Porez na dohodak

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Porez na dohodak je porez nametnut na fizičkim ili pravnim licima (poreskim obveznicima) koji varira u zavisnosti od odgovarajućih prihoda ili dobiti (oporezivog prihoda). Porez na dohodak se generalno računa kao proizvod poreske stope i oporezivog prihoda. Poreske stope mogu da variraju po tipu ili karakteru poreskog obveznika.

Poreska stopa može da se povećava sa povećanjem oporezivog prihoda (što se naziva graduisanim ili progresivnim stopama). Porez nametnut kompanijama je obično poznat kao privredni porez i naplaćuje se po paušalnoj stopi. Međutim, individue se oporezuju sa varijabilnim stopama prema opsegu u koji spadaju. Nadalje, partnerske firme takođe se oporezuju po paušalnim stopama. Većina jurisdikcija izuzima lokalno organizovane dobrotvorne organizacije od poreza. Kapitalni dobici mogu da budu oporezovani različitim stopama od drugog prihoda. Krediti raznih vrsta mogu biti dozvoljeni za smanjenje poreza. Neke jurisdikcije nameću viši porez na dohodak polazeći ili od alternativne osnove, ili od meru prihoda.

Oporezivi dohodak poreskih obveznika koji borave u datoj nadležnosti generalno je ukupni prihod umanjen za troškove stvaranja prihoda i druge odbitake. Generalno, samo neto dobit od prodaje imovine, uključujući i ona dobra koja se drže za prodaju, uključuje se u prihod. Prihodi deoničara korporacije obično uključuju distribucije profita korporacije. Odbici obično uključuju poslovne troškove radi stvaranja prihoda, uključujući i naknadu za povraćaj troškova poslovne imovine. Mnoge jurisdikcije dozvoljavaju notacione odbitke za pojedince, i mogu dozvoliti odbijanje nekih ličnih troškova. Većina jurisdikcija ili ne oporezuje dohodak ostvaren izvan njihove nadležnosti ili dopušta kredit za poreze plaćene drugim jurisdikcijama na takav dohodak. Nerezidenti se oporezuju samo na određene vrste prihoda iz izvora unutar jurisdikcije, uz nekoliko izuzetaka.

Istorija[уреди]

Koncept oporezivog prihoda je moderan izum i pretpostavlja nekoliko stvari: monetarnu ekonomiju, razumno tačno računovodstvo, zajedničko razumevanje primanja, troškova i profita, i uređeno društvo sa pouzdanim zapisima.

Tokom najvećeg dela istorije civilizacije, ovi preduslovi nisu postojali, i porezi su bili bazirani na drugim faktorima. Porezi na bogatstvo, društvenu poziciju, i vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju (tipično zemljištem i robovima) su bili česti. Prakse kao što su desetina, ili prinos prvog roda, postojale su od antičkih vremena, i mogu se smatrati prekurzorom poreza na dohodak, ali im je nedostajala preciznost i svakako da nisu bile bazirane na konceptu neto povećanja.

Rani primeri[уреди]

Prvi porez na dohodak se generalno pripisuje Egiptu.[1] U ranim danima Rimske republike, javni porezi su se sastojali od umerenih procena vlasništva i imovine. Poreska stopa pod normalnim uslovima je bila 1% i ponekad bi se popela i do 3% u situacijama kao što je rat. Ti umereni porezi su se naplaćivali za zemlju, domove i druge nekretnine, robove, životinje, lične stvari i monetarna bogatstva. Što je više osoba imala svojine, to je više plaćala porez. Porezi su prikupljeni od pojedinaca.[2]

Godine 10. car Vang Mang iz dinastije Sin uspostavio je nezapamćeni porez na dohodak, sa stopom od 10 procenata profita, za profesionalce i kvalifikovanu radnu snagu. On je svrgnut 13 godina kasnije u 23. godini i pređašnja su pravila vraćena tokom ponovnog uspostavljanja dinastije Han koja je sledila.

