Меиџи обнова

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Revolucija Meidži)

Меиџи обнова (јап. 明治維新, Меиџи изин), још познато и као Меиџи рестаурација или Меиџи револуција, је комплекс политичких, војних и социјално-економских реформи у Јапану од 1868. до 1889. године,[1] које су претвориле назадну аграну земљу у једну од водећих земаља на свијету. Обнова је прелазак са самурајског система са шогуном на челу на непосредну царску власт на челу са царем Муцухитом и његовом владом. Политика обнове је значајно утицала на политички систем, законодавство, царски двор, покрајинску администрацију, финансије, индустрију, дипломатију, образовање, религију и друге сфере живота обичних Јапанаца. Са Меиџи обновом почело је формирање нововјековне јапанске националне државе, као и јапанског националног идентитета.[2] За године обнове карактеристично је разбијање јапанског традиционалног начина живота и убрзано прихватање западњачког начина живота. Због тога, обнова се понекад назива „Меиџи револуција“.[3]

Слијед догађаја[уреди]

Грађански рат[уреди]

По повратку државне власти шогуна Токугаве Јошиноба цару, у Јапану је дошло до формирања нове власти.[4] Указ о обнови царске власти је објављен 3. јануара 1868.[5] Према том документу престао је да постоји шогунат Токугава, а државна власт је предата цару и његовој влади. На састанцима владе доњета је одлука о одузимању свих чинова, титула као и великог дијела посједа свим бившим шогунима. Против ових одлука биле су присталице бивших шогуна. Јапан је подијељен на два табора и наступио је грађански рат. По јапанској традицији 1868. година је названа „Годином земаљског змаја“, а из тог разлога грађански рат који је избио добио име Бошин рат, што у буквалном преводу значи „Рат године земаљског змаја“.

Крајем јануара присталице шогуната су покушале да заузму Кјото и тако поврате свој ауторитет у земљи. Од 27. до 30. јануара 1868. у бици код Тобе и Фусиме услиједио је пораз од малобројније, али модернизоване царске војске. Посљедња шогунска пријетња царском пријестолу је било премјештање шогунске војске на исток у град Едо, главно упориште шогуна. Царска војска коју је предводио Саиго Такамори је 3. маја 1868. без борбе узаузела Едо.

Taisehokan.jpg Battle of Ueno 4 July 1868.jpg
Проглашење указа
о обнови царске власти
Битка код Уена у Бошин рату

Током периода љето-јесен борбе су се наставиле на сјеверу Јапана против Сјеверне алијансе, која је била на страни шогуната. Алијанса је поражена у новембру 1868. са падом замка Аизу-Вакамацу. Послије тога, када се Јошинобу предао, већина Јапанаца је признала царску власт, али језгро присталица шогуната, предвођено кланом Аизу, наставило је са бобрбом. Након дуге борбе, која је трајала мјесец дана, клан Аизу је коначно признао пораз 23. септембра 1868, када је много младих самураја из реда Бијелог тигра извршило самоубиство. Мјесец дана касније град Едо је преименован у Токио и почео је Меиџи период.

У завршином фазама рата адмирал флоте шогуната Еномото Такеаки је са остатком флоте и неколико француских савјетника побјегао на острво Хокаидо и тако основао републику Езо, а себе прогласио предсједником. Трупе самопроглашене републике су се 27. јуна 1869. године предале царској војсци. Са тим догађајем, након годину и по дана борбе царска власт је потискла оружани отпор и успоставила потпуно власт цара у Јапану.

Влада[уреди]

Током грађанског рата царска влада је поставила нове политичке стандарде. У фебруару 1868. поручено је свим страним представницима у Јапану, да је нова влада представник легитимне власти. Цар је постао шеф државе, а у његовој надлежности су били и спољни послови. Заклетву од пет тачака је издао 6. априла 1868, у којој је истакао принципе тока обнове. Заклетва је укључивала колектвино управљање, учешће свих друштвених класа у доношењу одлука, одбацивање ксенофобије и поштовање међународног права, отвореност Јапана према свијету ради нових знања, која су потребна за ојачавање земље. Заклетву су полагали пред јапанским божанствима сви чланови владе у присуству цара.

