Луцеркина стрижибуба
| Луцеркина стрижибуба | |
|---|---|
| |
| Plagionotus floralis | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Род: | |
| Врста: | P. floralis
|
| Биномно име | |
| Plagionotus floralis (Pallas, 1784)
| |
| Синоними | |
|
Cerambyx floralis Pallas, 1776 | |
Луцеркина стрижибуба (лат. Plagionotus floralis) је врста стрижибуба[1] из потпородице Cerambycinae.
Опис[уреди | уреди извор]
Тело је издужено са готово кугластим вратним штитом, црно, са горње стране без сјаја, са жутим или беличастим томент-шарама. Абдомен је често смеђкаст. Пипци и ноге су светлосмеђежути или црвенкастожути; често су 1. чланак пипка или задебљали део бедара црнкасти. На доњој страни тела и 4 задња бедра немају бројне и дуге усправне длаке. Највећи део главе покривен је жутом пубесценцијом.
Широки предњи, те уски базални руб вратног штита, као и једна широка попречна врпца иза средине истог, штитић, 5 попречних врпци и једна мрља на бази покриља испод рамена, те готово цела доња страна тела осим уске базе стернита покривени су густим жутим или беличастим томентом. Епиплеуре покрилаца нису, или су само спреда, жуто томентиране. Шаре покрилаца су варијабилне.
Код типичне форме пипци су сасвим светли. Често су 1. чланак пипака и задебљани део бедара црнкасти. Ретко су томент-шаре беле, иначе једнаке са типичном формом. Врло ретко су покрилца покривена густом сивом пубесценцијом, а шаре су неизражене. Дужина тела је од 5 до 20 mm.
Биономија[уреди | уреди извор]
Имаго се јавља од краја маја до почетка јуна, а по неким другим подацима у јулу и августу на цвећу (Euphorbia, Achillea, Daucus и др). Ларва је у Русији, Бугарској и јужној Мађарској озбиљна штеточина луцерке. Имаго полеже јаја на подножје старих биљака, а по другим подацима појединачно у пукотине тла близу биљке хранитељке. Ларва буши у стабљици и корену до 15 cm, испод земље, презими у биљци, и ту се претвара у лутку. У јужној Русији ларва на ненаводњеним пољима оштећује двогодишње биљке које су одређене за добијање семена.
Распрострањење[уреди | уреди извор]
Врста насељава просторе јужне и средње Европе, Кавказ, Малу Азију, Сирију, западни и средњи дио Сибира итд. Бележена је целој Србији, мада ретко изнад 1000 m.[2]
Галерија[уреди | уреди извор]
Синоними[уреди | уреди извор]
- Cerambyx floralis Pallas, 1773
- Paraplagionotus floralis (Pallas, 1773) Kasatkin, 2005
- Clytus (Echinocerus) floralis (Pallas, 1773) Mulsant, 1862
- Echinocerus floralis (Pallas, 1773) Villiers, 1978
- Clytus abruptus Kraatz, 1870
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Cerambycidae”. BioRaS. Архивирано из оригинала 13. 03. 2018. г. Приступљено 12. 03. 2018.
- ^ „Plagionotus floralis”. Alciphron. Архивирано из оригинала 13. 03. 2018. г. Приступљено 12. 03. 2018.
Литература[уреди | уреди извор]
- Mikšić, R.; Korpič, M. (1985), CERAMBYCIDAE JUGOSLAVIJE
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Alciphron Архивирано на сајту Wayback Machine (13. март 2018)
- Cerambycidae
- BioLib
