Reket

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Skvoš reket i lopta
Skutera reket i lopta

Reket je deo sportske opreme koji se sastoji od okvira sa ručkom, pri čemu je preko otvora obruča žičana mreža ili ketgut čvrsto zategnuta.[1] On se upotrebljava za udaranje lopte ili loptice za badmington u igrama kao što su skvoš, tenis, skutera i badminton. Kolektivno su ove igre poznate kao reketni sportovi. Dizajn i proizvodnja reketa znatno su se promenili tokom vekova.

Okvir reketa za sve sportove tradicionalno je bio napravljen od punog drveta (kasnije laminiranog drveta) i žica od životinjskih creva poznatih kao ketgut. Tradicionalna veličina reketa bila je ograničena snagom i težinom drvenog okvira koji je morao biti dovoljno jak da drži uzice i dovoljno čvrst da pogodi loptu ili šatl. Proizvođači su počeli da dodaju nedrvene laminate drvenim reketama da bi poboljšali krutost. Reketi koji nisu od drveta pravljeni su najprije od čelika, zatim od aluminijuma, a potom od kompozita od karbonskih vlakana. Drvo se i dalje koristi za istinski tenis, rekete i pelotu. Većina reketa je sada napravljena od kompozitnih materijala, uključujući karbonska vlakna ili stakloplastiku, metale kao što su legure titanijuma, ili keramiku.

Ketgut je delimično zamenjen sintetičkim materijalima uključujući najlon, poliamid i druge polimere. Reketi se po potrebi prenizuju, što može biti i nakon svakog meča kod profesionalca. Uprkos nazivu, engl. catgut nikada nije napravljen od bilo kojeg dela mačke.

Spelovanje[уреди | уреди извор]

U engleskom jeziku racket je standardno spelovanje reči. Racquet je alternativno spelovanje[2][3] koje se češće koristi u pojedinim sportovima (skvoš, skutera, badminton) a manje u drugim. Međunarodna teniska federacija koristi isključivo racket. Racket je starije spelovanje, i to je predominantno spelovanje s velikom marginom;[1] on je bilo u upotrebi od 16. veka, dok se racquet spelovanje pojavilo u 19. veku kao varijanta pozajmljena iz francuskog.[1]

Etimologija[уреди | уреди извор]

Poreklo izraza „reket” nije jasno. Prema popularnom verovanju koje je prvi objavio teniser Malkolm Vitman 1932. godine, izraz potiče od arapskog izraza rahat al-yad, što znači „dlan”.[4] Moderna istraživanja, međutim, smatraju tu tezu veoma upitnom.[5] Umesto toga, termin je verovatnije izveden iz flamanske reči „raketsen” koja je i sama izvedena iz srednjofrancuske reči „rachasser”, što znači „uzvratiti” (loptu).[6]

Badminton[уреди | уреди извор]

Badmintonski reketi

Badmintonski reketi su lagani, sa reketima vrhunskog kvaliteta koji imaju težinu od oko 70 do 95 grama (sa nitima). Savremeni reketi su napravljeni od kompozita od ugljenih vlakana (plastikom ojačan grafit), koji mogu biti pojačani različitim materijalima. Ugljena vlakna imaju odličan odnos snage i težine, čvrsta su i daju odličan prenos kinetičke energije. Pre adaptiranja kompozita od karbonskih vlakana, reketi su izrađivani od drveta što im je davalo preveliku težinu i cenu.

Postoji veliki izbor modela reketa, iako su veličina i oblik reketa za badminton zakonski ograničeni. Različiti reketi imaju igračke karakteristike koje preferiraju različiti igrači. Tradicionalni oblik ovalne glave i dalje je dostupan, ali je oblik izometrijske glave sve češći kod novih reketa. Pojavio su niz kompanija koje ih proizvode, mada su japanski Joneks i kineski Li-Ning su dominantni snabdevači na tržištu. Ove kompanije sponziraju većinu vaznijih turnira. Svake godine ove kompanije uvode novu tehnologiju, mda su uglavnom svi reketi napravljeni od karbonskih grafitnih kompozita.

Reference[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 „Racket vs. racquet”. Grammarist. Приступљено 5. 9. 2012. 
  2. ^ „Racket”. Merriam-Webster. Приступљено 5. 9. 2012. 
  3. ^ „Racket”. Oxford Dictionaries. Приступљено 26. 6. 2013. 
  4. ^ Whitman, Malcolm D. (1932). Tennis : Origins and Mysteries (Dover изд.). Mineola, N.Y.: Dover Publications. ISBN 0486433579. 
  5. ^ Gillmeister, Heiner (1998). Tennis : A Cultural HistoryНеопходна слободна регистрација. Washington Square, N.Y.: New York University Press. стр. 5. ISBN 081473121X. 
  6. ^ Gillmeister, Heiner (1998). Tennis : A Cultural HistoryНеопходна слободна регистрација. Washington Square, N.Y.: New York University Press. стр. 123. ISBN 081473121X. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]