Rad (termodinamika)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

U termodinamici, rad koji izvodi sistem je energija koju on prenosi na okruženje, koja je u potpunosti objašnjiva makroskopskim silama koje spoljašnji faktori vrše na sistem, drugim rečima, faktori njegovog okruženja. Termodinamički rad je verzija koncepta rada u fizici.

Spoljašnji faktori mogu da budu elektromagnetski,[1][2][3] gravitacioni,[4] pritisak/zapremina ili druga jednostavna mehanička ograničenja.[5] Termodinamički rad je definisan tako da se meri isključivo iz poznavanja takvih spoljašnjih makroskopskih sila. Ove sile su asocirane sa makroskopskim promenljivama stanja sistema koje se uvek javljaju u konjugovanim parovima, na primer pritisak i zapremina[5] ili gustina magnetnog fluksa i magnetizacija.[6] U SI sistemu mera, rad se meri u džulima (simbol: J). Brzina izvođenja rada je snaga.

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ Guggenheim, E.A. (1985). Thermodynamics. An Advanced Treatment for Chemists and Physicists, seventh edition, North Holland, Amsterdam, ISBN 0444869514.
  2. ^ Jackson, J.D. (1975). Classical Electrodynamics, second edition, John Wiley and Sons, New York, ISBN 978-0-471-43132-9.
  3. ^ Konopinski, E.J. (1981). Electromagnetic Fields and Relativistic Particles, McGraw-Hill, New York, ISBN 007035264X.
  4. ^ North, G.R., Erukhimova, T.L. (2009). Atmospheric Thermodynamics. Elementary Physics and Chemistry, Cambridge University Press, Cambridge (UK), ISBN 9780521899635.
  5. 5,0 5,1 Kittel, C. Kroemer, H. (1980). Thermal Physics, second edition, W.H. Freeman, San Francisco, ISBN 0716710889.[1] Архивирано на сајту Wayback Machine (март 13, 2016) (на језику: енглески)
  6. ^ Jackson 1975.