Пређи на садржај

Pretpostavka zatvorenog sveta

С Википедије, слободне енциклопедије

Pretpostavka zatvorenog sveta se u formalnim sistema logike koristi za predstavljanje znanja. Ona je pretpostavka da je izjava koja je istinita takođe poznata kao istinita. Stoga ono što se trenutno ne zna da je tačno, lažno je. Isti naziv se takođe odnosi na logičku formalizaciju ove pretpostavke od strane Rejmonda Rajtera.[1] Suprotno od pretpostavke zatvorenog sveta je pretpostavka otvorenog sveta, u kojoj se navodi da nedostatak znanja ne implicira laž. Odluke za i protiv ovih pretpostavki određuju razumevanje stvarne semantike konceptualnog izraza sa istim notacijama koncepata. Uspešna formalizacija semantike prirodnog jezika obično ne može izbeći eksplicitno otkriće da li je implicitna logička pozadina zasnovana na pretpostavci otvorenog ili zatvorenog sveta.

Negacija kao neuspeh[2][3] povezana je sa pretpostavkom zatvorenog sveta, jer se svodi na verovanje da je lažan svaki predikat za koji se ne može dokazati da je istinit.

  1. ^ Reiter, Raymond (1978). "On Closed World Data Bases". In Gallaire, Hervé; Minker, Jack. Logic and Data Bases. Plenum Press. . стр. 119—140. ISBN 9780306400605.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  2. ^ Bílková, M.; Colacito, A. (2020). „Proof Theory for Positive Logic with Weak Negation”. Studia Logica. 108 (4): 649—686. S2CID 195886568. arXiv:1907.05411Слободан приступ. doi:10.1007/s11225-019-09869-y. 
  3. ^ Wagner, G. (2003). „Web Rules Need Two Kinds of Negation” (PDF). Ур.: Bry, F.; Henze, N.; Maluszynski, J. Principles and Practice of Semantic Web Reasoning. PPSW3 2003. Lecture Notes in Computer Science. 2901. Lecture Notes in Computer Science: Springer. стр. 33—50. ISBN 978-3-540-24572-8. doi:10.1007/978-3-540-24572-8_3. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]