Rotorni bager

Из Википедије, слободне енциклопедије
Rotorni bager

Rotorni bager predstavlja samohodnu mašinu kontinuiranog dejstva namenjenu za otkopavanje jalovine i korisne supstance na površinskim kopovima.

Otkopavanje materijala vrši se vedricama koje su ravnomerno raspoređene i pričvrćene na obodu rotornog točka. Istovremeno sa obrtanjem rotornog točka u vertikalnoj ravni i okretanjem rotorne strele zajedno sa platformom u horizontalnoj ravni svaka vedrica otkopava iz masiva odrezak kojije određen oblikom i geometrijskim parametrima. Obrtanjem rotornog točka i nailaskom punih vedrica u zonu istovarnog sektora, materijal se prazni iz vedrica, predaje prijemmnom transporteru na rotornoj streli i dalje redom, zavisno od broja trensportera na bageru, zadnjem istovarnom transporteru.

Razvoj i oblast primene[уреди]

Zamisao da se konstruiše bager koji bi objedinio pokretljivost i relativno malo habanje kašika bagera sa kontinuiranim radom i velikim kapacitetom bagera vedričara dovela je do konstrukcije rotornog bagera. Švander je 1913. godine patentirao radni točak sa kašikama, koji iskopani materijal za vreme okretanja istovaruje direktno na transporter. Vlasnik patenta nemačka firma Humbolt je na osnovu toga 1916. godine konstruisala prvi rotorni bager na šinama, koji je sledeće godine pušten u rad na kopu Bergwitz. Ovaj bager je neuspešno radio pa je 1923 godine bačen u staro gvožđe, ali je na bazi stečenog iskustva konstruisan novi rotorni bager (zapremina kašine 75 litara) koji je 1925 godine pušten u rad na površinskom kopu Luize. Već 1933. izgrađen je bager sa kapacitetom od 760 m³/h, visinom kopanja od 13 m, snagom motora rotornog točka od 74 kW, ukunom instalisanom snagom od 300 kW i čija masa je iznosila 352 tone. Prvi put je primenjen trogusenični transport 1934. godine, a 1937. devetogusenični. Do 1938. godine izgrađeno je preko 50 rotortnih bagera, a pedeset godina kasnije preko 800. Proizvodnja u SAD počinje 1943. godine. Do 1951. godine bageri su bili sa rotornim točkom ćelijskog tipa, kada je privi put primenjen polućelijski tip, što im je znatno povećalo kapacitet. Od 1955. godine počinje sve masovnija proizvodnja bagera i za dubinski i zavisinski rad. Kasnije su proizvedeni i prvi bageri sa promenljivom dužinom strele. Od 1960. proizvedeni su bageri sa povećanom reznom silom i većim kapacitetom. 1987. KRUPP je isporučio bager teoretskog kapaciteta 19200 m³/h).


Klasifikacija[уреди]

Klasifikacija rotornih bagera može se vršiti po brojnim i veoma raznovrsnim konstrukcionim i tehnološkim obeležjima. Shodno zahtevima korisnika, a u cilju zadovoljavanja specifičnih uslova radne sredine, kod ovih bagera je prisutna veoma široka varijacija tehnoloških i kinemtskih parametara koji su po pravilu zahtevali i specifična konstrukciona rešenja cele mašine ili pojedinihvitalnih delova ili sklopova.

