Prekurzorna iRNK

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Prekurzorna iRNK (pre-iRNK) je nezrela jednolančana informaciona RNK (iRNK). Pre-iRNK se sintetiše prema DNK šablonu smislenog polulanca u jedru, u procesu transkripcije. Pre-iRNK čini većinu heterogene jedarne RNK (hjRNK). Termin hnRNA se često koristi kao sinonim za pre-iRNA, iako u užem smislu hnRNK može uključivati jedarski RNK transkript koji ne završava kao citoplazmatska iRNK.[1][2][3][4][5][2]

Pre-iRNK u potpunosti postaje zrelom iRNK, tek nakon posttranskripcione modifikacije, kada se naziva „zrela RNK”, „zrela iRNK” ili jednostavno „iRNK”.

Obrada[уреди | уреди извор]

Ilustracija eksona i introna u pre-iRNK i formiranje zrele iRNK putem prerade (splajsovanja). UTR su nekodirajući delovi eksona na krajevima iRNK molekula.

Eukariotska pre-iRNK postoji samo kratko, pre nego što se u potpunosti preradi u iRNA. Pre-iRNK uključuje dve različite vrste segmenata, eksone i introne. Eksoni su segmenti koji se zadržavaju u finalnoj (zreloj) iRNK, dok se introni uklanjaju u procesu koji se zove prerada RNK, a obavlja se putem splajsozoma (osim prerade sopstvenih introna).

Dodatna prerada se odvija pri izmenama 5' i 3' krajeva eukariotskih pre-iRNA. To uključuje 5' kapa 7-metilguanozin i poli-A rep. Osim toga, eukariotske pre-iRNK imaju introne spojene splajsozomima, koji se sastoje od malih jedarnih ribonukleoproteina. Kada je prethodni lanac iRNK pravilno obrađen u sekvencu iRNK, ona izlazi iz jedra i na kraju se prevodi u protein procesom koji se odvija u kombinaciji sa ribozomom.[6][7]

Vidi još[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Ed. : Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo. 2005. ISBN 978-9958-9344-1-4.
  2. 2,0 2,1 Kapur Pojskić L., Ed. : Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju, 2. izdanje. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo. 2014. ISBN 978-9958-9344-8-3.
  3. ^ Alberts B. ː Molecular biology of the cell. Garland Science, New York. 2002. ISBN 978-0-8153-3218-3.
  4. ^ Hadžiselimović R., Pojskić N. : Uvod u humanu imunogenetiku. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo. 2005. ISBN 978-9958-9344-3-8.
  5. ^ Hadžiselimović R. : Bioantropologija – Biodiverzitet recentnog čovjeka. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo. 2005. ISBN 978-9958-9344-2-1.
  6. ^ Weaver R. F. : Molecular Biology. McGraw-Hill, New York, NY. 2005. ISBN 978-0-07-284611-9.
  7. ^ Wahl, M. C.; Will, C. L.; Lührmann, R. (2009). „The Spliceosome: Design Principles of a Dynamic RNP Machine”. Cell. 136 (4): 701—718. PMID 19239890. doi:10.1016/j.cell.2009.02.009. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]