Pozorište Habima

Координате: 32° 4′ 21.68″ N 34° 46′ 44.27″ E / 32.0726889° С; 34.7789639° И / 32.0726889; 34.7789639
С Википедије, слободне енциклопедије
Habima Theatre
Pozorište Habima, 2011
Изворни називתיאטרון הבימה
ЛокацијаTrg Habima
Tel Aviv
Izrael
ТипNacionalno pozorište
Макс. број гледалацаSala Rovina 930 mesta, Meskin 320 mesta, Bertonov 220 mesta, i sala Habima 4 170 mesta.
Конструкција
Отворено1912. год.; пре 112 година (1912)
АрхитектаOskar Kaufmann
Веб-сајт
habima.co.il

Pozorište Habima (хебр. תיאטרון הבימה Te'atron HaBima) je nacionalno pozorište Izraela i jedno je od prvih pozorišta na hebrejskom jeziku. Nalazi se na Trgu Habima, u centru Tel Aviva.

Istorija[уреди | уреди извор]

Pozorište Habim je osnova Nahum Zemač 1912. godine u Bjalistoku, u Grodno guberniji Ruske Imperije. Jedan od osnivača i prvih glumaca bio je Menahem Gnesin.[1] S obzirom da su dela izvođena na hebrejskom jeziku i da je tematika uglavnom bila životi Jevreja, pozorište je često bilo na udaru Carske vlade. Od 1918. godine počinje da radi kao deo Moskovskog umetničkog pozorišta, što neki smatraju kao istinski početka postojanje Pozorišta Habim. Pozorište se našlo u teškom položaju nakon revolucije u Rusiji[2] a potom i tokom sovjetske vladavine. Ruski pozorišni glumac Konstantin Sergejevič Stanislavski uspeo je da izdejstvuje da sa jevrejskim glumcima radi Evgenije Vahtanovg. Narodni komesar za nacionalna pitanja Josif Staljin je odobrio rad pozorišta ali njegovo postojanje pokušali su da ospore jevrejski odredi u Komunističkoj partiji, karakterišući pozorište kao kontrarevolucionarnim.[3]

Međunarodna turneja[уреди | уреди извор]

Pozorišna trupa je napustila Sovjetski Savez i krenulo na međunarodnu turneju 1926. godine. Za samo godinu dana posetili su mnoge zemlje, uključujući Letoniju, Litvaniju, Poljsku, Francusku, Nemačku, Holandiju i Sjedinjene Američke Države.[4] Njihove izvedbe su dobile dobre kritike i bile su dobro prihvaćene kod publike.[4] Međutim, naredne godine glumci su počeli da napuštaju trupu i pozorište se raspalo. Zemač i još nekoliko glumaca odlučilo je da, nakon nastupa u SAD, ostanu u Americi i tamo započnu svoje živote.[4]

Poseta Lođu[уреди | уреди извор]

Neposredno pre početka Prvog svetskog rata, Pozorište Habima je posetilo Lođ. Tokom te posete, došlo je do saradnje sa umetnikom i fotografom Mendelom Grosmenom. On je napravio seriju fotografija glumaca na pozornici. Ova saradnja će kasnije umnogome uticati na Mendelov život i rad.[5]

Selidba u Palestinu[уреди | уреди извор]

Godine 1928, pozorište je preseljeno u Britanskom Palestinom.[6] U sezoni 1928-29, premijerno su izvedene dve predstave, pod režijom Alekseja Dikija iz Moskovskog umetničkog pozorišta.[1] Prva pozorišna produkcija bila je Ha-ostar (Blago), adaptacija dela Dej Ojtser pisca Šolema Alehema napisanog na jidiš jeziku. Predstava je premijerno prikazana 29. decembra 1928. godine.[1] Druga produkcija, predstava Davidova kruna, premijeru je imala u Tel Avivu, 23. maja 1929. godine.[7][8]

Godine 1930. pozorišna trupa je posetila Berlin gde je izvela svoju adaptaciju Šekspirovih Dvanaest noći, pod režijom Mihaela Čehova. Po povratku iz Nemačke, pozorište se trajno nastanilo u Palestini.[1] Nakon završetka Drugog svetskog rata, 1945. godine, Pozorište Habima dobilo je svoju pozornicu u Tel Avivu.[1][6]

U februaru 1938. su gostovali u Beogradu.[9][10]

Nacionalno pozorište Izraela[уреди | уреди извор]

Godine 1958, pozorište je dobilo Izraelsku nagradu, što je bilo prvi put da ovu nagradu dobije neka institucija.[11] Ta godina se smatra za prekretnicom u radu pozorišta i zvanično se smatra da je tada pozorište postalo nacionalno pozorište Izraela. U XXI veku, pozorište je bilo dom oko 80 glumaca i 120 ostalih članova.

