Prekambrijum

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Precambrian)
Položaji kopnenih masa pri kraju prekambrijuma

Prekambrijum ili kriptozoik je period geološke hronologije od nastanka Zemlje pre oko 4500 Ma (miliona godina) do evolucije mnoštva makroskopskih i tvrdoljušturnih fosila koja označava početak kambrijuma pre otprilike 542 miliona godina.[1] Prilično malo se zna o prekambrijumu, iako on predstavlja sedam osmina Zemljine istorije, a ono malo što se saznalo je otkriveno uglavnom u posljednje četiri do pet dekada. Veruje se da se Zemlja koagulirala od materijala u orbiti oko Sunca otprilike 4500 Ma, te da ju je možda udario vrlo veliki planetezimal veličine Marsa ubrzo nakon što se stvorila, izbacujući materijal od koje se stvorio Mesec (vidi: Teorija velikog udara).[2] Stabilna kora se stvorila pre oko 4400 Ma, jer otada datiraju najstarije zemaljske stene. Ne zna se kada se stvorio život, ali ugljenik pronađen u 3800 miliona godina starim stenama zapadno od Grenlanda može biti organskog porekla. Dobro očuvane bakterije starije od 3460 miliona godina su pronađene u Zapadnoj Australiji. Mogući ostaci fosila 100 miliona godina stariji su pronađeni u istom području. Postoje vrlo dobri tragovi bakterijskog života u ostatku prekambrijuma.

Osim nekoliko sumnjivih izvora o mnogo starijim formama u Teksasu i Indiji, prvi složeni višećelijskii oblici života su se pojavili pre otprilike oko 600 Ma. Prilično raznovrsna kolekcija mekušastih oblika je poznata sa lokacija širom sveta starih između 600 i 542 Ma. O njima se često govori kao ediakaranskim ili vendijanskim biotama. Tvrdoljuskava stvorenja su se pojavila krajem tog period. Vrlo raznolika kolekcija se pojavila oko 544 Ma, započinjući krajem prekambrijuma sa slabo poznatom „malom školjkolikom faunom” i završavajući u ranom kambrijumu sa vrlo raznolikom i prilično modernom „Burgesovom faunom” čije se naglo širenje naziva kambrijskom eksplozijom života.[3][4][5]

Detalji o pokretanju tektonskih ploča i sličnim procesima su slabo poznati u slučaju prekambrijuma. Veruje se da se većina Zemljinih kopneninh masa skupila u jedan superkontinent pre oko 1000 Ma. Superkontinent, poznat kao Rodinija, razdvojio se pre oko 600 Ma. Brojni periodi glacijalizacije su identifikovani još u huronskoj epohi, pre oko 2200 Ma. Najbolje proučena je Sturtijansko-varangijanska glacijacija, pre oko 600 Ma, koja je mogla dovesti do ledenih uslova sve do ekvatora, rezultirajući u „grudvi Zemlji”.[6][7]

Atmosfera rane Zemlje je slabo poznata, ali se smatra da je bila zagušena škodljivim gasovima, sadržavajući vrlo malo slobodnog kiseonika. Mlada planeta je bila crvenkaste boje, a za mora se smatra da su bila maslinaste boje. Mnogi materijali koji sadrže nerastvorne okside izgleda da su bila deo oceana milionima godina nakon stvaranja Zemlje. Kada je evolucija živih bića dovela do fotosinteze, kiseonik se počeo da se pojavljuje u velikim količinama. Kiseonik se ispočetka vezivao u hemijskim reakcijama, uglavnom sa gvožđem, sve dok više nije ostalo površina koje su mogle biti oksidovane. Nakon toga se razvila moderna atmosfera s velikim postotkom kiseonika. Starije stene sadrže masivne naslage vezanog gvožđa koje su se očigledno nataložile kada su se gvožđe i kiseonik po prvi put spajali.[8]

Prilično različita terminologija je evoluirala u nastojanju da se pokriju rane godine postojanja Zemlje, ali se s vremenom napuštena jer je radiometrijsko datiranje omogućilo da se specifičnim formacijama i oblicima daju realni datumu. Izraz Arhej (stariji od 2500 Ma), Proterozoik (2500 - 600 Ma) i Neoproterozoik (600 - 542 Ma) se još upotrebljavaju. Neki dodatni izrazi se koriste u geološkoj hronologiji.

