Rečna delta

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Riječna delta)
Delta Nila snimljena iz satelita NASA-e
Delta reke Ebro u Sredozemnom moru.
Delta Sakramento-San Hoakin (Kalifornija) u fazi poplave, početkom marta 2009.

Rečna delta je oblik reljefa nastao taloženjem nanosa koji reka nosi dok tok napušta njeno ušće i ulazi u sporiju ili stajaću vodu.[1][2] Ovo se dešava kada reka ulazi u okean, more, estuar, jezero, rezervoar ili (ređe) drugu reku koja ne može da odnese isporučeni sediment. Veličina i oblik delte kontroliše se ravnotežom između procesa sliva koji snabdevaju sediment, i procesa primanja basena koji redistribuiraju, sekvestriraju i izvoze taj sediment.[3][4] Veličina, geometrija i lokacija prijemnog bazena takođe igraju važnu ulogu u evoluciji delte. Delte reka su važne u ljudskoj civilizaciji, jer su glavni centri poljoprivredne proizvodnje i naseljeni centri.[5] Oni mogu da obezbede odbranu obale i mogu da utiču na snabdevanje pitkom vodom.[6] Rečna delte su takođe ekološki važne, sa različitim vrstama skupova u zavisnosti od njihovog pejzažnog položaja.

Deltom se naziva karakteristični oblik ušća reke. Najpoznatija delta je delta Nila, koja je dobila naziv po sličnosti oblika grčkom slovu delta (Δ) i time postala eponim za sve druge delte širom sveta.

Nastajanje[уреди | уреди извор]

Nastajanje rečne delte je obeleženo odlaganjem sedimenta koji reka donosi sa sobom. Smanjenjem brzine toka vode kako se približava ušću, smanjuje se i snaga vode kojom nosi razne vrste sedimenta, koji se zbog toga taloži na dno i stvara prepreku. To opet dovodi do toga da voda menja smer kako bi zaobišla prepreku, ili se razdvaja na rukavce. Veće delte se sastoje od niza brže i sporije tekućih ili čak stojećih rukavaca. To, međutim, nije moguće kad reke završavaju u morima sa velikim razlikama između plime i oseke, umesto delte, kod tih se reka stvara levkasti estuari. Kako reka teče u pravilu prema moru odnosno jezeru, kad stigne do vode koja ne teče, odlaže sediment, i time svoju deltu neprekidno „gura” dalje u more. To je vrlo vidljivo na snimku delte Nila.

Oblici delti[уреди | уреди извор]

Oblici su različiti. Oni zavise od načina zasipanja nanosne ravnice i karaktera račvanja rečnog toka. Razlikuju se tri osnovna tipa delti: trouglaste, polukružne i prstaste.

Trouglaste delte često se nazivaju i kljunastim deltama. Izgrađene su od dveju jednostavnih akumulativnih kosa koje su isturene u more. Primer ovakve delte je delta Tibra.

Polukružne delte imaju izgled lepezaste nanosne ravnice. Ovakav oblik zadobile su zbog čestog migiraranja rečnog ušća pa se nasipanje delte vršilo ravnomerno. Takva je delta Nila.

Prstaste delte karakterišu se prostranom nanosnom ravnicom preko koje se rečni tok račva u brojne rukavce. Svaki od ovih rukavaca ima svoju vlastitu deltu tako da zajednička delta ima izgled ptičje noge. Delta Misisipija ima ovakav oblik a njeni rukavci dostižu i do 15 km dužine. Delta Dunava ima tri kraka: Kilija, Sulina i Sveti Đorđe. [7]

Egzistencijalne pretnje deltama[уреди | уреди извор]

Ljudske aktivnosti u deltama i rečnim slivovima uzvodno od delta mogu radikalno da promene okruženje delte.[8] Promena upotrebe uzvodnog zemljišta, kao što su poljoprivredne prakse protiv erozije i hidrološki inženjering, kao što je izgradnja brana u slivovima koji napajaju delte, smanjili su isporuku rečnog nanosa u mnoge delte poslednjih decenija.[9] Ova promena znači da je dostupno manje sedimenta za održavanje oblika reljefa delte i kompenzaciju erozije i porasta nivoa mora, što dovodi do toga da neke delte počnu da gube zemljište.[9] Predviđa se da će se pad isporuke rečnog nanosa nastaviti u narednim decenijama.[10]

Obimne antropogene aktivnosti u deltama takođe ometaju geomorfološke i ekološke procese u delti.[11] Ljudi koji žive na deltama često grade sisteme odbrane od poplava koji sprečavaju priliv sedimentacije od poplava na deltama, i stoga taloženje sedimenta ne može da nadoknadi sleganje i eroziju. Pored ometanja agradacije delte, crpljenje podzemnih voda,[12] nafte i gasa,[13] i izgradnja infrastrukture, činioci su ubrzavanja sleganja. Antropogene aktivnosti takođe mogu destabilizovati rečne kanale kroz iskopavanje peska,[14] i izazvati prodor slane vode.[15] Postoje mali napori da se isprave ovi problemi, poboljšaju okruženja delte i poveća održivost životne sredine kroz strategije za povećanje sedimentacije.