Restauracija[уреди | уреди извор]

Sala Rovina

Polovinom 2007. godine pozorište je zatvoreno zbog adaptacije i rekonstrukcije.[12] Radovi su trajali četiri i po godine i ponovno otvaranje je usledilo januara 2012. Arhitekta Ram Karmi radio je na redizajnu istorijske zgrade.[13] U rekonstrukciju je uloženo više od 100 miliona novih izraelskih šekala. Nakon adaptacije, zgrada je dobila dodatnih 500 kvadratnih metara prostora i tri nove sale za probe. Četiri glavna auditorijuma su kompletno rekonstruisana i tematski obojena u različite boje.[14] Sala Rovina (plave boje) ima kapacitet 930 mesta, Meskin (boje lavande) ima kapacitet 320 mesta, Bertonov (zelene boje) ima 220 mesta i sala Habima 4 je obložena drvenom oblogom i ima kapacitet 170 sedećih mesta.[12]

Vidi još[уреди | уреди извор]

Galerija[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д Habimah. Encyclopaedia Judaica (2nd изд.). Detroit: Macmillan Reference USA. 2007. Приступљено 18. 6. 2018 — преко Gale Virtual Reference Library database; and freely available via Jewish Virtual Library. 
  2. ^ "Habima in New York: The Origin and Early History of the Habima", Museum of Family History, accessed 6 Sep 2010
  3. ^ Shindler, Colin (2012). Israel and the European Left. New York: Continuum. стр. 33. 
  4. ^ а б в Ivanov, Vladislav (August 10, 2010). “Habimah”. YIVO Encyclopedia of Jews in Eastern Europe. yivoencyclopedia.org. Translated from Russian by I. Michael Aronson; revised by Alice Nakhimovsky and Michael C. Steinlauf. Retrieved 2018-06-05.
  5. ^ Grossman, Mendel; Meron, Peter (1977). With a Camera in the Ghetto. Schocken Books. ISBN 9780805236453. 
  6. ^ а б Politzer, Heinz (August 1948). "Habimah in New York: A Great Theater Enters a New Period Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јун 2018)". Commentary Magazine. Retrieved 2017-03-06.
  7. ^ Sullivan, Henry W. (2009). Calderón in the German Lands and the Low Countries: His Reception and Influence, 1654-1980. Cambridge: Cambridge University Press. p. 476, footnote 17. Sullivan notes that Lamdan worked from the German translation by Johann Diederich Gries.
  8. ^ Rokem, Freddie (1996). "Hebrew Theater from 1888 to 1948", in: Linda Ben-Zvi (Ed.). . Ben-Zvi, Linda (1996). Theater in Israel. Ann Arbor: University of Michigan Press. ISBN 0472106074.  Текст „pages” игнорисан (помоћ). pp. 51-84; here: p. 72. "The production of David's Crown, produced in Tel Aviv in 1929, during Habima's first visit there, was a very radical adaptation of Calderón de la Barca's Hair of Absalom."
  9. ^ "Politika", 5. feb. 1938
  10. ^ "Politika", 6. feb. 1938
  11. ^ „Israel Prize recipients in 1958 (in Hebrew)”. Israel Prize Official Site. Архивирано из оригинала 8. 2. 2012. г. 
  12. ^ а б Shohat, Zipi (November 21, 2011). "Curtain Rises over Tel Aviv's Newly Renovated Habima Theater". Haaretz. haaretz.com. Retrieved 2017-03-06.
  13. ^ Shohat, Zipi (24. 10. 2006). „A New Stage for Habima”. Haaretz. haaretz.com. Архивирано из оригинала 26. 12. 2007. г. Приступљено 6. 3. 2017. 
  14. ^ "Habima Architect Tells Critics: 'Kiss My Ass' " (October 11, 2010). Haaretz. haaretz.com. Retrieved 2017-03-06.

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Levy, Emanuel. The Habima, 1917-1977: A Study of Cultural Nationalism. Columbia University Press, 1979.
  • Ben-Ari, R. (1957). Habima. (A. H. Gross & I. Soref Trans). New York - London: Thomas Yoseloff.
  • Владислав ИВАНОВ, Русские сезоны театра «Габима». Москва: Артист. Режиссер. Театр, 1999.
  • Ouriel Zohar, « Comparaison du Théâtre ‘Bimate Ha'Kibbutz’ et du Théâtre national israélien ‘Habima’ et du théâtre ‘Habima’ avec la Comédie-Française », in Théâtres du Monde Revue Interdisciplinaire de l'Université d'Avignon,Institut de Recherches Internationales sur les Arts du Spectacle, Faculté des lettres et des sciences humaines, No.6, p. 203-210, 1996.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Pozorište Habima на Викимедијиној остави.
32° 4′ 21.68″ N 34° 46′ 44.27″ E / 32.0726889° С; 34.7789639° И / 32.0726889; 34.7789639
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pozorište_Habima&oldid=26644151”