Piper aduncum

С Википедије, слободне енциклопедије

Piper aduncum
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
P. aduncum
Биномно име
Piper aduncum
L.. 1753
Синоними
  • Piper angustifolium Ruiz & Pav.
  • Piper celtidifolium
  • Piper elongatum

Piper aduncum тропска је скривеносеменица из рода Piperа, односно из породице Piperaceae. Познат је и као матико бибер (шп. matico и усколисни бибер.

Према легенди биљку је случајно открио један рањени шпански војник по имену Матико пошто су му припадници неког локалног домородачког племена причали о лековитим својствима ове биљке код заустављања крварења. Од тада ова врсте бибера се зове матико и војникова биљка (шп. hierba del soldado).[1][2] Биномијалну номенклатуру врсте одредио је Карл фон Лине 1753. године.

Ареал[уреди | уреди извор]

Матико као врста има широк ареал распорстрањености и расте на широком поручју Средње и Јужне Америке до висина од 3.000 метара. Пореклом је из прашума јужног Мексика и Кариба. Данас је присутан на целом панамеричком континенту и може се наћи све од јужне Флориде на северу па до Аргентине на југу. Данас се узгаја у тропским деловима Азије, у Полинезији и Меланезији.

Опис таксона[уреди | уреди извор]

Матико је тропско вечнозелено жбунасто дрво висине 6 до 7 метара. Листови су светлозелени и глатки, доста уски и дугачки и имају облик копља. Дужина листова је од 12 до 20 цм, док је ширина знатно мања, 5−8 цм. Као и код свих бибера и код матика се плод формира из клипасте цвасти, а плодови су ситне коштунице.

Зрели плодови се често користе као замена за црни бибер, а често се мешају са какаом коме дају специфичну арому.[3]

Ван свог азтохтоног ареала понаша се као инвазивна врста и потпуно исцрпљује земљиште. Његово дрво је неупотребљиво у индустријске сврхе.

Традиционална медицина[уреди | уреди извор]

Многобројна локална племена која живе у прашумама Амазоније користе матико као антисептик. У перуанској традиционалној медицини користи се за заустављање крварења и код лечења чира на дванаестопалачном цреву. У европској традиционалној медицини користио се за лечење уринарних инфекција и код обољења полних органа.[4]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Barlow, Prof. Snow (2003). „Sorting Piper names”. University of Melbourne. Приступљено 2007-03-29. 
  2. ^ Taylor, Dr. Leslie (2006). „Technical Data Report for Matico (Piper aduncum, angustifolium)” (PDF). Raintree Nutrition, Inc. Приступљено 2007-03-29. 
  3. ^ Seidemann, Johannes (2005). World Spice Plants: Economic Usage, Botany, Taxonomy. Springer. стр. 289. ISBN 3-540-22279-0. 
  4. ^ Remington, Joseph P. (Ed); Horatio C. Wood (1918). „The Dispensatory of the United States of America”. Приступљено 2007-03-29. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]