Jedan od prvih evidentiranih poreza na dohodak bio je Saladinova desetina koji je uveo Henri II 1188. godine da bi prikupio sredstva za pokretanje Trećeg krstaškog rata.[3] Zahtevalo se da svaka osoba u Engleskoj i Velsu bude oporezovana sa jednom desetinom njenog ličnog prihoda i pokretne svojine.[4]

Moderna era[уреди]

Ujedinjeno Kraljevstvo[уреди]

Za datum osnivanja modernog poreza na dohodak se obično uzima 1799. godina,[5] na predlog Henrija Brika, Dekana iz Bristola (1813–1837).[6] Taj porez na prihod je uveo Veliku Britaniju premijer Vilijam Pit Mlađi u njegovom budžetu iz decembra 1798, za plaćanje oružja i opreme za Francuske revolucionarne ratove. Pitov novo uvedani (progresivni) porez na prihod je počinjao sa naplatom od 2 stara penija po funti (1/120) na prihode preko £60 (ekvivalentno sa £5,700 u 2018),[7] i povećavao se do maksimuma od 2 šilinga po fundi (10%) na prihode preko £200. Pit je očekivao da će novi porez na prihod doneti £10 miliona godišnje, ali je stvarna ukupna suma za 1799. godinu bila nešto malo veća od £6 miliona.[8]

Pitov porez na prihod je naplaćivan od 1799 do 1802, kada ga je ukinuo Henri Adington tokom Amijenskog mira. Adington je postao premijer 1801, nakon Pitove ostavke zbog katoličke emancipacije. Adington je ponovo uveo porez na prihod 1803. godine kada su ponovno počela neprijateljstva s Francuskom. Ovaj porez je ponovo ukinut 1816. godine, godinu dana nakon bitke kod Vaterloa. Protivnici poreza, koji su smatrali da se on treba koristiti samo za financiranje ratova, želeli su da se svi zapisi o porezu unište po njegovom ukidanju. kancelar blagajne je javno spalio zapise, ali su kopije zadržane u podrumu poreske uprave.[9]

U Ujedinjenom Kraljevstvu Velike Britanije i Irske, porez na dohodak je ponovo uveo Ser Robert Pil putem Zakona o porezu na dohodak iz 1842.. Pil, kao konzervativac, protivio se porezu na prihod tokom opštih izbora iz 1841, ali je rastući budžetski deficit zahtevao novi izvor sredstava. Novi porez na prihod, baziran na Adingtonovom modelu, nametnut je na dohotke iznad £150 (ekvivalentno sa £12,735 u 2018),[7]. Mada je ta mera inicijalno trebala da bude privremena, ona je uskoro postala osnova britanskog poreskog sistema.

Komisija je formirana 1851. godine pod Džozefom Hjumom da istraži stvar, ali nije uspela da proizvede jasne preporuke. Uprkos glasnih prigovora, Vilijam Gledston, kancelar blagajne od 1852. godine, zadržao je progresivni porez na dohodak i proširio ga je kako bi pokrio troškove Krimskog rata. Do 1860-ih, progresivni porez je postao nevoljno prihvaćeni element engleskog fiskalnog sistema.[10]

Sjedinjene Države[уреди]

Federalna vlada SAD nametnula je prvi porez na lični prihod 5. avgusta 1861, kao pomoć u plaćanju ratnih napora tokom Američkog građanskog rata - (3% svog prihoda preko US$800) (to je ekvivalentno sa $22,300 u 2018).[11][12][13] Taj je porez ukinut i zamenjen drugim porezom na dohodak 1862.[14][15] Tek je 1894. godine prvi mirnodopski porez na dohodak uveden putem Vilson-Gormanove tarife. Stopa je bila 2% na prihode preko $4000 (to je ekvivalentno sa $116,000 u 2018), što znači da je manje od 10% domaćinstava plaćalo porez na prihod. Svrha ovog poreza je bila da se pokriju gubici sredstava usled redukcije tarife.[16] Vrhovni sud SAD je doneo odluku da je porez na prihod neustavan, jer 10. amandman zabranjuje bilo kakva ovlašćenja koja nisu izražena u Ustavu SAD, i ne postoje ovlaštenja da se nametne bilo koji drugi vid oporezivanja osim direktnog poreza raspodelom.

