Рима
Рима или слик је реч грчког порекла која означава гласовно подударање слогова на крају стихова, најчешће у лирским песмама. Њена функција и значење се разликују у зависности од песничке епохе или школе[1]. Са књижевнотеоријског аспекта, рима се може поделити на неколико врста.
Функција риме[уреди | уреди извор]
Осим своје основне улоге да ствара структуру песме који је пријатна за слушање[2], рима је саставни део песничког ритма. Она означава и наглашава крај стиха, и ствара специфичне звуковне ефекте, што доприноси мелодији песме[3]. Такође појачава унутрашњу повезаност и јединство строфа[3]. Симетричност стихова се постиже захваљујући рими[2]. Она доприноси емоционално-смисаоном значењу песме (на пример, приликом исказивања укрштености или паралелности осећања, потребе за нежношћу).
Историја риме[уреди | уреди извор]
Још пре настанка писане речи, рима се користила у усменој књижевности првих људских заједница[2]. Пошто је олакшавала памћење различитих предања, често су је користили бардови и песници, приликом преношења историјских и културних аспеката своје цивилизације млађим генерацијама. У средњем веку рима је била главна особина стиховног израза[1]. Током епохе симболизма, крајем 19. века, рима се почела третирати на флексибилнији начин[1]. Римоване речи се више нису морале строго слагати у гласовима и акценту. То значи да се врши слободније фонолошко грађење риме, примењује необавезност у њеној употреби, чиме се нарушава њена звуковна идентичност и доследност, те граде њени нови облици. Деканонизација риме се наставила и током 20. века, и поделила у два правца[1]. Први се залагао за смањење хомофоније, што је значило да се различитост у гласовном склопу римованих речи више разликовао. Други правац се заснивао на ставу да не треба постојати законитост употребе риме, те је она добила већи степен необавезности.
Врсте рима[уреди | уреди извор]
Правилна, чиста и богата рима[уреди | уреди извор]
- Код правилне риме се подударају наглашени вокали речи, као и сви остали гласови, који следе после наглашеног вокала.
| „ | Болна лежи, а нас вара нада Оздравиће, оздравиће млада! |
” |
| — Јован Јовановић Змај, „Ђулићи увеоци“ | ||
- Чиста рима настаје ако се подударају и акценти наглашених вокала.
| „ | Много ми пута дрхташе груди, Много ми срца цепаше људи,... |
” |
| — Ђура Јакшић, „Поноћ“[4] | ||
- Рима је богата ако подударање почиње и пре наглашеног вокала.
| „ | Около жуте лојане свијеће, Ми, дјеца, сјели, кô какво вијеће, ... |
” |
| — Алекса Шантић, „Претпразничко вече“[5] | ||
Мушка, женска и дактилска рима[уреди | уреди извор]
Код мушке риме, подударање је само у једном слогу (нпр. свет-цвет), код женске у два (гасе-красе, личе-диче), а код дактилске у три (младости-радости).
Парна, укрштена и обгрљена рима[уреди | уреди извор]
- Код парне риме се римују два узастопна стиха, по шеми 1a, 2a, 3b, 4b (истим словима су обележене речи које се римују).
| „ | То су збори, то су гласи Којима се прошлост краси, Што продиру кроз свет мрачни Са гробова оних зрачни‘... |
” |
| — Јован Јовановић Змај, „Светли гробови“[6] | ||
- Код укрштене риме се римују први и трећи, односно други и четврти стих, по шеми 1a, 3b, 2a, 4b.
| „ | И сад у цркви, на каменом стубу, У искићеном мозаик-оделу, Док мирно сносиш судбу своју грубу, Гледам те тужну, свечану, и белу; |
” |
| — Милан Ракић, „Симонида“[7] | ||
- Код обгрљене риме се римују први и четврти, односно други и трећи стих, по шеми 1a, 4b, 2b, 3a.
| „ | Над острвом пуним чемпреса и бора, Младо крупно сунце пржи, пуно плама; И трепти над шумом и над обалама Слан и модар мирис пролетњега мора. |
” |
| — Јован Дучић, „Подне“[8] | ||
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г „II. РИМА У СТИХУ – МОДЕЛИ И ФУНКЦИЈЕ”. Пројекат „Растко“. Приступљено 13. 12. 2013.
- ^ а б в „What Is the Function of Rhyme in Poetry?”. wiseGEEK. Приступљено 13. 12. 2013.
- ^ а б „Osnovni elementi poezije – podsetnik i vodič za tumačenje”. serbiana1. Приступљено 13. 12. 2013.
- ^ „Djura Jaksic Ponoc”. Caffe del Montenegro. Архивирано из оригинала 13. 12. 2013. г. Приступљено 13. 12. 2013.
- ^ „Алекса Шантић: ПРЕТПРАЗНИЧКО ВЕЧЕ”. Поезија суштине. Приступљено 27. 08. 2017.
- ^ „Jovan Jovanović Zmaj, Pesme”. Приступљено 13. 12. 2013.
- ^ „Милан Ракић, Симонида”. Архивирано из оригинала 02. 11. 2013. г. Приступљено 13. 12. 2013.
- ^ „Jovan Ducic, Podne”. www.boske.rs. Приступљено 13. 12. 2013.
Литература[уреди | уреди извор]
- Раде Радмиловић, Дара Ињац, „Књижевни приручник“, ИПП Змај, Нови Сад, 1998.
- мр Љиљана Николић, Босиљка Милић, „Читанка са књижевнотеоријским појмовима за трећи разред средње школе“, ЗУНС, Београд, 2012.
