Polarni vrtlog

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Arktički polarni vrtlog
Map of a compact blob over the Arctic
Konfiguracija jakog polarnog vrtloga u novembru 2013
Map of a blobs spreading from the Arcitc
Tipičniji slabi polarni vrtlog 5. januara 2014.
Područje niskog pritiska nad Kvebekom, Mejnom i Nju Bransvikom, delom slabljenja severnog polarnog vrtloga, na rekordno hladno jutro 21. januara 1985.

Polarni vrtlog je gornji nivo područja niskog pritiska koje leži u blizini jednog od Zemljinih polova. Postoje dva polarna vrtloga u Zemljinoj atmosferi, koji nadkriljuju Severni i Južni pol. Svaki polarni vrtlog je perzistentna zona niskog pritiska velikih razmera, prečnika manjeg od 1.000 kilometara (620 milja), koja rotira u smeru suprotnom od kazaljki na satu na Severnom polu, i u smeru kazaljki na satu na Južnom polu (u oba slučaja se naziva ciklon), tj. oba se polarna vrtloga okreću na istok oko polova. Kao i kod ostalih ciklona, njihova rotacija je vođena Koriolisovim efektom. Podnožja dva polarna vrtloga nalaze se u srednjoj i gornjoj troposferi i protežu se u stratosferu. Ispod toga leži velika masa hladnog, gustog arktičkog vazduha.

Sučelje između hladne mase suvog vazduha pola i tople vlažne vazdušne mase dalje na jugu definiše lokaciju polarnog fronta. Polarni front je centriran, približno na visini od 60°. Polarni vrtlog zimi ojačava, a leti slabi zbog svoje zavisnosti od razlike u temperaturi između ekvatora i polova.[1]

Vrtlozi slabe i jačaju iz godine u godinu. Kad je vrtlog Arktika jak, to je dobro definisano, postoji jedan vrtlog, i arktički vazduh je dobro zadržan; kada je slabiji, što generalno jeste, razbija se u dva ili više vrtloga; kada je veoma slab, protok arktičkog vazduha postaje neorganizovaniji, i mase hladnog arktičkog vazduha mogu prodreti ka ekvatoru, donoseći sa sobom brz i oštar pad temperature. Kada je polarni vrtlog jak, postoji veliki pojedinačni vrtlog sa mlaznim tokom koji je „dobro ograničen” u blizini polarnog fronta. Kada severni vrtlog oslabi, razdvaja se na dva ili više manjih vrtloga, od kojih su najjači u blizini Bafinovih ostrva u Kanadi, a drugi iznad severoistočnog Sibira.[2]

Antarktički vrtlog južne hemisfere je jedinstvena zona niskog pritiska koja se nalazi u blizini ivice Rosove ledene ploče, blizu 160 zapadne dužine. Kada je polarni vrtlog jak, zapadnjaci srednje širine (vetrovi na površini između 30° i 60° širine od zapada) povećavaju snagu i postojani su. Kada je polarni vrtlog slab, zone visokog pritiska srednjih geografskih širina mogu da prodru ka polu, pomerajući polarni vrtlog, mlazni tok i polarni front ka ekvatoru. Uočeno je da mlazna struja „previje” i odstupi prema jugu. Ovo brzo dovodi hladan suv vazduh u dodir sa toplim, vlažnim vazduhom srednjih geografskih širina, što rezultira brzom i dramatičnom promenom vremena poznatom kao hladni talas.[3]

Do oštećenja ozonskog sloja dolazi unutar polarnih vrtloga - posebno nad južnom hemisferom - pri čemu se maksimalno osiromašenje doseže u proleće.

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Halldór Björnsson. „Global circulation”. Архивирано из оригинала на датум 24. 3. 2010. Приступљено 2. 9. 2016. . Veðurstofa Íslands. Retrieved on 2008-06-15.
  2. ^ „Polar vortex”. Glossary of Meteorology. American Meteorological Society. jun 2000. Приступљено 15. 6. 2008. 
  3. ^ „Stratospheric Polar Vortex Influences Winter Cold, Researchers Say” (Саопштење). American Association for the Advancement of Science. 3. 12. 2001. Приступљено 23. 5. 2015. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]