Podmorska planina
| Morska staništa |
|---|
Podmorska planina je veliki kopneni geološki oblik koji se uzdiže s okeanskog dna, ali ne dopire do vodene površine (nivoa mora), i samim tim nije ostrvo, hrid ili litica. Podmorske planine se obično formiraju od izumrlih vulkana koji se naglo uzdižu i obično se nalaze uzdignuti sa morskog dna do visine od 1.000—4.000 m (3.300—13.100 ft). Njih okeanografi definišu kao nezavisne karakteristike koje se uzdižu do najmanje 1.000 m (3.281 ft) iznad morskog dna, karakterističnog koničnog oblika.[1] Vrhovi se često nalaze stotinama do hiljadama metara ispod površine, te se stoga smatra da su unutar dubokog mora.[2] Tokom njihove evolucije u geološkom vremenskom rasponu, najveće podmorske planine mogu doseći morsku površinu, gde dejstvom talasa dolazi do erozije vrha i formiranja ravne površine. Nakon što se slegnu i potonu ispod morske površine, takve se podmorske planine ravnih vrhova nazivaju „gijoti”" ili „stone planine”.[1]
Zemljini okeani sadrže više od 14.500 identifikovanih podmorskih planina,[3] od kojih je mapirano 9.951 podvodnih planina i 283 gijota, ukupne površine 8.796.150 km2 (3.396.210 sq mi),[4] ali samo nekoliko njih su naučnici detaljno proučili. Podmorske planine i gijoti su najbrojniji u Severnom Tihom okeanu, i slede karakterističan evolutivni obrazac erupcije, nakupljanja, slezanja i erozije. Poslednjih godina primećeno je nekoliko aktivnih podmorskih planina, na primer Loihi na Havajskim ostrvima.
Zbog svog obilja, podmorske planine su jedan od najčešćih morskih ekosistema na svetu. Interakcije između podmorskih planina i podvodnih struja, kao i njihov izdignut položaj u vodi, privlače plankton, korale, ribe i morske sisare. Njihov agregacioni efekat zapazila je privredna ribolovna industrija, a mnoge podmorske planine podržavaju ekstenzivni ribolov. Postoji dugoročna zabrinutost zbog negativnog uticaja ribolova na ekosisteme podmorskih planina, i dobro su dokumentovani slučajevi opadanja zaliha, na primer riblje vrste Hoplostethus atlanticus. Oko 95% ekološke štete nanosi se povlačenjem mreža po dnu, čime se čitavi ekosistemi uklanjaju sa podmorskih planina.
Zbog njihovog velikog broja, mnogi regioni podzemnih planina još uvek nisu adekvatno proučeni, a znatan broj njih nije ni mapiran. Batimetrija i satelitska altimetrija su dve vodeće tehnologije koje se primenjuju na prikupljanju nedosajućih informacija. Bilo je slučajeva da su mornarička plovila udarila u neobeležene podmorske planine; na primer, Mirfildova podmorska planina je nazvana po brodu koji je udario u nju 1973. godine. Međutim, najveća opasnost od podmorskih planina su urušavanja bočnih delova; kako stare, ekstruzije koje zadiru u podmorske planine vrše pritisak na njihove bočne delove, izazivajući klizišta koja mogu stvoriti masivne cunamije.
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ а б IHO, 2008. Standardization of Undersea Feature Names: Guidelines Proposal form Terminology, 4th ed. International Hydrographic Organisation and Intergovernmental Oceanographic Commission, Monaco.
- ^ Nybakken, James W. and Bertness, Mark D., 2008. Marine Biology: An Ecological Approach. Sixth Edition. Benjamin Cummings, San Francisco
- ^ Watts, T. (2019). „Science, Seamounts and Society”. Geoscientist. August 2019: 10—16.
- ^ Harris, P.T., MacMillan-Lawler, M., Rupp, J., Baker, E.K., 2014. Geomorphology of the oceans. Marine Geology 352, 4–24
Literatura[уреди | уреди извор]
- Keating, B.H., Fryer, P., Batiza, R., Boehlert, G.W. (Eds.), 1987: Seamounts, islands and atolls. Geophys. Monogr. 43:319–334.
- Menard, H.W. (1964). Marine Geology of the Pacific. International Series in the Earth Sciences. McGraw-Hill, New York, 271 pp.
- Clark, M. R.; Rowden, A. A.; Schlacher, T.; Williams, A.; Consalvey, M.; Stocks, K. I.; Rogers, A. D.; O'Hara, T. D.; White, M.; Shank, T. M.; Hall-Spencer, J. M. (2010). „The Ecology of Seamounts: Structure, Function, and Human Impacts”. Annual Review of Marine Science. 2: 253—278. Bibcode:2010ARMS....2..253C. PMID 21141665. doi:10.1146/annurev-marine-120308-081109. hdl:10026.1/1339
. - Richer de Forges; J. Anthony Koslow & G. C. B. Poore (22. 6. 2000). „Diversity and endemism of the benthic seamount fauna in the southwest Pacific”. Nature. 405 (6789): 944—947. PMID 10879534. doi:10.1038/35016066.
- Koslow, J.A. (1997). „Seamounts and the ecology of deep-sea fisheries”. Am. Sci. 85 (2): 168—176. Bibcode:1997AmSci..85..168K.
- Lundsten, L; McClain, CR; Barry, JP; Cailliet, GM; Clague, DA; DeVogelaere, AP (2009). „Ichthyofauna on Three Seamounts off Southern and Central California, USA”. Marine Ecology Progress Series. 389: 223—232. Bibcode:2009MEPS..389..223L. doi:10.3354/meps08181 .
- Pitcher, T.J., Morato, T., Hart, P.J.B., Clark, M.R., Haggan, N. and Santos, R.S. (eds) (2007). "Seamounts: Ecology, Fisheries and Conservation". Fish and Aquatic Resources Series 12, Blackwell, Oxford, UK. 527pp. ISBN 978-1-4051-3343-2
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
Geografija i geologija
- Earthref Seamount Catalogue. A database of seamount maps and catalogue listings.
- Volcanic History of Seamounts in the Gulf of Alaska.
- The giant Ruatoria debris avalanche on the northern Hikurangi margin, New Zealand. Aftermath of a seamount carving into the far side of a subduction trench.
- Evolution of Hawaiian volcanoes Архивирано на сајту Wayback Machine (8. фебруар 2012). The life cycle of seamounts was originally observed off of the Hawaiian arc.
- How Volcanoes Work: Lava and Water. An explanation of the different types of lava-water interactions.
Ekologija
- A review of the effects of seamounts on biological processes. NOAA paper.
- Mountains in the Sea, a volume on the biological and geological effects of seamounts, available fully online.
- SeamountsOnline, seamount biology database.
- Vulnerability of deep sea corals to fishing on seamounts beyond areas of national jurisdiction Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јун 2007), United Nations Environment Program.
