Rad (termodinamika)

С Википедије, слободне енциклопедије

U termodinamici, rad koji izvodi sistem je energija koju on prenosi na okruženje, koja je u potpunosti objašnjiva makroskopskim silama koje spoljašnji faktori vrše na sistem, drugim rečima, faktori njegovog okruženja. Termodinamički rad je verzija koncepta rada u fizici.

Spoljašnji faktori mogu da budu elektromagnetski,[1][2][3] gravitacioni,[4] pritisak/zapremina ili druga jednostavna mehanička ograničenja.[5] Termodinamički rad je definisan tako da se meri isključivo iz poznavanja takvih spoljašnjih makroskopskih sila. Ove sile su asocirane sa makroskopskim promenljivama stanja sistema koje se uvek javljaju u konjugovanim parovima, na primer pritisak i zapremina[5] ili gustina magnetnog fluksa i magnetizacija.[6] U SI sistemu mera, rad se meri u džulima (simbol: J). Brzina izvođenja rada je snaga.

Vidi još[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Guggenheim, E.A. (1985). Thermodynamics. An Advanced Treatment for Chemists and Physicists, seventh edition, North Holland, Amsterdam, ISBN 0444869514.
  2. ^ Jackson, J.D. (1975). Classical Electrodynamics, second edition, John Wiley and Sons, New York, ISBN 978-0-471-43132-9.
  3. ^ Konopinski, E.J. (1981). Electromagnetic Fields and Relativistic Particles, McGraw-Hill, New York, ISBN 007035264X.
  4. ^ North, G.R., Erukhimova, T.L. (2009). Atmospheric Thermodynamics. Elementary Physics and Chemistry, Cambridge University Press, Cambridge (UK), ISBN 9780521899635.
  5. ^ а б Kittel, C. Kroemer, H. (1980). Thermal Physics, second edition, W.H. Freeman, San Francisco, ISBN 0716710889.[1] Архивирано на сајту Wayback Machine (13. март 2016)
  6. ^ Jackson 1975.