Godine 1913, Šesnaesti amandman na Ustav Sjedinjenih Država učinio je porez na prihod stalnim elementom u poreskom sistemu SAD. U fiskalnoj godini 1918, godišnji prikupljenji poreski prihod po prvi put je premašio milijardu dolara, povećavajući se na 5,4 milijarde dolara do 1920.[17] Iznos prihoda prikupljenih putem poreza na dohodak dramatično je varirao, od 1% u ranim danima poreza na dohodak u SAD do stopa oporezivanja od preko 90% tokom Drugog svetskog rata.

Reference[уреди]

  1. ^ 2 Breasted, Ancient Records, Volume 2, paragraph 719-742
  2. ^ Roman Taxes. Unrv.com. Приступљено 2014-04-12.
  3. ^ „Saladin Tithe”. 
  4. ^ Harris, Peter (2006). Income tax in common law jurisdictions: from the origins to 1820, Volume 1. стр. 34. 
  5. ^ Harris, Peter (2006). Income tax in common law jurisdictions: from the origins to 1820, Volume 1. стр. 1. 
  6. ^ The Gentleman's magazine, Vol 161. 1837. стр. 546—7. 
  7. 7,0 7,1 UK CPI inflation numbers based on data available from Gregory Clark (2016), "The Annual RPI and Average Earnings for Britain, 1209 to Present (New Series)" MeasuringWorth.
  8. ^ „A tax to beat Napoleon”. HM Revenue & Customs. Архивирано из оригинала на датум 24. 7. 2010. Приступљено 24. 1. 2007. 
  9. ^ Adams, Charles 1998. Those Dirty Rotten TAXES, The Free Press, New York, NY
  10. ^ Bank, Steven A. University Press (2011). Anglo-American Corporate Taxation: Tracing the Common Roots of Divergent Approaches. Cambridge. стр. 28—29. 
  11. ^ Revenue Act of 1861, sec. 49, ch. 45, 12 Stat. 292, 309 (Aug. 5, 1861).
  12. ^ POLLACK, SHELDON D. (2013). „The First National Income Tax, 1861–1872” (PDF). University of Delaware. 
  13. ^ „U.S. Inflation Rate, $800 in 1861 to 2017”. CPI Inflation Calculator. 
  14. ^ Sections 49, 51, and part of 50 repealed by Revenue Act of 1862, sec. 89, ch. 119, 12 Stat. 432, 473 (July 1, 1862); income taxes imposed under Revenue Act of 1862, section 86 (pertaining to salaries of officers, or payments to "persons in the civil, military, naval, or other employment or service of the United States ...") and section 90 (pertaining to "the annual gains, profits, or income of every person residing in the United States, whether derived from any kind of property, rents, interest, dividends, salaries, or from any profession, trade, employment or vocation carried on in the United States or elsewhere, or from any other source whatever....").
  15. ^ „THIRTY-EIGHTH CONGRESS. SESS.. I. C. 173. 1864” (PDF). Library of Congress. 
  16. ^ Charles F. Dunbar, "The New Income Tax," Quarterly Journal of Economics, Vol. 9, No. 1 (Oct., 1894), pp. 26–46 in JSTOR.
  17. ^ Young, Adam (7. 9. 2004). „The Origin of the Income Tax”. Ludwig von Mises Institute. Приступљено 2007-01-24. 

Literatura[уреди]

UK
  • Stephen Dowell, History of Taxation and Taxes in England (Routledge, 2013)
  • James Kessler QC, Taxation of Non-residents and Foreign Domiciliaries (17th edition Key Haven Publications 2018) - discusses taxation of individuals who are United Kingdom resident but not United Kingdom domiciled. Accessible www.foreigndomiciliaries.co.uk
  • James Kessler QC, Etienne Wong and Mary Ashley, Taxation of Charities and Nonprofit Organisations (11th edition Key Haven Publications 2017) - discusses taxation of charities and the many exemptions from tax for charities. Accessible www.taxationofcharities.co.uk
SAD

Spoljašnje veze[уреди]