Robert Vajz
| Robert Vajz | |
|---|---|
 Vajs na premijeri Air America, 1990 | |
| Ime po rođenju | Robert Earl Wise |
| Druga imena | Robert Wise |
| Datum rođenja | 10. septembar 1914. |
| Mjesto rođenja | Vinčester (Indijana) SAD |
| Datum smrti | 14. septembar 2005. (91 god.) |
| Mjesto smrti | Vestvud, Los Anđeles, Kalifornija SAD |
| Zanimanje | Filmski reditelj, filmski producent, filmski montažer |
| Nagrade | Najbolji režiser 1961. Priča sa zapadne strane 1965. Moje pesme, moji snovi Najbolji film 1961. Priča sa zapadne strane 1965. Moje pesme, moji snovi Nagrada za životno delo (1967.) |
Robert Vajz (10. septembra 1914. - 14. septembra 2005.), američki filmski montažer, reditelj i producent, dobitnik Oskara za režiju i produkciju.
Za razliku od redatelja poput Stanlija Kjubrika, koji su uvek želeli da svoju rediteljsku viziju prenesu na platno, Vajze je dopuštao da priča diktira stil (a nekad i studio). Međutim, kasniji kritičari, kao što je Martin Skorseze, insistiraju na tome da je, uprkos Vajzeovoj koncentraciji na stilsku perfekciju u okvirima žanra i budžeta, njegov izbor dela više u funkciji Vajza kao umetnika, a ne zanatlije. Bez obzira na sve, Vajzov pristup donio mu je veliki uspeh u mnogim tradicionalnim filmskim žanrovima: od horora preko noira do vesterna, ratnih filmova, naučne fantastike, mjuzikla i drame.
Životopis[уреди | уреди извор]
Rođen u Vinčesteru, Indijana,[1][2] Vajz je svoju filmsku karijeru počeo u studiju RKO kao montažer zvuka i muzike, ali je ubrzo zaradio nominaciju za montažu filma Građanin Kejn, 1941.[3] Vajz je bio zadnji preživjeli član filmske ekipe.
Vajz je pohađao srednju školu u Konersvilu, Indijana, a školski auditorijum je dobio ime po njemu, Robert E. Vajz Center for izvođačke umetnosti.
U martu 1987. je preuzeo Oskara za najboljeg glumca umesto odsutnog Pola Njumana, koji je nagradu dobio za film Boja novca.
Rediteljska karijera[уреди | уреди извор]
Prvi rediteljski posao bilo mu je snimanje dodatnih scena za Velsov film The Magnificent Ambersons, a onda je debitovao sa distinkcijom na The Course of the Cat People iz 1944, zajedno sa holivudskim producentom i redateljom horora, Valom Levtonom. Saradnja će uroditi još nekoliko poznatih horor filmova.
Godine 1947. je režirao klasik noira Rođen da ubija, sa Lorensom Tirnijem, a dve godine kasnije bokserski film The Set-Up. Vajzovo nelinearno korištenje vremena izvršilo je uticaj na kasnije noir filmove kao što su Pljačka Stanlija Kjubrika i Pakleni šund Kventina Tarantina.
U pedesetima je Vajz dokazao kako se snalazi u mnogim žanrovima, od naučne fantastike u filmu Dan kad je Zemlja stala, preko melodramatskog So Big, do filma Želim živeti!, za koji je nominiran za Oskara za režiju.
Godine 1961. se udružio sa Džeromom Robinsom kako bi snimio Priču sa zapadne strane, mjuzikl za koji je nagrađen Oskarima za režiju i najbolji film. Ponovio je ovo dostignuće sa filmom iz 1965, Moje pesme, moje snovi.
Moje pjesme, moji snovi je bio film koji je Vajz snimio kako bi smirio studio jer je pripremao tešku produkciju filma Misija u Kini, sa Stivom Makvinom, Ričardom Atenborom i Kendis Bergen. Iako radnjom smešten na kraj dvadesetih godina u Kini, teme su se odnosile na tada aktualni Vijetnamski rat pa su se činile bezvremenskim.
U sedamdesetima je režirao filmove kao što su The Andromeda Strain, Hajndenberg, horor Audrey Rose i prvi film Zvezdane staze. Godine 1989. je režirao svoj poslednji dugometražni film, Rooftops.
Iako na zalasku karijere, Vajz je ostao aktivan u produkciji DVD verzija svojih filmova, čak se pojavljujući na promocijama tih filmova. Vajz je bio predsednik Udruženja reditelja Amerike i Akademije filmskih umetnosti i nauka.
Nakon srčanog udara u svom domu, odveden je u Kalifornijsku univerzitetsku bolnicu, gde je umro od zatajenja srca. Umro je 14. septembra 2005, četiri dana nakon svog rođendana.
Izabrana filmografija[уреди | уреди извор]
- Mademoiselle Fifi (1944.)
- The Curse of the Cat People (1944.)
- The Body Snatcher (1945.)
- Game of Death (1945.)
- Rođen da ubija (1947.)
- Krv na mesecu (1948.)
- The Set-Up (1949.)
- So Big (1953.)
- Odredište Gobi (1953.)
- Pustinjski pacovi (1953.)
- Želim živeti! (1958.)
- Priča sa zapadne strane (1961.)
- Moje pesme, moji snovi (1965.)
- Misija u Kini (1966.)
- The Andromeda Strain (1971.)
- Hajndenburg (1975.)
- Audrey Rose (1977.)
- Zvezdane staze (1979.)
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Robert E. Wise Biography (1914-). Filmreference.com. Приступљено 2014-05-22.
- ^ Gehring, Wes D. (2012). Robert Wise: Shadowlands. Indianapolis: Indiana Historical Society Press. стр. 1. ISBN 978-0-87195-296-7.
- ^ Carringer, Robert L. (1996). The Making of Citizen Kane. Berkeley, California: University of California Press. стр. 89—99. ISBN 978-0-520-20567-3. Приступљено 1. 4. 2017.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Carringer, Robert L. (1996). The Making of Citizen Kane. Berkeley, California: University of California Press. стр. 89—99. ISBN 978-0-520-20567-3. Приступљено 1. 4. 2017.
- Gehring, Wes D. (2012). Robert Wise: Shadowlands. Indianapolis: Indiana Historical Society Press. стр. 1. ISBN 978-0-87195-296-7.
- Gehring, Wes D (2012). Robert Wise: Shadowlands. Indianapolis: Indiana Historical Society Press. ISBN 978-0-87195-296-7.
- Selke, Mike (16. 9. 2005). „Connersville's Hollywood star director gives in to heart failure”. Connersville News Examiner. Connersville, Indiana. стр. A1 and A9.
- Smith, David L (2006). Hoosiers in Hollywood. Indianapolis: Indiana Historical Society Press. ISBN 978-0-87195-194-6.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
 |
Robert Vajz na Vikimedijinoj ostavi. |
- Robert Vajz na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- Robert Vajz на сајту TCMDb (језик: енглески)
- Robert Vajz на сајту AllMovie (језик: енглески)
- „Lifetime Honors–National Medal of Arts”. National Endowment for the Arts. Архивирано из оригинала на датум 21. 7. 2011. Приступљено 31. 10. 2012.
- „Robert Wise Obituary”. Chicago Sun Times, Associated Press. 15. 9. 2005. Приступљено 1. 11. 2012.
