Robert Fisk
| Robert Fisk | |
|---|---|
 Fisk 2008. godine | |
| Ime po rođenju | Robert Fisk |
| Datum rođenja | 12. jul 1946. |
| Mesto rođenja | Mejdston, Kent Engleska |
| Datum smrti | 30. oktobar 2020. (74 god.) |
| Mesto smrti | Dablin Irska |
| Prebivalište | Engleska |
| Državljanstvo | Britansko |
| Obrazovanje | Lankaster univerzitet (B.A., 1968) Triniti kolledž, Dublin (PhD, 1985) |
| Zanimanje | Bliskoistočni dopisnik za Independent |
| Nagrade | Džejkobova nagrada, nagrada Amnesti internašonal za UK štampu, Britanska novinarska nagrada, Međunarodni novinar godine, Lananova nagrada za slobudu kulture |
| Veb-sajt | https://www.independent.co.uk/biography/robert-fisk |
Robert Fisk (12. jul 1946 – 30. oktobar 2020) bio je britanski pisac i novinar koji je radio kao dopisnik lista Independent za Bliski Istok i uživao status najnagrađivanijeg britanskog novinara. Više od 30 godina svog života Fisk je proveo u Libanu.[1] Bio je poznat po oštroj kritici američke i zapadne politike prema Bliskom istoku.
Njegovi članci su ga učinili omraženom osobom među američkim neokonzervativcima i njihovim pristalicama u američkoj sferi uticaja, čije su onlajne kritike Fiskovih tekstova poslužile kao podloga za novu reč: „fisking”[2]. Fisk je dobitnik brojnih britanskih i međunarodnih novinarskih nagrada, uključujući novinarsku nagradu Stranog novinara godine koju je dobio sedam puta. Objavio je više knjiga i izveštavao je o nekoliko ratova i oružanih konflikta.
Kao reporter koji govori arapski,[3] jedan je od retkih zapadnih novinara koji su intervjuisali Osamu bin Ladena, što je on učino u tri navrata u periodu od 1993. do 1997. godine.[4][5]
Nagrade i počasti[уреди | уреди извор]
Fisk je primio britansku novinarsku nagradu Međunarodni novinar godine sedam puta[6] i dva puta je osvojio nagradu „Reporter godine”.[7] Takođe je primio nagradu Amnesti internašonal za UK medije 1992. godine za njegov izveštaj „Druga strana sage o taocima”,[8] godine 1998. za njegove izveštaje iz Alžira[9] i ponovo 2000. godine za njegove članke o NATO bombardovanju SRJ 1999. godine.[10]
- 1984 Lankaster univerzitet diploma sa počastima[11]
- 1991 Džejkobova nagrada za pokrivanje Zalivskog rata na RTÉ Radio 1[12]
- 1999 Orvelova nagrada za žurnalizam[13]
- 2001 Dejvid Vatova nagrada za istraživanje genocida nad Jermenima Otomanskog carstva iz 1915. godine[14]
- 2002 Nagrada za žurnalizam Marte Gelhorn[15]
- 2003 počasni doktorat Otvorenog univerziteta[16]
- 2004 počasna diploma Univerziteta u Sent Endruzu[17]
- 2004 počasna diploma Karleton univerziteta[18]
- 2005 Memorijalno predavanje Edvarda Saida na Adelejdskom univerzitetu[19]
- 2006 počasna diploma političkih i društvenih nauka Gentskog univerziteta[20]
- 2006 počasna diploma Američkog univerziteta u Bejrutu[21]
- 2006 počasna diploma Kvins univerziteta u Belfastu[22]
- 2006 Lananova nagrada za slobudu kulture vredna $350,000[23]
- 2008 počasna diploma Univerziteta u Kentu[24]
- 2008 počasni doktorat Triniti koledža u Dablinu[25]
- 2009 zlatna medalja za izvanredni doprinos javnom diskorsu Koledža istorijskog društva[26]
- 2009 počasna diploma Liverpulskog Houp univerziteta[27][28]
- 2011 Internacionalna nagrada na Amalfijevih obalskih medija, Italija[29]
Radovi[уреди | уреди извор]
Knjige[уреди | уреди извор]
Njegova najznačajnija i verovatno najpoznatija knjiga iz 2005. godine, Veliki rat za civilizaciju, sa njegovom kritikom pristupa Zapada i Izraela pitanjima Srednjeg istorka, bila je dobro prihvaćen od strane kritičara i proučavalaca međunarodnih odnosa. Međutim, recenzent za novine The Guardian, bivši britanski ambasador u Libiji, Oliver Majls, bio je manje entuzijastičan. On je napisao da „žalosno veliki broj grešaka” u 1.366 stranica dugoj knjizi „potkopava poverenje čitaoca” i da bi „pažljivo uređivanje i nemilosrdno potkresivanje možda od ovoga proizvelo dve ili tri dobre kratke knjige”.[30]
- The Point of No Return: The Strike which Broke the British in Ulster London: Times Books/Deutsch. 1975. ISBN 978-0-233-96682-3.
