Salicin

Из Википедије, слободне енциклопедије
Salicin[1]
Salicin-perspective-2D-skeletal.png
Salicin-from-xtal-1984-3D-balls.png
Nazivi
IUPAC naziv
(2R,3S,4S,5R,6S)-2-(Hidroksimetil)-6-[2-(hidroksimetil)fenoksi]oksan-3, 4,5-triol
Drugi nazivi
D-(−)-Salicin; Salikozid; 2-(Hidroksimetil)fenil
-β-D-glukopiranozid
Identifikacija
ECHA InfoCard 100.004.847
KEGG
RTECS LZ5901700
UNII
Svojstva
C13H18O7
Molarna masa 286,28 g·mol−1
Tačka topljenja 197-200 °C
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Salicin je alkoholni β-glukozid. On je antiinflamatorni agens koji se može izdvojiti iz kore vrbe.[2]

Salicin ima blisko srodnu hemijsku strukturu sa aspirinom. Kad se konzumira, acetalni etarski most se razlaže. Dva dela molekula, glukoza i benzoil alkohol, zatim podležu zasebnom metabolizmu. Oksidacijom alkohola od aromatičnog dela se formira salicilna kiselina.

Salicin ima gorak ukus poput hinina.[3]

Reference[уреди]

  1. Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 
  2. Uchytil RJ (1991). „Salix drummondiana”. Fire Effects Information System,. Online. U.S. Department of Agriculture, Forest Service, Rocky Mountain Research Station, Fire Sciences Laboratory (Producer). Приступљено 19. 7. 2006. 
  3. Daniells S (09/10/2006). „Symrise explores cheaper alternatives in bitter-maskers”. www.foodnavigator.com. Приступљено 13. 12. 2007. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]