Rikecija

С Википедије, слободне енциклопедије
Rickettsia rickettsii.jpg
Rickettsia rickettsii

Rikecija predstavlja nepokretnu gram negativnu bakteriju.[1] Ima karakteristiku i bakterije i virusa. Pripada porodici rikeciacea (Rickettsiacea) zajedno sa rodovima rohalimea (Rohalimea) i koksijela (Coxiella).[2] Zbog veličine i striktnog intraćelijskog parazitizma do nedavno su svrstavane u viruse.[3] Neosporno je ustanovljeno da je reč o prokariotkim mikroorganizmima (bakterijama) sa ćelijskim zidom, RNK i DNK, [4][5] i vlastitim enzimima.[6][7]

Naziv[уреди | уреди извор]

Ime je dobila u čast američkog istraživača Rikeca (Howard Taylor Ricketts, 1871 – 1910), koji ih je otkrio 1909. godine i koji se tokom istraživanja tifusa inficirao i podlegao infekciji.[8][9][10]

Patološki značaj[уреди | уреди извор]

Pegavac (typhus exanthematicus)[уреди | уреди извор]

Uzrokuje ga Rickettsia prowazeki, prenosi se isključivo belim vašima. Nakon inkubacije koja traje 10 - 14 dana dolazi do pojave ospe i teškog tifoznog stanja. Bolest počinje naglo sa jezom, drhtavicom, glavoboljom, pojavom mučnine i povraćanjem. Javlja se bol u svim mišićima i zglobovima, temperatura dostiže 39 - 40 stepeni, bolesnik je upadljivo crvenog lica i očiju, koža je topla, suva, crvena, jezik je suv, ispucao. Zatim nastaje drugi, tifozni stadijum koje se karakteriše tifoznim stanjem - bolesnik bunca, uznemiren je, razdražljiv, agresivan, sa epizodama depresije. Javalja se ospa, koja se gubi na pritisak, a nema je na licu, dlanovima i tabanima, Uvećane su jetra i slezina. Ovaj stadijum traje 12 - 14 dana, a oporavak koji sledi 20-30 dana.[11]

Q groznica[уреди | уреди извор]

Uzročnik je rikecija Coxiella burnetii. Inkubacija traje 2 - 3 nedelje, a zatim naglo raste temperatura praćena jezom, groznicom, bolovima u mišićima i zglobovima i jakom glavoboljom. Bolesnik se žali na umor, preznojavanje i mučninu. Tek krajem prve nedelje se javljaju simptomi od strane respiratornog trakta, u vidu suvog nadražajnog kašlja, oskudnog iskašljavanja koje može biti i sukrvičavo. Intersticijalna pneumonija (zapaljenje pluća) koja se javlja kod polovine obolelih može biti praćena oštećenjem jetre sa povišenim vrednostima aminotransferaza.

Brill - Zinsserova bolest (obnovljeni pegavac)[уреди | уреди извор]

Uzročnik je isti, javlja se kod ljudi koji su već preležali pegavac. Bolest počinje naglo sa visokom temperaturom, bolovima u mišićima i zglobovima, jakom glavoboljom i nesanicom. Sve ove tegobe traju 5 - 6 dana i za to vreme se u predelu mišića javlja ospa koja se širi na grudi i leđa, ali ne i na donje ekstremitete. Bolesnik je miran i komunikativan jer se na razvija tifozni stadijum.

Osobine bakterije[уреди | уреди извор]

Morfološke osobine[уреди | уреди извор]

Rikecije su sitni gram-negativni bacili dužine 0,8-2 μm. Nemaju kapsulu i ne stvaraju sporu, uglavnom štapićastog oblika . Takođe su nepokretne jer ne poseduju flagele.[12]

Kulturelne osobine[уреди | уреди извор]

Striktni su intracelularni paraziti i ne mogu se kultivisati na bakteriološkim hranljivim podlogama. Najbolje se kultivišu u ćelijama oplođenih kokošijih jaja. Dobro se razmnožavaju i u nekim ćelijskim kulturama (mišji limfoblasti, ćelije majmunskog bubrega).[13]

Biohemijske osobine[уреди | уреди извор]

Ne odlikuju se značajnom biohemijskom aktivnošću. Imaju enzime za razgradnju glutamata. Sintetišu neke lipide i proteine.

Otpornost[уреди | уреди извор]

Ne preživljavaju dugo van ćelije domaćina, a prenose ih beskičmenjaci (vektori) koji se hrane krvlju. Rikecije su osetljive na uticaje spoljašnje sredine, jer na soboj temperaturi bivaju uništene za nekoliko časova, na temperaturi od 4 °C za 24 sata. Međutim, pri povoljnim uslovima temperature i vlažnostri u izmetu vaši mogu opstati i do godinu dana i pri tome sačuvati svoju virulenciju. Veoma su osetljiva na brojne fizičke i hemijske agense. Osetljive su takođe na tetracikline i hloramfenikol. Lako se inaktivišu sušenjem, dejstvom ultraljubičastih zraka i dezifijentnim sredstvima.[14]

Toksičnost i patogeneza[уреди | уреди извор]

Toksičnost[уреди | уреди извор]

Rikecije imaju jednu snažnu toksičnu supsatnciju čiji je efekat otkriven na eksperimentalno inficiranom mišu i jednu supstanciju sa hemolitičnim dejstvom na eritrocite nekih životinja.