- In Time of War: Ireland, Ulster and the Price of Neutrality, 1939–1945 London: Gill & Macmillan. 2001. ISBN 978-0-7171-2411-4. (1st ed. 1983).
- Pity the Nation : Lebanon at War (3rd ed. 2001). London: Oxford University Press; xxi, 727 pages. ISBN 978-0-19-280130-2. (1st ed. was 1990).
- The Great War for Civilisation: The Conquest of the Middle East (October 2005) London. Fourth Estate; xxvi, 1366 pages. ISBN 978-1-84115-007-9.
- The Age of the Warrior: Selected Writings. London, Fourth Estate. 2008. ISBN 978-0-00-727073-6.
- Robert Fisk on Algeria (2013) Independent Print Limited
Video dokumentarni zapisi[уреди | уреди извор]
Fisk proizveo trodelnu seriju pod naslovom Od Bejruta do Bosne 1993. godine, za koji je rekao da je bila pokušaj „da se utvrdi zašto sve veći broj muslimana mrzi Zapad”.[31] Fisk je izjavio da Diskaveri kanal nije ponovno prikazao filmove, nakon inicijalnog potpunog prikazivanja, zbog kritičkih pisama koje su poslale pro-izraelske grupe kao što je CAMERA.[31][32]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ „Robert Fisk Biography”. London: Independent. Архивирано из оригинала 25. 09. 2015. г. Приступљено 12. 11. 2012.
- ^ Word detective, 2003
- ^ „Robert Fisk lecture (audio)”. Fass.kingston.ac.uk. Faculty of Arts and Social Sciences – Kingston University London. Архивирано из оригинала 12. 5. 2013. г. Приступљено 21. 8. 2012.
- ^ Fisk, Robert. The Great War for Civilisation: The Conquest of the Middle East. Fourth Estate. стр. 1—39. ISBN 978-1-84115-007-9.
- ^ „Honoured War Reporter Sides With Victims of Conflict”. New Zealand Press Association. 4. 11. 2005.
- ^ Keatinge, Patrick (2. 12. 2002). Ireland in International Affairs: Interests, Institutions and Identities: Essays in Honour of Professor N.P. Keatinge, FTCD, MRIA. Institute of Public Administration. стр. 217. ISBN 978-1-902448-76-3.
- ^ „Times reporter wins award”. The Times. London. 15. 12. 1987.
- ^ „Fisk wins Amnesty award”. The Independent on Sunday. 7. 6. 1992. стр. 18. Приступљено 19. 1. 2018.
- ^ „Amnesty International UK (AIUK) Media Awards 1998 – Winners – Short-list – Judges”. Архивирано из оригинала 17. 1. 2013. г. Приступљено 18. 1. 2013.
- ^ „amnesty international media awards – Media Awards Winners 2000”. Архивирано из оригинала 13. 5. 2001. г. Приступљено 20. 1. 2013.