Dok su skoro sve delte bile u određenom stepenu pod uticajem ljudi, delta Nila i delta reke Kolorado su neki od najekstremnijih primera devastacije у deltama prouzrokovanih pregradivanjem i preusmeravanjem vode.[16][17]

Istorijski dokumenti pokazuju da je tokom Rimskog carstva i malog ledenog doba (u vremenima kada je postojao značajan antropogeni pritisak), došlo do značajne akumulacije sedimenаta u deltama. Industrijska revolucija je samo pojačala uticaj ljudi na rast i povlačenje delte.[18]

Delte u privredi[уреди | уреди извор]

Drevne delte su od koristi za privredu zbog dobro sortiranog peska i šljunka. Pesak i šljunak se često vadi iz ovih starih delta i koristi u betonu za autoputeve, zgrade, trotoare, pa čak i uređenje okoline. Samo u Sjedinjenim Državama se proizvodi više od milijardu tona peska i šljunka.[19] Nisu svi kamenolomi peska i šljunka nekadašnje delte, ali za one koji jesu, veliki deo sortiranja je već obavljen snagom vode.

Urbana područja i ljudska naselja obično se nalaze u nizinama u blizini pristupa vodi radi prevoza i sanitacije.[20] Ovo čini delte uobičajenom lokacijom za procvat civilizacija zbog pristupa ravnom zemljištu za poljoprivredu, neslanoj vodi za sanitaciju i navodnjavanje, i pristupu moru za trgovinu. Delte su često domaćini obimnih industrijskih i komercijalnih aktivnosti, kao i poljoprivrednog zemljišta, što su aktivnosti koje je često u sukobu. Neke od najvećih svetskih regionalnih ekonomija nalaze se na deltama kao što su delta Biserne reke, delta reke Jangce, Evropske niske zemlje i šire područje Tokija.

Vrste delti[уреди | уреди извор]

Pored ovde navedene vrste delte, postoji još nekoliko drugačijih oblika delti:

