Remetilačka inovacija

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Tipovi inovacija[1]
Održavajuća
Inovacija koja znatno ne utiče na postojeća tržišta. On može da bude bilo:
Evoluciona
Inovacija koja poboljšava produkat na postojećim tržištu na načine koje korisnici očekuju (e.g., ubrizgavanje goriva za benzinske motore, kojim su zamenjeni karburatori.)
Revolucionarna (diskontinualna, radikalna)
Inovacija koja je neočekivana, ali uprkos toga ne utiče na postojeća tržišta (e.g., prvi automobili u kasnom 19. veku, koji su bili skupi luksuzni proizvodi, i kao takvi su prodavani u veoma malom obimu)
Remetilačka
Inovacija koja kreira novo tržište pružajući novi set vrednosti, koji ultimatno (i neočekivano) nadvladava postojeće tržište (e.g., jeftini, priuštivi Ford model T, koji je zamenio zaprege s konjskom vučom)

U teoriji poslovanja, remetilačka inovacija je inovacija koja kreira novo tržište i mrežu vrednosti i eventualno remeti postojeću tržišnu i vrednosnu mrežu, premeštajući uspostavljene firme, proizvode i saveze uspostavljene na tržištu.[2] Termin je definisao i prvi analizirao američki naučnik Klejton M. Kristensen i njegovi saradnici početkom 1995,[3] i nazvan je najuticajnijom poslovnom idejom s početka 21. veka.[4]

Nisu sve inovacije remetilačke, čak i ako su revolucionarne. Na primer, prvi automobili krajem 19. veka nisu bili remetilačka inovacija, jer su rani automobili bili skupi luksuzni predmeti koji nisu poremetili tržište zaprega s konjskom vučom. Transportno tržište je u suštini ostalo netaknuto sve do debija jeftinijeg Fordovog modela T 1908.[5] Automobil iz masovne proizvodnje bio je remetilačka inovacija, jer je promenio tržište transporta, dok prvih trideset godina automobila to nije učinilo.

Postoji tendencija da disruptivne inovacije proizvode autsajderi i preduzetnici u novoosnovanim firmama, pre nego postojeće vodeće kompanije na tržištu. Poslovno okruženje tržišnih lidera često ne dopušta da implementiraju remetilačke inovacije kada se prvi put pojave, jer u početku nisu dovoljno profitabilne i zato što njihov razvoj može oduzeti oskudne resurse od održavanja inovacija (koje je potrebno radi održavanja kraka sa trenutnom konkurencijom).[6] Razvojni proces može trajati duže nego konvencionalnim pristupom i rizik koji je s njim povezan veći je od ostalih, u većoj meri inkrementalnih ili evolutivnih oblika inovacija. Međutim, kada jednom dosegnu tržište, desruptivne inovacije ostvaruju mnogo brži prodor i veći stepen uticaja na uspostavljena tržišta.[7]

Pored poslovnih i ekonomskih, remetilačkim inovacijama se mogu smatrati i one koje narušavaju kompleksne sisteme, uključujući ekonomske i poslovne aspekte.[8]

Istorija i upotreba termina[уреди]

Termin remetilačke tehnologije je skovao Klejton M. Kristensen i uveo ga je u svom članku iz 1995. godine pod naslovom Remetilačke tehnologije: Hvatanje talasa,[9] koji je napisao sa Džozefom Boverom. Članak je namenjen rukovodiocima koji donose odluke o finansiranju ili kupovini u kompanijama, pre nego istraživačkoj zajednici. On dodatno opisuje ovaj termin u svojoj knjizi Dilema izumitelja.[10] Izumiteljeva dilema je istražila slučajeve industrije tvrdih diskova (koja sa svojim brzim generacijskim promenama predstavlja u studiranju poslovanja isto što i vinske mušice u genetičkim studijama, kao što je Kristensen naglašavao tokom 1990-ih[11]) i industiju opreme za iskopavanje (gde hidraulički pogon polako zamenjuje kablovima pokretanu opremu). U nastavku originalne knjige napisanom sa Majklom E. Rjenorom, pod naslovom Izumiteljevo rešenje,[12] Kristensen je pojam remetilačke tehnologije zamenio remetilačkom inovacijom, jer je prepoznao da je malo tehnologija koje su suštinski remetilačke ili održivog karaktera. Češće je slučaj da poslovni model koji tehnologija omogućava stvara taj remetilački uticaj. Međutim, Kristensenova evolucija od tehnološkog fokusa do onog na poslovnom modelovanju je centralna za razumevanje evolucije poslovanja na nivou tržišta ili industrije. Kristensen i Mark V. Džonson, koji su zajedno osnovali konsultantsku firmu za menadžment Inosajt, opisali su dinamiku „poslovnog modela inovacije” u članku u časopisu Harvardski poslovin pregled iz 2008, s naslovom „Ponovno otkrivanje vašeg poslovnog modela”.[13] Koncept remetilačke tehnologije nastavlja dugu tradiciju identifikovanja radikalnih tehničkih promena u istraživanju inovacija od strane ekonomista, i razvoja alata za upravljanje njima na nivou firme ili u političkom kontekstu.

Reference[уреди]

  1. ^ Christensen 1997, стр. xviii. Christensen describes as "revolutionary" innovations as "discontinuous" "sustaining innovations".
  2. ^ Ab Rahman, Airini; et al. (2017). „Emerging Technologies with Disruptive Effects: A Review”. PERINTIS eJournal. 7 (2). Приступљено 21. 12. 2017. 
  3. ^ Bower, Joseph L. & Christensen, Clayton M. (1995)
  4. ^ Bagehot (15. 6. 2017). „Jeremy Corbyn, Entrepreneur”. The Economist. стр. 53. Приступљено 23. 6. 2017. »The most influential business idea of recent years is Clayton Christensen’s theory of disruptive innovation.« 
  5. ^ Christensen 2003, стр. 49.
  6. ^ Christensen 1997, стр. 47
  7. ^ Assink, Marnix (2006). „Inhibitors of disruptive innovation capability: a conceptual model”. European Journal of Innovation Management. 9 (2): 215—233. doi:10.1108/14601060610663587. 
  8. ^ Durantin, Arnaud; Fanmuy, Gauthier; Miet, Ségolène; Pegon, Valérie (1. 1. 2017). Disruptive Innovation in Complex Systems. Complex Systems Design & Management (на језику: енглески). стр. 41—56. ISBN 978-3-319-49102-8. doi:10.1007/978-3-319-49103-5_4. 
  9. ^ Bower, Joseph L. & Christensen, Clayton M. (1995). However the concept of new technologies leading to wholesale economic change is not a new idea since Joseph Schumpeter adapted the idea of creative destruction from Karl Marx. Schumpeter (1949) in one of his examples used "the railroadization of the Middle West as it was initiated by the Illinois Central". He wrote, "The Illinois Central not only meant very good business whilst it was built and whilst new cities were built around it and land was cultivated, but it spelled the death sentence for the [old] agriculture of the West."Disruptive Technologies: Catching the Wave" Harvard Business Review, January–February 1995
  10. ^ Christensen 1997
  11. ^ Christensen 1997, стр. 3
  12. ^ Christensen 2003
  13. ^ Johnson, Mark, Christensen, Clayton, et al., 2008, "Reinventing Your Business Model, Harvard Business Review, December 2008.

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]