Муника

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Pinus heldreichii)

Муника
Научна класификација уреди
Царство: Plantae
Дивизија: Pinophyta
Класа: Pinopsida
Ред: Pinales
Породица: Pinaceae
Род: Pinus
Врста:
P. heldreichii
Биномно име
Pinus heldreichii
H.Christ
Ареал мунике
Синоними

Pinus leucodermis Ait.

Муника на природном станишту. Планина Орјен, Црна Гора.
Украсна стубаста форма Pinus heldreichii ’Satellit’ у ботаничкој башти у Вроцлаву, Пољска.
Карактеристична и изузетно декоративна кора дебла мунике. Планина Орјен, Црна Гора.

Муника (Pinus heldreichii) je терцијерни реликт и субендемит Балканског полуострва врста са малим допунским ареалом у јужној Италији.[1] Научни назив муника је добила по немачком ботаничару Хелдрајху (Theodor Heinrich Hermann von Heldreich) (1822—1902).

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

Ареал мунике поклапа се често са ареалом молике (Pinus peuce), на високим медитеранским и субмедитеранским планинама Србије, Црне Горе, Херцеговине, Македоније, Бугарске, Албаније и Грчке са, како је већ речено, малим допунским ареалом у јужној Италији.[2] У Србији муника расте на Проклетијама и на локалитетима Паштрик, Ошљак, Коџа Балкан, Островица, Шар-планина (Гине воде, Јеловник) и Муртеница[1]

Изглед[уреди | уреди извор]

Стабла мунике могу да достигну висину до 35 м, прсни пречник преко 1 м (некада пречник достиже и 2-3 м) и старост од неколико стотина година. Круна је најчешће лоптасто-пирамидалног облика. Коренов систем је јако развијен са бројним бочним кореновима, који дубоко продиру у пукотине стена.[1] Кора на деблу и старим гранама зрелих јединки је врло дебела, , пепељасто сива и дубоко угласто испуцала[2] на вишеугаоне плочице, сличне панциру. У младости је глатка, белкастосива, по чему је врста и добила име (ранији назив, сада синоним) leucodermis.[3]

Пупољци су без смоле. Четине су распоређене око бочних гранчица налик праменовима, тако да врх једног прамена допире до половине другог. Четине расту по две у рукавцу, круте су, дуге 7-9 цми широке до 2,5 мм. [2]

Шишарке су дуге 7-9 цм, а широке до 2,5 цм. Апофиза је пљосната или пирамидална са правом или савијеном бодљом на грбици, посебно у доњем делу шишарке. Фертилне љуспе су са доње стране светлосмеђе. Семе је дуго око 7 мм са криоцем дужине око 25 мм.[2] Шишарке прве године имају карактеристичну тамнољубичасту боју. Сазревају септембра-октобра друге године.[3]

  • Четине мунике у рукавцима по две
    Четине мунике у рукавцима по две
  • Младе шишарице почетком друге вегетације, у основи актуелног летораста
    Младе шишарице почетком друге вегетације, у основи актуелног летораста
  • Шишарице
    Шишарице
  • "Панцир“ кора
    "Панцир“ кора

Станиште[уреди | уреди извор]

Шуме мунике се налазерасту у истом висинском појасу (1300-1800, 1200-1900 н.в.) са шумама молике, а у подручјима са израженим медитеранским утицајима изграђују високопланински климарегионалан појас.[1] Често изграђују, са шумама молике, горњу висинску границу шумског појаса. Муника је топлољубива врста која тражи осунчане положаје. Одговарају јој сушни терени,[4][2] тако да шуме мунике претежно расту на кречњачким масивима, а реће на доломиту и серпентиниту,[1] на врло стрмим и сувим, југу изложеним падинама.[2] На природним стаништима северне падине на силикатним масивима углавном препушта шумама молике (Pinus peuce), мада се и на тим положајима муника може наћи.

Употреба[уреди | уреди извор]

Дрво мунике користи се за израду чунова, традиционалних чамаца који се вековима користе на Скадарском језеру.[5] Осим тога погодно је и за добијање луча, па су шуме због сече проређене.[1]

Муником могу да се пошумљавају врлетни терени на већим надморским висинама.[2]

Значај у озелењавању[уреди | уреди извор]

Тамнозелене, праменасто распоређене четине, као и дебела, испуцала кора чине ову врсту декоративном и пожељном за садњу у парковима. На зеленим површинама у Београду често се могу наћи веће групе стабала мунике, па и мале састојине.[2]

Споменици природе[уреди | уреди извор]

у долини реке Неродимке, недалеко од Урошевца расте Бор цара Душана, стара муника чија се старост процењује на око 700 година. То дрво налази се на остацима летњиковца цара Душана и данас је заштићено као Споменик природе.[6]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ Остојић, Драгана; Кисин, Братислав; Динић, Анка; Милошевић, Златко (2013). „Ново налазиште стабла мунике (Pinus heldreichii Christ) на Златибору (Муртеница) - предлог за заштиту станишта”. Заштита природе. 63, бр. 1-2: 5—15. Приступљено 14. 2. 2016. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж Вукићевић, Емилија (1982), Декоративна дендрологија (2. изд.), Београд: Привредно финансијски водич, стр. 115 
  3. ^ а б „PINUS HELDREICHII Christ”. Moja Bašta. Архивирано из оригинала 08. 08. 2016. г. Приступљено 14. 2. 2016. 
  4. ^ Janković, Milorad (1960). „Rasmatranja o uzajamnim odnosima molike (Pinus peuce) i munike (Pinus heldreichii) kao i o njihovim ekološkim osobinama, posebno u odnosu na geološku podlogu”. Glasnik Botaničkog zavoda i bašte Univerziteta u Beogradu. 2: 141—180. 
  5. ^ Dabić, Biljana (13. 6. 2021). „Drveni čun čuva crnogorsku tradiciju, a Marko Brnović stari zanat od zaborava”. PortalBar. Приступљено 8. 10. 2021. 
  6. ^ Jokić, V. (03. 09. 2013). „Drveće u Srbiji: Džinovi sa Kosova stari 750 godina”. 24 sata. Архивирано из оригинала 04. 04. 2016. г. Приступљено 14. 2. 2016. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Вукићевић, Емилија (1982), Декоративна дендрологија (2. изд.), Београд: Привредно финансијски водич, стр. 104—105 
  • Mirko, Vidaković (1982). Četinjače : morfologija i varijabilnost. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Муника на Викимедијиној остави.
Викиврсте имају више информација о чланку Муника.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Муника&oldid=26945516”