Primeri[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Miall, A. D. 1979. Deltas. in R. G. Walker (ed) Facies Models. Geological Association of Canada, Hamilton, Ontario.
  2. ^ Elliot, T. 1986. Deltas. in H. G. Reading (ed.). Sedimentary environments and facies. Backwell Scientific Publications, Oxford.
  3. ^ Blum, M.D.; Törnqvist, T.E. (2000). „Fluvial responses to climate and sea-level change: a review and look forward”. Sedimentology. 47: 2—48. doi:10.1046/j.1365-3091.2000.00008.x. 
  4. ^ Pasternack, Gregory B.; Brush, Grace S.; Hilgartner, William B. (2001-04-01). „Impact of historic land-use change on sediment delivery to a Chesapeake Bay subestuarine delta”. Earth Surface Processes and Landforms (на језику: енглески). 26 (4): 409—427. Bibcode:2001ESPL...26..409P. ISSN 1096-9837. doi:10.1002/esp.189. 
  5. ^ Schneider, Pia; Asch, Folkard (2020). „Rice production and food security in Asian Mega deltas—A review on characteristics, vulnerabilities and agricultural adaptation options to cope with climate change”. Journal of Agronomy and Crop Science (на језику: енглески). 206 (4): 491—503. ISSN 1439-037X. doi:10.1111/jac.12415Слободан приступ. 
  6. ^ Anthony, Edward J. (2015-03-01). „Wave influence in the construction, shaping and destruction of river deltas: A review”. Marine Geology. 361: 53—78. Bibcode:2015MGeol.361...53A. doi:10.1016/j.margeo.2014.12.004. 
  7. ^ Петровић Д., Манојловић П., (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.
  8. ^ Day, John W.; Agboola, Julius; Chen, Zhongyuan; D’Elia, Christopher; Forbes, Donald L.; Giosan, Liviu; Kemp, Paul; Kuenzer, Claudia; Lane, Robert R.; Ramachandran, Ramesh; Syvitski, James (2016-12-20). „Approaches to defining deltaic sustainability in the 21st century”. Estuarine, Coastal and Shelf Science. Sustainability of Future Coasts and Estuaries (на језику: енглески). 183: 275—291. Bibcode:2016ECSS..183..275D. ISSN 0272-7714. doi:10.1016/j.ecss.2016.06.018. 
  9. ^ а б Syvitski, James P. M.; Kettner, Albert J.; Overeem, Irina; Hutton, Eric W. H.; Hannon, Mark T.; Brakenridge, G. Robert; Day, John; Vörösmarty, Charles; Saito, Yoshiki; Giosan, Liviu; Nicholls, Robert J. (2009-10-01). „Sinking deltas due to human activities”. Nature Geoscience (на језику: енглески). 2 (10): 681—686. Bibcode:2009NatGe...2..681S. ISSN 1752-0908. doi:10.1038/ngeo629. hdl:1912/3207Слободан приступ. 
  10. ^ Dunn, Frances E; Darby, Stephen E; Nicholls, Robert J; Cohen, Sagy; Zarfl, Christiane; Fekete, Balázs M (2019-08-06). „Projections of declining fluvial sediment delivery to major deltas worldwide in response to climate change and anthropogenic stress”. Environmental Research Letters. 14 (8): 084034. Bibcode:2019ERL....14h4034D. ISSN 1748-9326. doi:10.1088/1748-9326/ab304eСлободан приступ. 
  11. ^ Syvitski, James P. M. (2008-04-01). „Deltas at risk”. Sustainability Science (на језику: енглески). 3 (1): 23—32. ISSN 1862-4057. S2CID 128976925. doi:10.1007/s11625-008-0043-3. 
  12. ^ Minderhoud, P S J; Erkens, G; Pham, V H; Bui, V T; Erban, L; Kooi, H; Stouthamer, E (2017-06-01). „Impacts of 25 years of groundwater extraction on subsidence in the Mekong delta, Vietnam”. Environmental Research Letters. 12 (6): 064006. Bibcode:2017ERL....12f4006M. ISSN 1748-9326. PMC 6192430Слободан приступ. PMID 30344619. doi:10.1088/1748-9326/aa7146. 
  13. ^ ABAM, T. K. S. (2001-02-01). „Regional hydrological research perspectives in the Niger Delta”. Hydrological Sciences Journal. 46 (1): 13—25. ISSN 0262-6667. S2CID 129784677. doi:10.1080/02626660109492797. 
  14. ^ Hackney, Christopher R.; Darby, Stephen E.; Parsons, Daniel R.; Leyland, Julian; Best, James L.; Aalto, Rolf; Nicholas, Andrew P.; Houseago, Robert C. (2020-03-01). „River bank instability from unsustainable sand mining in the lower Mekong River”. Nature Sustainability (на језику: енглески). 3 (3): 217—225. ISSN 2398-9629. S2CID 210166330. doi:10.1038/s41893-019-0455-3. 
  15. ^ Eslami, Sepehr; Hoekstra, Piet; Nguyen Trung, Nam; Ahmed Kantoush, Sameh; Van Binh, Doan; Duc Dung, Do; Tran Quang, Tho; van der Vegt, Maarten (2019-12-10). „Tidal amplification and salt intrusion in the Mekong Delta driven by anthropogenic sediment starvation”. Scientific Reports (на језику: енглески). 9 (1): 18746. Bibcode:2019NatSR...918746E. ISSN 2045-2322. PMC 6904557Слободан приступ. PMID 31822705. doi:10.1038/s41598-019-55018-9Слободан приступ. 
  16. ^ Ali, Elham M.; El-Magd, Islam A. (2016-03-01). „Impact of human interventions and coastal processes along the Nile Delta coast, Egypt during the past twenty-five years”. The Egyptian Journal of Aquatic Research (на језику: енглески). 42 (1): 1—10. ISSN 1687-4285. doi:10.1016/j.ejar.2016.01.002Слободан приступ. 
  17. ^ Witze, Alexandra (2014-03-20). „Water returns to arid Colorado River delta”. Nature News (на језику: енглески). 507 (7492): 286—287. Bibcode:2014Natur.507..286W. PMID 24646976. doi:10.1038/507286aСлободан приступ. 
  18. ^ Maselli, Vittorio; Trincardi, Fabio (2013-05-31). „Man made deltas”. Scientific Reports (на језику: енглески). 3: 1926. Bibcode:2013NatSR...3E1926M. ISSN 2045-2322. PMC 3668317Слободан приступ. PMID 23722597. doi:10.1038/srep01926. 
  19. ^ „Mineral Photos – Sand and Gravel”. Mineral Information Institute. 2011. Архивирано из оригинала на датум 2011-10-06. Приступљено 2011-11-02. 
  20. ^ Management, About the Author: Stefan Trickster This City Knows (2017-05-22). „Why are cities located where they are?”. This City Knows (на језику: енглески). Приступљено 2020-01-05. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Renaud, F. and C. Kuenzer 2012: The Mekong Delta System – Interdisciplinary Analyses of a River Delta, Springer, ISBN 978-94-007-3961-1, doi:10.1007/978-94-007-3962-8, pp. 7–48
  • KUENZER C. and RENAUD, F. 2012: Climate Change and Environmental Change in River Deltas Globally. In (eds.): Renaud, F. and C. Kuenzer 2012: The Mekong Delta System – Interdisciplinary Analyses of a River Delta, Springer, ISBN 978-94-007-3961-1, doi:10.1007/978-94-007-3962-8, pp. 7–48
  • Ottinger, M.; Kuenzer, C.; LIU; Wang, S.; Dech, S. (2013). „Monitoring Land Cover Dynamics in the Yellow River Delta from 1995 to 2010 based on Landsat 5 TM”. Applied Geography. 44: 53—68. doi:10.1016/j.apgeog.2013.07.003. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]