- ^ University, Lancaster. „Honorary Degrees”. Lancaster University. Приступљено 9. 6. 2013.
- ^ "In the wars". The Irish Times (Dublin). 19 November 1991.
- ^ List of 1999 winners Архивирано 2010-11-20 на сајту Wayback Machine. The Orwell Prize for Journalism.
- ^ „Fisk wins award for political journalism”. The Independent. London. 20. 7. 2001. Архивирано из оригинала 10. 09. 2011. г. Приступљено 07. 02. 2019.
- ^ „Previous Winners”. Martha Gellhorn Prize for Journalism.
- ^ „Doctor of the University 1973–2011” (PDF). The Open University. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 12. 2013. г. Приступљено 10. 6. 2013.
- ^ University of St Andrews (21. 6. 2004). „Honorary degrees June 2004”. The University of St Andrews. Архивирано из оригинала 13. 12. 2013. г. Приступљено 9. 6. 2013.
- ^ University, Carleton (31. 5. 2013). „Honorary Degrees Awarded Since 1954”. Carleton University. Приступљено 9. 6. 2013.[мртва веза]
- ^ „About the Edward Said Memorial Lecture”. University of Adelaide. Архивирано из оригинала 13. 10. 2008. г. Приступљено 17. 10. 2009.
- ^ University, Ghent (2006). „Honorary Doctorates (Dutch)”. Ghent University. Приступљено 1. 1. 2017.
- ^ American University of Beirut (2006). „Honorary Doctorates”. American University of Beirut. Архивирано из оригинала 1. 8. 2013. г. Приступљено 10. 6. 2013.
- ^ Communications & External Affairs Office (2006). „Destinguished journalist receives Queen's honorary degree”. Queen's University Belfast. Архивирано из оригинала 4. 6. 2013. г. Приступљено 10. 6. 2013.
- ^ „2006 Lannan Cultural Freedom Prize awarded to Robert Fisk”. Lannan Foundation. Архивирано из оригинала 22. 5. 2007. г.
- ^ News, Press and Media (7. 7. 2008). „University Honorary Degrees July 2008”. The University of Kent. Архивирано из оригинала 15. 6. 2013. г. Приступљено 7. 6. 2013.
- ^ „Five recipients to receive honorary degrees at Trinity College Dublin”. 12. 7. 2008. Архивирано из оригинала 11. 12. 2015. г. Приступљено 2. 2. 2016.
- ^ Ihle, Jon (8. 1. 2009). „Trinity College awards harsh Israel critic”. Jewish Telegraphic Agency. Приступљено 7. 6. 2013.
- ^ Schofield, Ben (16. 7. 2009). „Liverpool Bishops honoured by Liverpool Hope University”. Liverpool Daily Post.co.uk. Приступљено 9. 6. 2013.
- ^ Fisk, Robert (18. 7. 2009). „Some lessions in sacrifice from Liverpool in two world wars”. London: The Independent. Приступљено 9. 6. 2013.
- ^ "Robert Fisk wins International Prize". The Independent (London). 18 June 2011.
- ^ Miles, Oliver (19. 11. 2005). „The big picture”. London: Guardian Unlimited. Приступљено 19. 7. 2006.
- ^ а б Wallis, David, ур. (2004). Killed: great journalism too hot to print. Nation Books. стр. 388. ISBN 978-1-56025-581-9.
- ^ Trager, Robert; Dickerson, Donna Lee (1999). Freedom of expression in the 21st century. Pine Forge Press. стр. 80. ISBN 978-0-8039-9085-2.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Robert Fisk on Shakespeare and War (The Independent 30/03/2007)
- Journalism and 'the words of power': Robert Fisk address to the fifth Al Jazeera annual forum on 23 May 2010.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
- Column archive at The Independent
- Robert Fisk на сајту WorldCat (језик: енглески)
- Z Communications articles
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Akademske | |
| Umetničke | |
| Ostale | |