Patogenost[уреди | уреди извор]

Rikecije su uglavnom paraziti artropoda,a neke mogu inficirati čoveka i izazvati bolest osim za uzročnika pegavog tifusa. Rikecije se u prirodi sa artropoda prenose i na kičmenjake u kojima takođe dovode do oboljena. Među artropodama se rikecije prenose transovarijatno.

Put prenošenja[уреди | уреди извор]

Prirodni rezervoar rikecija je digestivni trakt različitih insekata (buve, vaši). Čovek oboli samo kada slučajno uđe u lanac pacov - buva, krpelj – ovca. Izuzetak čini R. prowazeki jer je čovek njen jedini domaćin, a oboljenje se prenosi u zatvorenom krugu čovek - vaš - čovek. Ulazno mesto za većinu rikecioza predstavljaju mikrolezije kože, dok kod Q groznice put ulaska može biti respiratorni trakt.[15]

Mikrobiološka dijagnostika[уреди | уреди извор]

Rikecije je moguće izolovati iz krvi, isečaka tkiva, likvora, sputuma i urina, međutim izolovanje se ne vrši u rutinskoj dijagnostici zbog komplikovanih laboratorijskih postupaka i velike infektivnosti ovih agenasa, tako da serološke reakcije predstavljaju metod izbora (Weil-Welixova reakcija, RVK, reakcija aglutinacije, test indirektne imunoflorescencije). Dijagnoza rikecioza je teška, s obzirom da su mnoge bolesti manifestovane visokom temperaturom, glavoboljom i ospom. Ukoliko postoji sumnja, neophodno je uraditi specifične serološke analize. Dijagnozu olakšavaju endemski karakter bolesti i dobro uzeta epidemiološka anamneza.

Klinička slika[уреди | уреди извор]

Klinička slika rikecioza (bolesti prouzrokovanom od strane rikecije) je veoma heterogena, mada se mogu izdvojiti neke zajedničke karakteristike: inkubacija je 10-30 dana, oboljenja traju jednu do nekoliko nedelja, počinju naglo, visokom temperaturom, glavoboljom, malaksalošću i prostracijom. Kod infekcija praćenih ospom, ospa izbija oko 5. dana bolesti. Bolest se završava krajem 2. nedelje litičnim ili kritičnim padom temperature. Nakon preležane bolesti imunitet zaostaje. Kod ovih rikecioza javljaju se antitela koja reaguju sa proteusom OX-19 (Weil-Felixova reakcija). Druga grupa rikecioza su bolesti u toku kojih se ne javljaju ni ospa ni antitela koja reaguju u Weil-Felixovoj reakciji (npr. Q groznica).[16]

Simptomi[уреди | уреди извор]

  • Simptomi počinju iznenada, 3-12 dana nakon ugriza krpelja. Što se prije, nakon infekcije, pojave simptomi (što je kraća inkubacija), to su simptomi teži. Pojavljuju se teška glavobolja, iscrpljenost (prostracija) i bolovi u mišićima. Unutar nekoliko dana razvije se groznica od 39,4 °C-40 °C i u teškim slučajevima ostane visoka 15-20 dana. Ponekad tokom jutra temperatura može biti normalna. Razvija se suvi, ječeći kašalj.
  • Otprilike četvrtoga dana groznice na ručnim zglobovima, gležnjevima, dlanovima, tabanima i podlakticama pojavljuje se osip i naglo se proširi na vrat, lice, pazuhe, stražnjicu i trup.
  • Zahvatanje krvnih žila u mozgu može dovesti do glavobolje, nemira, nesanice, delirija i kome. Jetra se može povećati, upala jetre može uzrokovati žuticu, premda je to rijetko. Može se razviti upala disajnih putova (pneumonitis), te pneumonija (upala pluća) i oštećenje mozga i srca. Premda retko, u nekim slučajevima dolazi do niskog krvnog pritisaka pa čak i do iznenadne smrti.

Lečenje[уреди | уреди извор]

Kauzalna terapija rikecioza se sastoji u primeni antibiotika i to pre svega tetraciklina i hloramfenikola. U simptomatskoj terapiji pored nadoknade tečnosti i primene vitamina moguća je aplikacija kortikoida.

