Ponuda na tenderu
U korporacijskim finansijama, ponuda na tenderu je vrsta javne ponude. Ponuda na tenderu je javna, otvorena ponuda ili poziv (obično objavljen u novinskom oglasu) od strane potencijalnog kupca za sve akcionare javnog preduzeća (ciljne korporacije) da ponude svoje akcije na prodaju po određenoj ceni u određenom vremenu, u skladu sa tenderom minimalnog i maksimalnog broja akcija. U tenderskoj ponudi, ponuđač direktno kontaktira akcionare. Direktori kompanije mogu ali i ne moraju da podrže predlog ponude na tenderu.
Da bi akcionare ciljne kompanije podstakli na prodaju, ponuda ponuđača je obično viša u odnosu na trenutnu tržišnu cenu akcija ciljne kompanije. Na primer, ako bi akcija ciljne korporacije trenutno iznosila 10 $ po akciji, kupac bi mogao ponuditi akcionarima 11,50 dolara po akciji, pod uslovom da se 51% akcionara složi sa tim. Ponuda se može ponuditi akcionarima gotovinom ili hartijama od vrednosti. Međutim, ponuda na tenderu koja se nudi pomoću hartija od vrednosti se generalno naziva „razmena”.
Upravno pravo
[уреди | уреди извор]Sjedinjene Američke Države
[уреди | уреди извор]Opšte
[уреди | уреди извор]U Sjedinjenim Američkim Državama tenderske ponude su regulisane Vilijamsovim zakonom. SEC(Komisija za hartije) odredba 4E takođe reguliše tenderske ponude. Ona obuhvata pitanja kao što su:
- minimalni vremenski period koji ponuda mora ostati otvorena
- procedure za izmenu ponude nakon izdavanja
- unutrašnje trgovanje - u kontekstu tenderskih ponuda
- da li jedna klasa akcionara može dobiti povlašćen tretman u odnosu na druge
Obavezno obelodanjivanje
[уреди | уреди извор]U Sjedinjenim Američkim Državama, u skladu sa Vilijamsovim zakonom, kodifikovanim u članu 13 (d) i članu 14 (d) (1) Zakona o izmenama i dopunama zakona o hartijama od vrednosti iz 1934. godine, ponuđač mora dostaviti raspored komisiji za hartije od vrednosti i valute po početku ponude. Među pitanjima koja treba da se obelodane u rasporedu su: (i) terminski list koji rezimira materijalne uslove tenderske ponude na jednostavnom jeziku; (ii) identitet i pozadina ponuđača; i (iii) istoriju ponuđača sa ciljnom kompanijom. Osim toga, potencijalni kupac mora da podnese prilog 13D u roku od 10 dana od sticanja više od 5% akcija druge kompanije.
Poreske posledice
[уреди | уреди извор]Završetak tenderske ponude rezultira uplatom akcionaru; to je poreski događaj koji pokreće kapitalni dobitak ili gubitak - što može biti dugoročno ili kratkoročno, u zavisnosti od perioda držanja akcija.
Vidi još
[уреди | уреди извор]Reference
[уреди | уреди извор]- SEC FAQ on tender offers
- SEC regulations governing tender offers
- David Offenberg, Christo A. Pirinsky, "How do acquirers choose between mergers and tender offers?" Journal of Financial Economics, 2015.
- J. Fred Weston, Mark L. Mitchell, J. Harold Mulherin, Takeovers, Restructuring, and Corporate Governance