  • Proterozoik: Originalno korišten za sve starije od kambrijske granice, koja je bila navođena u različitim periodima od strane različitih autora (ali se danas ustanovila na 542 Ma). Moderno korištenje je često u kao gore navedenom odlomku, 600-2500 Ma.[9]
    • Neoproterozoik: Od kambrijske granice do 900 Ma. Moderna upotreba predstavlja nešto kraći interval: 542-600 Ma. Neoproterozoik je istovetan „Precambrian Z” stenama starije severnoameričke geologije.
    • Mezoproterozoik: Pre oko 900-1600 Ma. Odgovara prekambrijumskim Y stenama starije severnoameričke geologije.
    • Paleoproterozoik: Pre oko 1600-2500 Ma. Odgovara prekambrijumskim X stenama starije severnoameričke geologije.
  • Arhej: Otprilike 2500-3800 Ma.
  • Had: Pre 3800 Ma. Izraz je verojatno trebalo da pokriva period pre nego što su stene formirale. Vrlo malo stena izgleda da je starije od 3800 Ma.[10][11]

Pregled[уреди | уреди извор]

Relativno malo se zna o prekambrijumu, uprkos tome što čini otprilike sedam osmina istorije Zemlje, a ono što se zna uglavnom je otkriveno od 1960-ih i nadalje. Prekambrijumski fosilni zapisi su siromašniji od onih iz narednog fanerozoika, a fosili iz prekambrijuma (npr. stromatoliti) imaju ograničenu biostratigrafsku upotrebu.[12] To je zato što su mnoge pretkambrijske stene bile snažno metamorfizovane, što zasenjčava njihovo poreklo, dok su druge uništene erozijom, ili su ostale duboko zakopane ispod slojeva fanerozoika.[12][13][14]

Smatra se da se Zemlja spojila iz materijala u orbiti oko Sunca pre otprilike 4.543 Ma, i da ju je možda udarila druga planeta, nazvana Teja, ubrzo nakon što se formirala, odvajajući materijal koji je formirao Mesec (vidi: Hipoteza o džinovskom udaru). Stabilna kora je očigledno postojala do 4.433 Ma, pošto su kristali cirkona iz Zapadne Australije datirani na 4.404 ± 8 Ma.[15][16]

Geolozi i paleontolozi koriste termin „prekambrijum” za opšte rasprave koje ne zahtevaju konkretnije ime eona. Međutim, i Geološki zavod Sjedinjenih Američkih Država[17] i Međunarodna komisija za stratigrafiju smatraju ovaj termin nezvaničnim.[18] Pošto se vremenski raspon koji spada u pretkambrijum sastoji od tri eona (hadajski, arhejski i proterozojski), ponekad se opisuje kao supereon,[19][20] ali ovo je takođe neformalni termin, koji nije definisan od strane ICS u njihovom hronostratigrafskom vodiču.[21]

