Pontifex Maximus
Из Википедије, слободне енциклопедије
Понтифекс Максимус (лат. Pontifex maximus) је била највиша свештеничка функција у Римској републици. Налазио се на челу колегијума понтифика. Функција је и поред Огулнијевог закона била доступна само патрицијима све до 254. године п. н. е. када је отворена и плебејцима. У време принципата, титула је била укључена у царску титулу. Последњи цар који ју је носио био је цар Грацијан, а касније ју је преузео римски бискуп.
Види још[уреди]
Извори[уреди]
- Римска држава под краљевима и у доба републике (753-27. пре Хр.) - историја и институције - Мирослава Мирковић; Досије, 2002. година
- Историја старог Рима - Н. А. Машкин, Научна књига, Београд 1997. година, 8. издање.