Robert Džarvik

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Robert Džarvik
Ime po rođenjuRobert Jarvik
Datum rođenja(1946-05-11)11. maj 1946.(74 god.)
Mesto rođenjaMidland, Mičigen
 SAD
PrebivališteSAD
Državljanstvoameričko
UniverzitetUniverzitet u Sirakuzi
Univerzitet u Njujorku
Zanimanjeistraživač, istraživač
Delovanjerazvoj veštačkog srca (Džarvik-7)
SupružnikElajn Levin (в. 1968 —  р. 1985)
Marilin vos Savant(в. 1987)
Deca2
Veb-sajt[4]

Robert Kofler Džarvik, M.D. (rođen 11. maj 1946) bio je američki naučnik, istraživač i preduzetnik poznat po svojoj ulozi u razvoju Džarvik-7 veštačkog srca.

Detinjstvo i mladost[уреди | уреди извор]

Robert Džarvik je rođen u Midlandu u Mičigenu, od oca Normana Judžina Džarvika i majke Edit Kofler Džarvik. On je odrastao u Stamfordu u Konektikatu.[1] On je nećak Mari Džarvika, farmakologa koji je koizumitelj nikotinskog flastera.[2][3]

Džarvik je diplomirao na Univerzitetu Sirakuze. Magistrirao je medicinsku tehniku na Univerzitetu Njujorka.[4]

Nakon što je primljen na Medicinski fakultet Univerziteta u Juti, Džarvik je završio dve godine studija, i 1971. godine se zaposlio kod Vilema Johana Kolfa, lekara-pronalazača holandskog porekla na Univerzitetu u Juti,[4] koji je proizveo prvu mašinu za dijalizu, i koji je radio na drugim veštačkim organima, uključujući srce. Džarvik je doktorirao 1976. na Univerzitetu Jute. Kao medicinski naučnik on nije završio staž ili rezidenciju, i nikada nije dobio dozvolu za bavljenje medicinom.[5][6]

Karijera[уреди | уреди извор]

Džarvik se pridružio programu za veštačke organe Univerziteta u Utahu 1971. godine, koji je tada vodio Vilem Johan Kolf, njegov mentor. U to vreme program je koristio pneumatski dizajn veštačkog srca Kliforda Kvan-Geta koji je mogao da životinju održi u laboratoriji 10 dana. Kolf je zadao Džarviku da dizajnira novo srce koje će prevazići probleme Kvan-Getovog srca, što je na kraju kulminiralo Džarvik-7 uređajem.[7]

Godine 1982, tim je izvršio implantaciju veštačkog srca - drugi put, 13 godina nakon Domingo Liotovog i Denton Kulijevog prvog pokušaja iz 1969. godine.[8] Vilijam Devries je prvi implantirao Džarvik-7 u penzionisanog stomatologa Barnija Klarka na Univerzitetu u Utahu 2. decembra 1982. Klarku su bile neophodne česte posete bolnici tokom sledećih 112 dana, nakon čega je umro. Tokom učestalih konferencija za štampu radi ažuriranja stanja pacijenta, Džarvik je zajedno sa Devriesom upoznavao svetske medije o Klarkovom stanju. Sledećih nekoliko implantacija Džarvik-7 srca sprovela je Humana, velika zdravstvena osiguravajuća kuća. Drugi pacijent, Vilijam Dž. Šroder, preživeo je 620 dana.[9] Godine 1983. Džarvik i Devries primili su nagradu Zlatna ploča Američke akademije dostignuća.[10]

Džarvik je 2006. počeo da se pojavljuje u televizijskim reklamama za Fajzerov lek za holesterol Lipitor. Dva člana Kongresa, u okviru svoje kampanje protiv preporuka slavnih ličnosti, započeli su istragu o tome da li njegove televizijske reklame predstavljaju medicinski savet dat bez dozvole za bavljenje medicinom. Jedna reklama je prikazivala Džarvika kako vesla, ali zbog osiguranja i drugih razloga on zapravo nije veslao, već je korišćen je dvojnik.[11] Kasnije je Džarvik izjavio da nije koristio Lipitor dok nije postao predstavnik kompanije.[12] Dana 25. februara 2008., Fajzer je najavio da će prekinuti svoje oglase sa Džarvikom.[13]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Men in the News: A Pair of Skilled Hands to Guide an Artificial Heart: Robert Kiffler Jarvik". Article in The New York Times, 3 December 1982. Retrieved from [1] on 2006-06-23.
  2. ^ Maugh II, Thomas (14. 5. 2008). „Dr. Murray E. Jarvik, 84; UCLA pharmacologist invented nicotine patch”. Los Angeles Times. Приступљено 26. 5. 2008. 
  3. ^ „Dr. Murray Jarvik, co-inventor of nicotine patch, dies at 84 in Santa Monica”. Associated Press. International Herald Tribune. 10. 5. 2008. Приступљено 26. 5. 2008. 
  4. 4,0 4,1 "Milestones". Rime Magazine, March 2, 2009 p.18
  5. ^ "Men in the News: A Pair of Skilled Hands to Guide an Artificial Heart: Robert Kiffler Jarvik". Article in The New York Times, 3 December 1982. Retrieved from [2] on 2007-05-27.
  6. ^ "Is this celebrity doctor's TV ad right for you?". Article in NBC News, 1 March 2007. Retrieved from [3] on 2007-05-27.
  7. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала на датум 28. 11. 2010. Приступљено 14. 6. 2010.  Great Lives from History: Inventors and Inventions -- Robert Jarvik
  8. ^ Liotta/Cooley "Orthotopic Cardiac Prosthesis for Two-Staged Cardiac Replacement," which appears in Volume 24 (1969) of the American Journal of Cardiology (pp. 723-730).
  9. ^ Artificial Heart - Early developments
  10. ^ „Golden Plate Awardees of the American Academy of Achievement”. www.achievement.org. American Academy of Achievement. 
  11. ^ "Congress questions Jarvik's credentials in celebrity ad" The State, January 8, 2008.
  12. ^ American Medical Association Journal of Ethics October 2010, Volume 12, Number 10: 818-823
  13. ^ Bazell, Robert (1. 3. 2007). „Is this celebrity doctor's TV ad right for you?”. NBC News. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Frazier, O H; Myers, T J; Jarvik, R K; Westaby, S; Pigott, D W; Gregoric, I D; Khan, T; Tamez, D W; Conger, J L; Macris, M P (2001). „Research and development of an implantable, axial-flow left ventricular assist device: the Jarvik 2000 Heart.”. Ann. Thorac. Surg. 71 (3 Suppl) (објављено mart 2001). стр. S125—32; discussion S144—6. PMID 11265847. doi:10.1016/S0003-4975(00)02614-X. 
  • Jarvik, R K; Lawson, J H; Olsen, D B; Fukumasu, H; Kolff, WJ (1978). „The beat goes on: status of the artificial heart, 1977.”. The International journal of artificial organs. 1 (1) (објављено januar 1978). стр. 21—7. PMID 352968. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]