Salicin

Из Википедије, слободне енциклопедије
Salicin[1]
Salicin-perspective-2D-skeletal.png
Salicin-from-xtal-1984-3D-balls.png
Nazivi
IUPAC naziv
(2R,3S,4S,5R,6S)-2-(Hidroksimetil)-6-[2-(hidroksimetil)fenoksi]oksan-3, 4,5-triol
Drugi nazivi
D-(−)-Salicin; Salikozid; 2-(Hidroksimetil)fenil
-β-D-glukopiranozid
Identifikacija
ECHA InfoCard 100.004.847
KEGG[2]
RTECS LZ5901700
UNII
Svojstva
C13H18O7
Molarna masa 286,28 g·mol−1
Tačka topljenja 197-200 °C
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Salicin je alkoholni β-glukozid. On je antiinflamatorni agens koji se može izdvojiti iz kore vrbe.[5]

Salicin ima blisko srodnu hemijsku strukturu sa aspirinom. Kad se konzumira, acetalni etarski most se razlaže. Dva dela molekula, glukoza i benzoil alkohol, zatim podležu zasebnom metabolizmu. Oksidacijom alkohola od aromatičnog dela se formira salicilna kiselina.

Salicin ima gorak ukus poput hinina.[6]

Reference[уреди]

  1. Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 
  2. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  3. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  4. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  5. Uchytil RJ (1991). „Salix drummondiana”. Fire Effects Information System,. Online. U.S. Department of Agriculture, Forest Service, Rocky Mountain Research Station, Fire Sciences Laboratory (Producer). Приступљено 19. 7. 2006. 
  6. Daniells S (09/10/2006). „Symrise explores cheaper alternatives in bitter-maskers”. www.foodnavigator.com. Приступљено 13. 12. 2007. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]