Извори[уреди]

  1. Мэйдзи реставрация. Оксфордская Иллюстрированная Энциклопедия Всемирная история «Чаще всего периодом М.р. считается время с момента свержения сёгуна-та до офиц. ввода в действие новой конституции (Мэйдзи конституция) в 1889 г.»
  2. Shih, Chih-yu (пролеће 2011). „A Rising Unknown: Rediscovering China in Japan's East Asia”. China Review. Chinese University Press. 11 (1): 2. JSTOR 23462195. 
  3. Hunt, Lynn, Thomas R. Martin, Barbara H. Rosenwein, R. Po-chia Hsia et al.. The Making of the West, Peoples and Cultures. Vol. C. 3rd ed. Boston: Bedford/ St. Martin's, 2009. 712-13.
    • Henry Kissinger On China. 2011 pp. 79.
  4. „Meiji Restoration | Definition, History, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2017-08-21. 
  5. "One can date the 'restoration' of imperial rule from the edict of 3 January 1868." Jansen (2000). стр. 334.

Литература[уреди]

  • Akamatsu, Paul (1972). Meiji 1868: Revolution and Counter-Revolution in Japan. New York: Harper & Row. стр. 1247. 
  • Beasley, William G. (1972). The Meiji Restoration. Stanford: Stanford University Press. 
  • Beasley, William G. (1995). The Rise of Modern Japan: Political, Economic and Social Change Since 1850. New York: St. Martin's Press. 
  • Craig, Albert M. (1961). Chōshū in the Meiji Restoration. Cambridge: Harvard University Press. 
  • Jansen, Marius B.; Gilbert Rozman, ур. (1986). Japan in Transition: From Tokugawa to Meiji. Princeton: Princeton University Press. 
  • Jansen, Marius B. (2000). The Making of Modern Japan. Cambridge: Harvard University Press. 
  • Murphey, Rhoads (1997). East Asia: A New History. New York: Addison Wesley Longman. 
  • Satow, Ernest Mason. A Diplomat in Japan. ISBN 4-925080-28-8. 
  • Wall, Rachel F. (1971). Japan's Century: An Interpretation of Japanese History since the Eighteen-fifties. London: The Historical Association. 
  • Breen, John, 'The Imperial Oath of April 1868: ritual, power and politics in Restoration Japan', Monumenta Nipponica,51,4 (1996)
  • Francisco Barberan & Rafael Domingo Osle, Codigo civil japones. Estudio preliminar, traduccion y notas (2 ed. Thomsons Aranzadi, 2006).
  • Harry D. Harootunian, Toward Restoration (Berkeley: University of California Press, 1970), "Introduction". стр. 1 – 46; on Yoshida: chapter IV "The Culture of Action – Yoshida Shōin". стр. 184 – 219.
  • Najita Tetsuo, The Intellectual Foundations of Modern Japanese Politics (Chicago & London: University of Chicago Press), chapter 3: "Restorationism in Late Tokugawa". стр. 43 – 68.
  • H. Van Straelen, Yoshida Shōin, Forerunner of the Meiji Restoration: A Biographical Study (Leiden: E. J. Brill, 1952).
  • David M. Earl, Emperor and Nation in Japan (Seattle: University of Washington Press, 1972), on Yoshida: "Attitude toward the Emperor/Nation". стр. 161 – 192. Also pp. 82 – 105.
  • Marius B Jansen, Sakamoto Ryōma and the Meiji Restoration (New York: Columbia University Press, 1994) especially chapter VIII: "Restoration". стр. 312 – 346.
  • W. G. Beasley, The Meiji Restoration (Stanford, California: Stanford University Press, 1972), especially chapter VI: "Dissenting Samurai". стр. 140 – 171.
  • Conrad Totman, "From Reformism to Transformism, bakufu Policy 1853–1868", in: T. Najita & V. J. Koshmann, Conflict in Modern Japanese History (New Jersay: Princeton University Press, 1988). стр. 62 – 80.
  • Jansen, Marius B.: The Meiji Restoration, in: Jansen, Marius B. (ed.): The Cambridge history of Japan, Volume 5: The nineteenth century (New York: Cambridge UP, 1989). стр. 308–366.
  • Robert W. Strayer, Ways of the World with Sources Vol. 2 (2nd ed.). стр. 950 (2013)

Спољашње везе[уреди]