  • Po nameni:
  1. bageri za površinske kopove,
  2. bageri za građevinske radove,
  3. specijalni bageri.
  • Po teoretskom kapacitetu:
  1. malog kapaciteta (do 630 m3/h),
  2. srednjeg kapaciteta (od 630 do 2500 m³/h),
  3. velikog kapaciteta (od 2500 do 5000 m³/h),
  4. vrlo velokog kapaciteta (od 5000 do 10000 m³/h),
  5. izuzetno velikog kapaciteta (preko 10000 m³/h).
  • Po specifičnoj sili kopanja:
  1. sa normalnom specifičnom silom kopanja (do 70 N/cm²),
  2. sa povećanom specifičnom silom kopanja (od 70 do 140 N/cm²),
  3. sa velikom specifičnom silom kopanja (od 140 do 210 N/cm²),
  4. sa vrlo velikom specifičnom silom kopanja (preko 210 N/cm²).
  • Po načinu otkopavanja bloka:
  1. za visinski rad (sa dubinom kopanja ispod nivelete radnog planuma bagera ne većom od poluprečnika radnog točka),
  2. za visinski i dubinski rad.
  • Po načinu usecanja u blok:
  1. sa usecanjem u blok pri pomeranju celog bagera (bageri sa rotornim strelama konstrantne dužine i fiksnim osloncima strele),
  2. sa usecanjem u blok pri isturanje rotorne strele (bageri sa teleskopskim strelama i bageri sa strelama konstantne dužine ali sa pomerljivim osloncima).
  • Po tipu transportnog uređaja:
  1. sa guseničnim transportnim uređajem,
  2. sa koračajuće-šinskim transportnim uređajem,
  3. sa šinsko-guseničnim transportnim uređajem,
  4. sa šinskim transportnim urešajem,
  5. sa koračajućim transportnim uređajem.
  • Po uzajamnom položaju gornjeg okretnog i donjeg neokretnog dela bagera:
  1. sa uređajem za horizontiranje gornjeg okretnog dela bagera,
  2. bez uređaja za horizontiranje.
  • Po tipu i položaju ose okretanja pretovarnog uređaja:
  1. sa istovarnom konzolom čija se osa okretanja poklapa sa osom centralne okretne platforme,
  2. sa istovarnom konzolom čija se osa okretanja ne poklapa sa osom centralne okretne platforme,
  3. sa pretovarnim mostom na sopstvenom pretovarnom uređaju čija se osa oslonca na bageru poklapa sa osom centralne okretne platforme,
  4. sa pretovarnim mostom na sopstvenom pretovarnom uređaju čija se osa oslonca na bageru ne poklapa sa osom centralne okretne platforme.
  • Po šemi rasporeda osnovnih uređaja:
  1. sa jednom centralnom okretnom platformom na kojoj su oslonci za radni organ i istovarni uređaj,
  2. sa jednom centralnom okretnom platformom na kojoj je oslonac za radni organ, dok je oslonac za istovarni uređaj na donjem neokretnom delu bagera,
  3. sa dve okretne platforme pri čemu je na gornjoj oslonac za radni organ, a na donjoj za istovarni uređaj.
  • Po stepenu okretljivosti gornjeg okretnog dela bagera:
  1. delimično okretni,
  2. potpuno okretni.
  • Po tipu rotorne strele:
  1. sa rotornom strelom konstantne dužine i fiksnim osloncem na gornjem okretnom delu bagera,
  2. sa strelom konstantne dužine i pomerljivim osloncem na gornjem okretnom delu bagera,
  3. sa teleskopskom (produžnom) strelom.
  • Po stepenu uravnoteženosti bagera:
  1. potpuno uravnoteženi,
  2. delimično uravnoteženi.

Konstrukcija[уреди]

Rotorni bager na povrsinskom kopu Garzveiler

Veličina, oblik i konstrukcija rotornog bagera zavise posebno od zahtevanog kapaciteta, načina utovara materijala, i specifičnih uslova rada na kopu. Na oblik i konstrukciju bitno utiče dozvoljeni nagib kosina, zatim čvrstoća materijala koji se otkopava, i dozvoljeni specifični pritisak na tlo. Oblik i konstrukcija moraju biti prilagođeni uslovima dobrog i lakog održavanja.

Radni organ rotornog bagera čine: • Strela rotornog točka • Rotorni točak sa elementima i pogonom (telo rotornog točka, vedrice, skliznice, pogonski motor, reduktor, spojnica).

Veliki uticaj na oblik konstrukcije strele ima dispozicijarotornog točka sa pogonskim agregatima i presipnim mestom. Na oblik strele utiče opterećenje, zahtevana tehnologija otkopavanja, pozicioniranje pomoćnih konstrukcija, ugradnja instalacija, položaj rotornog točka, presipnih mesta, transportera i naravno zahtevi održavanja.

Reference[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]