Poslovno putovanje
Poslovni turizam ili poslovno putovanje je više ograničena i fokusirana subforma regularnog turizma. Poslovno putovanje je putovanje preduzeto iz poslovnih razloga, tokom kog pojedinac još uvek radi i za to biva plaćen, samo van svog mesta boravka i radnog mesta. Pojedine definicije turizma isključuju poslovna putovanja. Međutim, Svetska Turistička Organizacija (UNWTO) definiše turiste kao ljude koji "putuju i borave u mestima van svojih uobičajenih okruženja za period do godinu dana radi odmora, posla i drugih razloga". Primarno, poslovna putovanja uključuju sastanke i prisustvovanja seminarima, konferencijama i izložbama. Uprkos terminu "posao" u poslovnom turizmu, kada pojedinci iz vladinih ili neprofitnih organizacija učestvuju u sličnim aktivnostima, one se i dalje kategorišu kao poslovni turizam (putovanja).[1][2][3]
Razlozi za poslovna putovanja
[уреди | уреди извор]Razlozi za preduzimanje poslovnog putovanja mogu uključivati:[4]
- sastanak sa kupcem ili dobavljačem
- sastanak na drugim lokacijama istog preduzeća
- profesionalno usavršavanje i prisustvo kongresu
- promovisanje novog ili postojećeg proizvoda
- poboljšanje odnosa sa potrošačima
- izgradnju novih partnerskih odnosa
- upoznavanje sa novim trendovima ili tržištima
Značaj
[уреди | уреди извор]Istorijski posmatrano, poslovna putovanja imaju tradiciju dugu poput međunarodne trgovine. U kasnom 20. veku, poslovni turizam je bio viđen kao velika industrija.[5]
Karakteristike
[уреди | уреди извор]Poslovni turizam najčešće kao destinaciju ima područja kao što su gradovi i industrijske zone. Očekuje se da prosečan poslovni turista potroši više nego turista koji putuje radi odmora. Poslovni turizam se može podeliti na primarne i sekundarne aktivnosti. Primarne su one koje su vezane za posao - konsultacije, inspekcije i prisustvovanje sastancima. Sekundarne su one koje su vezane za odmor i uključuju šoping, večere, razgledanja, relaksaciju i slično. Iako se primarne smatraju važnijima, sekundarne se često opisuju kao neophodne.[6]
Poslovna putovanja mogu podrazumevati manje grupe ili pojedince, a destinacije mogu biti manje ili veće konferencije, sastanci, sajmovi i izložbe.
Poslovna putovanja se mogu podeliti na:
- tradicionalna poslovna putovanja ili sastanke- u cilju sastanka sa poslovnim partnerima na različitim lokacijama
- podsticajna putovanja- u cilju motivisanja ili nagrađivanja zaposlenih
- konferencijska i izložbena putovanja- u cilju prisustvovanja velikim sastancima. Centri ovakvih dešavanja su uglavnom gradovi poput Pariza, Londona, Madrida, Ženeve, Brisela, Vašingtona i Sidneja.
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ John Lennon (2003). Tourism statistics: international perspectives and current issues. Cengage Learning EMEA. ISBN 978-0-8264-6501-6. стр. 106. Retrieved 1 May 2013.
- ^ Brian Garrod (12 October 2012). "Business tourism". In Peter Robinson (ed.). Tourism: The Key Concepts. Routledge. ISBN 978-0-415-67792-9. стр. 18–22.. Retrieved 1 May 2013.
- ^ "UNWTO technical manual: Collection of Tourism Expenditure Statistics" (PDF). World Tourism Organization. 1995. p. 10. Archived from the original (PDF) on 22 September 2010. Retrieved 26 March 2009.
- ^ Kishan Kumar Sharma (1 January 2004). World Tourism Today. Sarup & Sons. ISBN 978-81-7625-512-7. стр. 253. Retrieved 1 May 2013.
- ^ Peter Robinson; Sine Heitmann; Peter U. C. Dieke: Research Themes for Tourism. CABI. 2011. ISBN 978-1-84593-698-3. стр. 132. Retrieved 1 May 2013.
- ^ karin Weber; K. S. Chon (2002). Convention Tourism: International Research and Industry Perspectives. Psychology Press. ISBN 978-0-7890-1284-5. стр. 20. Retrieved 1 May 2013.