Eozoik (od eo- „najraniji“) je bio sinonim za prekambrijum,[22][23] ili tačnije arhej.[24]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Gradstein, F.M.; Ogg, J.G.; Schmitz, M.D.; Ogg, G.M., ур. (2012). The Geologic Timescale 2012 (volume 1). Elsevier. стр. 301. ISBN 978-0-44-459390-0. 
  2. ^ „Revisiting the Moon”. The New York Times. 09. 09. 2014. 
  3. ^ Zhuravlev, Andrey; Riding, Robert (2000). The Ecology of the Cambrian Radiation. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-10613-9. 
  4. ^ Maloof, A. C.; Porter, S. M.; Moore, J. L.; Dudas, F. O.; Bowring, S. A.; Higgins, J. A.; Fike, D. A.; Eddy, M. P. (2010). „The earliest Cambrian record of animals and ocean geochemical change”. Geological Society of America Bulletin. 122 (11–12): 1731—1774. Bibcode:2010GSAB..122.1731M. doi:10.1130/B30346.1. 
  5. ^ „New Timeline for Appearances of Skeletal Animals in Fossil Record Developed by UCSB Researchers”. The Regents of the University of California. 10. 11. 2010. Приступљено 01. 9. 2014. 
  6. ^ Kirschvink, J. L. (1992). „Late Proterozoic low-latitude global glaciation: The snowball Earth”. Ур.: Schopf, J. W.; Klein, C. The Proterozoic Biosphere: A Multidisciplinary Study (PDF). Cambridge University Press. стр. 51—2. 
  7. ^ Allen, Philip A.; Etienne, James L. (2008). „Sedimentary challenge to Snowball Earth”. Nature Geoscience. 1 (12): 817—825. Bibcode:2008NatGe...1..817A. doi:10.1038/ngeo355. 
  8. ^ Katsuta, N.; Shimizu, I.; Helmstaedt, H.; Takano, M.; Kawakami, S.; Kumazawa, M. (01. 6. 2012). „Major element distribution in Archean banded iron formation (BIF): influence of metamorphic differentiation”. Journal of Metamorphic Geology. 30 (5): 457—472. doi:10.1111/j.1525-1314.2012.00975. 
  9. ^ Speer, Brian. „The Proterozoic Eon”. University of California Museum of Paleontology. 
  10. ^ „International Chronostratigraphic Chart 2015” (PDF). International Commission on Stratigraphy. Приступљено 23. 01. 2016. 
  11. ^ Ogg, J. G.; Ogg, G.; Gradstein, F. M. (2016). A Concise Geologic Time Scale: 2016. Elsevier. стр. 20. ISBN 978-0-444-63771-0. 
  12. ^ а б Monroe, James S.; Wicander, Reed (1997). The Changing Earth: Exploring Geology and Evolution (2nd изд.). Belmont: Wadsworth Publishing Company. стр. 492. ISBN 9781285981383. 
  13. ^ Levin, Harold L. (2010). The earth through time (9th изд.). Hoboken, N.J.: J. Wiley. стр. 230–233. ISBN 978-0470387740.  Outlined in Gore, Pamela J.W. (25. 10. 2005). „The Earliest Earth: 2,100,000,000 years of the Archean Eon”. 
  14. ^ Davis, C.M. (1964). „The Precambrian Era”. Readings in the Geography of Michigan. Michigan State University. 
  15. ^ „Zircons are Forever”. Department of Geoscience. 2005. Архивирано из оригинала 18. 5. 2019. г. Приступљено 28. 4. 2007. 
  16. ^ Cavosie, Aaron J.; Valley, John W.; Wilde, Simon A. (2007). „Chapter 2.5 The Oldest Terrestrial Mineral Record: A Review of 4400 to 4000 Ma Detrital Zircons from Jack Hills, Western Australia”. Developments in Precambrian Geology. 15: 91—111. ISBN 9780444528100. doi:10.1016/S0166-2635(07)15025-8. 
  17. ^ U.S. Geological Survey Geologic Names Committee (2010), „Divisions of geologic time – major chronostratigraphic and geochronologic units”, U.S. Geological Survey Fact Sheet 2010–3059, United States Geological Survey, стр. 2, Приступљено 20. 6. 2018 
  18. ^ Fan, Junxuan; Hou, Xudong (фебруар 2017). „Chart”. International Commission on Stratigraphy. International Chronostratigraphic Chart. Приступљено 10. 5. 2018. 
  19. ^ Senter, Phil (1. 4. 2013). „The Age of the Earth & Its Importance to Biology”. The American Biology Teacher. 75 (4): 251—256. S2CID 85652369. doi:10.1525/abt.2013.75.4.5. 
  20. ^ Kamp, Ulrich (6. 3. 2017). „Glaciations”. International Encyclopedia of Geography: People, the Earth, Environment and Technology: 1—8. ISBN 9780470659632. doi:10.1002/9781118786352.wbieg0612. 
  21. ^ „Stratigraphic Guide”. International Commission on Stratigraphy. Table 3. Приступљено 9. 12. 2020. 
  22. ^ Hitchcock, C. H. (1874). The Geology of New Hampshire. стр. 511. „The name Eozoic seems to have been proposed by Dr. J.W. Dawson, of Montreal, in 1865. He did not fully define the limits of its application at that time; but it seems to have been generally understood by geologists to embrace all the obscurely fossiliferous rocks older than the Cambrian. 
  23. ^ Bulletin. 767. U.S. Government Printing Office. 1925. стр. 3. „[1888] Sir J. W. Dawson prefers the term “Eozoic” [to Archean], and would have it include all the Pre-Cambrian strata. 
  24. ^ Salop, L.J. (2012). Geological Evolution of the Earth During the Precambrian. Springer. стр. 9. ISBN 978-3-642-68684-9. „a possibility of dividing the Precambrian history into two eons: the Eozoic, embracing the Archean Era only, and the Protozoic, comprising all the remaining Precambrian Eras. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Valley, John W., William H. Peck, Elizabeth M. King (1999) Zircons Are Forever, The Outcrop for 1999, University of Wisconsin-Madison Wgeology.wisc.edu Архивирано на сајту Wayback Machine (16. март 2012) – Evidence from detrital zircons for the existence of continental crust and oceans on the Earth 4.4 Gyr ago Accessed Jan. 10, 2006
  • Wilde, S. A.; Valley, J. W.; Peck, W. H.; Graham, C. M. (2001). „Evidence from detrital zircons for the existence of continental crust and oceans on the Earth 4.4 Gyr ago”. Nature. 409 (6817): 175—178. PMID 11196637. doi:10.1038/35051550. 
  • Wyche, S.; Nelson, D. R.; Riganti, A. (2004). „4350–3130 Ma detrital zircons in the Southern Cross Granite–Greenstone Terrane, Western Australia: implications for the early evolution of the Yilgarn Craton”. Australian Journal of Earth Sciences. 51 (1): 31—45. Bibcode:2004AuJES..51...31W. doi:10.1046/j.1400-0952.2003.01042.x. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]