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ Skerman, VBD; McGowan, V; Sneath, PHA, eds. (1989). Approved Lists of Bacterial Names (amended ed.). Washington, DC: American Society for Microbiology.
  2. ^ Truper H.G.; De' Clari L. (1997). "Taxonomic note: Necessary correction of specific epithets formed as substantives (nouns) 'in apposition'". Int J Syst Bacteriol. 47 (3): 908–909. doi:10.1099/00207713-47-3-908.
  3. ^ Unsworth NB, Stenos J, Graves SR, et al. (April 2007). "Flinders Island spotted fever rickettsioses caused by "marmionii" strain of Rickettsia honei, Eastern Australia". Emerging Infectious Diseases. 13 (4): 566–73. doi:10.3201/eid1304.050087. PMC 2725950. PMID 17553271.
  4. ^ Ferla MP, Thrash JC, Giovannoni SJ, Patrick WM (2013). "New rRNA gene-based phylogenies of the Alphaproteobacteria provide perspective on major groups, mitochondrial ancestry and phylogenetic instability". PLOS One. 8 (12): e83383. doi:10.1371/journal.pone.0083383. PMC 3859672. PMID 24349502
  5. ^ Schroeder, Casey L. C.; Narra, Hema P.; Sahni, Abha; Rojas, Mark; Khanipov, Kamil; Patel, Jignesh; Shah, Riya; Fofanov, Yuriy; Sahni, Sanjeev K. (2016). "Identification and Characterization of Novel Small RNAs in Rickettsia prowazekii". Frontiers in Microbiology. 7: 859. doi:10.3389/fmicb.2016.00859. ISSN 1664-302X. PMC 4896933. PMID 27375581.
  6. ^ Kelly P.J.; Beati L.; et al. (1996). "Rickettsia africae sp. nov., the etiological agent of African tick bite fever". Int J Syst Bacteriol. 46 (2): 611–614. doi:10.1099/00207713-46-2-611. PMID 8934912.
  7. ^ Fujita, H.; Fournier, P.-E., et al. (2006), "Rickettsia asiatica sp. nov., isolated in Japan", Int J Syst Evol Microbiol 56 (Pt 10): 2365–2368
  8. ^ Beati, L.; Meskini, M., et al. (1997), "Rickettsia aeschlimannii sp. nov., a new spotted fever group rickettsia associated with Hyalomma marginatum ticks", Int J Syst Bacteriol 47 (2): 548-55s4
  9. ^ Walker DH (1996). Baron S; et al. (eds.). Rickettsiae. In: Barron's Medical Microbiology(4th ed.). Univ of Texas Medical Branch. ISBN 978-0-9631172-1-2. (via NCBI Bookshelf).
  10. ^ Smith IM, Dunez J, Lelliot RA, Phillips DH, Archer SA (1988). European Handbook of Plant Diseases. Blackwell Scientific Publications. ISBN 978-0-632-01222-0.
  11. ^ Perlman, S.J.; Hunter, M.S.; Zchori-Fein, E. (2006). "The emerging diversity of 'Rickettsia'". Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 273 (1598): 2097–2106. doi:10.1098/rspb.2006.3541. PMC 1635513. PMID 16901827.
  12. ^ Billings A.N.; Teltow G.J.; et al. (1998). [./Ftp://ftp.cdc.gov/pub/EID/vol4no2/adobe/bil.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (15. октобар 2011) "Molecular characterization of a novel Rickettsiaspecies from Ixodes scapularis in Texas"] (PDF). Emerg Infect Dis. 4 (2): 305–309. doi:10.3201/eid0402.980221. PMC 2640119. PMID 9621204.
  13. ^ Gillespie J.J.; Beeir M.S.; Rahman M.S.; Ammerman N.C.; Shallom J.M.; Purkayastha A.; Sobral B.S.; Azad A.F. (2007). "Plasmids and rickettsial evolution: insight from 'Rickettsia felis'". PLOS ONE. 2 (3): e266. Bibcode:2007PLoSO...2..266G. doi:10.1371/journal.pone.0000266. PMC 1800911. PMID 17342200.
  14. ^ La Scola, B.; Meconi, S., et al. (2002), "Emended description of Rickettsia felis (Bouyer et al. 2001), a temperature-dependent cultured bacterium", Int J Syst Evol Microbiol 52 (Pt 6): 2035–2041
  15. ^ Duh, D., V. Punda-Polic, T. Avsic-Zupanc, D. Bouyer, D.H. Walker, V.L. Popov, M. Jelovsek, M. Gracner, T. Trilar, N. Bradaric, T.J. Kurtti and J. Strus. (2010) Rickettsia hoogstraalii sp. nov., isolated from hard- and soft-bodied ticks. International Journal of Systematic and Evolutionary Microbiology, 60, 977–984;
  16. ^ Schroeder, Casey L. C.; Narra, Hema P.; Rojas, Mark; Sahni, Abha; Patel, Jignesh; Khanipov, Kamil; Wood, Thomas G.; Fofanov, Yuriy; Sahni, Sanjeev K. (18 December 2015). "Bacterial small RNAs in the Genus Rickettsia". BMC Genomics. 16: 1075. doi:10.1186/s12864-015-2293-7. ISSN 1471-2164. PMC 4683814. PMID 26679185

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).