Roštilj
Roštilj je metod kuvanja, način hranjenja i naziv za obrok ili okupljanje (roštiljanje, roštilj[ij]ada) na kojem se hrana ovako priprema i servira.[1][2]
Roštilj se može odnositi na sam metod kuvanja, meso pripremljeno — ne nužno kuvano — na ovaj način, ’spravu’ za kuvanje odnosno pečenje koja se koristi („roštiljski gril” ili samo „roštilj”), ili pak na tip društvenog događaja na kojem je prisutan ovaj tip kuvanja. Roštiljanje se obično vrši napolju, uglavnom pečenjem na rešetki roštilja i uz dimljenje mesa nad drvetom ili ugljem. U restoranu s roštiljem može se kuvati naveliko, na roštiljima oblepljenima specijalno dizajniranim ciglama ili pak u metalnim pećima sa pločom. Roštiljanje se praktikuje u mnogim delovima sveta i postoje brojne regionalne varijacije.[3]
Tehnike roštiljanja uključuju dimljenje, pečenje ili prženje, grilovanje ili kuvanje. Originalna tehnika[traži se izvor] je kuvanje korišćenjem dima na niskim temperaturama i dugim vremenom kuvanja (nekoliko sati).[traži se izvor] Pečenje može da se obavlja takođe i u pećima, konvekcionim metodom na srednjim temperaturama, s prosečnim vremenom kuvanja od oko sat. Grilovanje se vrši direktnom toplotom, obično blizu iznad vatre, nekoliko minuta. Kuvanjem se kombinuje direktna, ’suva’ toplota uglja; kuva se na rebrastoj površini[traži se izvor] sa posudom s vodom koja služi kao izvor pare.
Tehnike
[уреди | уреди извор]Roštilj obuhvata više vrsta tehnika kuvanja. Originalna tehnika je kuvanje pomoću dima na niskim temperaturama — obično oko 116–138 °C — i znatno duže vreme kuvanja (nekoliko sati), poznato kao dimljenje.
Griloanje se vrši na direktnoj, suvoj vatri, obično na vrućoj vatri preko 260 °C tokom nekoliko minuta. Grilovanje i dimljenje se obavljaju na drvo, ćumur, gas, struju ili pelete. Vremenska razlika između dimljenja i grilovanja je zbog temperaturne razlike; na niskim temperaturama koje se koriste za dimljenje, mesu je potrebno nekoliko sati da dostigne željenu unutrašnju temperaturu.[4][5]
Dimljenje
[уреди | уреди извор]Dimljenje je proces aromatizacije i konzerviranja hrane izlaganjem dimu od zapaljenog ili tinjajućeg materijala, najčešće drveta. Meso i riba su najčešće dimljena hrana, mada se dime i sirevi, povrće, orasi i sastojci koji se koriste za pravljenje pića poput piva ili dimljenog piva.[6]
Grilovanje
[уреди | уреди извор]Grilovanje je oblik kuvanja koji podrazumeva suvu toplotu koja se primenjuje na hranu, bilo odozgo ili odozdo. Grilovanje je efikasan za brzo kuvanje mesa ili povrća jer podrazumeva značajnu količinu direktnog, zračećeg toplotnog zračenja. Van SAD, ovo je najčešća tehnika za kuvanje klasičnih jela sa roštilja, iako neke varijante zahtevaju direktnu, ali umerenu toplotu.[7]
Vidi još
[уреди | уреди извор]Reference
[уреди | уреди извор]- ^ „Ворлдпрес”.
- ^ „Традиционални рецепти”.
- ^ „Како кувати шницле на жару”.
- ^ „BBQ 101: Master the Essential Barbecue Techniques”. Saveur (на језику: енглески). 2011-06-17. Приступљено 2025-12-31.
- ^ writer, Caroline Hire-Food. „How to barbecue safely | Good Food”. www.bbcgoodfood.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-12-31.
- ^ Colby, Chris. „Smoked Beer” (на језику: енглески). Приступљено 2025-12-31.
- ^ „Grill vs barbecue – do you know the difference? | Globalnews.ca”. Global News (на језику: енглески). Приступљено 2025-12-31.
 | Ovaj članak vezan za hranu ili kulinarstvo je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti. |