Provodni snopići
Provodna tkiva su u biljnom telu najčešće grupisana zajedno u provodne snopiće, koji grade jedinstven provodni sistem.[1] Provodni snopići se vide na listovima gde, zajedno sa mehaničkim tkivom, izgrađuju lisnu nervaturu. U zavisnosti od svoje građe, mogu biti prosti (nepotpuni) ili složeni (potpuni).[1]
Prosti snopići[уреди | уреди извор]
Prosti snopići sadrže samo ksilem ili samo floem.[2]
Složeni snopići[уреди | уреди извор]
Složeni snopići sadrže i ksilem i floem.[2]
Zatvoreni i otvoreni provodni snopić[уреди | уреди извор]
Elementi provodnih snopića nastaju deobom i diferenciranjem ćelija prokambijuma.[2] Ako se prilikom obrazovanja snopića sve ćelije prokambijuma izdiferenciraju u elemente floema i ksilema takav snopić se naziva zatvoren provodni snopić.[2] Ukoliko u snopiću zaostane zona prokambijalnog tvornog tkiva, čije se ćelije neprestano dele i potom diferenciraju u nove histološke elemente ksilema i floema, onda je reč o otvorenom provodnom snopiću.[2]
Podela snopića na osnovu međusobnog položaja floema i ksilema[уреди | уреди извор]
Razlikuju se četiri tipa provodnih snopića:
- koncentrični,
- kolateralni,
- Prelazni i
- radijalni.[4]
Koncentrični provodni snopić karakteriše se time što je jedan od delova snopića u centru, a drugi ga opkoljava u vidu prstena. [4] Kolateralni provodni snopić odlikuje se time što se ksilem i floem nalaze na istom radijusu, dodiruju se, floem je okrenut ka periferiji,a ksilem ka centru stabla.[4] Prelazni provodni snopić je u stvari jedna varijanta kolateralnog tipa, kod koga se nalazi još jedan floem sa unutrašnje strane ksilema. [4] Radijalni provodni snopić ima elemente ksilema i floema poređane naizmenično,i to tako da svaki ksilem i svaki floem zauzimaju posebni radijus.[5]
Vidi još[уреди | уреди извор]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ а б Rančić, Dragana (2016). Praktikum iz poljoprivredne botanike sa radnom sveskom. Beograd: Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu.
- ^ а б в г д Rančić, Dragana (2016). Praktikum iz poljoprivredne botanike sa radnom sveskom. Beograd: Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu.
- ^ Bahmann, Martin. „Vascular bundle of Zea stalk”. Wikimedia commons. Приступљено 16. 11. 2016.
- ^ а б в г Dajić, Zora (2004). Botanika 9. izdanje. Beograd: Izdavačka kuća "Draganić".
- ^ Dajić, Zora (2004). Botanika 9. izdanje. Beograd: Izdavačka kuća "Draganić".
