Sanđioveze

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Sanđioveze
Grožđe (Vitis)
Sangiovese grapes.jpg
Boja kože bobicaljubičasta
PorekloItalija
Značajni regioniToskana
Idealno zemljišteglina
Ukusivišnja, jagoda, kupina, borovnica, ljubičica

Sanđioveze (sangiovese[1]) je sorta crnog grožđa, čiji naziv se povezuje, između ostalog, sa „sanguis Iovis”(Jupiterova krv).[2] Sanđioveze zauzima prvo mesto u proizvodnji italijanskih vina, učestvujući sa 10% u ukupnoj proizvodnji. Danas postoji 14 klonova ove sorte, od kojih je brunello jedan od najcenjenijih, a trenutno postoji inicijativa da se ovi klonovi klasifikuju i svrstaju u dve familije - jedna je sangiovese grosso, a druga je sangiovese piccolo.[3]

Sangiovese grosso je osnovna sorta regija Montalcino i Montepulciano, a sada se sve više sadi i u ostalim delovima Toskane. U odnosu na piccolo, grosso ima veće i rastresitije grozdove i deblju pokožicu, sazreva nešto pre piccola, odnosno krajem septembra ili početkom oktobra. S druge strane, piccolo ima manje bobice, ponekad ga zovu forte (jak, snažan) i zastupljen je u oblasti Chianti. Sanđioveze se koristi u proizvodnji vina različitog kvaliteta, od onog najnižeg po italijanskoj klasifikaciji : vino di tavoia, do najkvalitetnijih claska superiore. Tako veliki broj klonova, različiti načini gajenja grožđa i različiti mikroklimati uslovljavaju postojanje mnogobrojnih tipova vina proizvedenih od ove sorte. Osim sortnih vina, sanđioveze se u toskanskim kupažama neretko oplemenjuje drugim sortama, a u te svrhe upotrebljavaju se cabernet sauvignon, merlot i syrah. Na ovaj način vina postaju robusnija, koncentrovana i kompleksnija. [4]

Poreklo[уреди | уреди извор]

Sanđioveze po svemu sudeći potiče iz Toskane, gde se pominje još u XVI veku, a naziv potiče od latinskog Sanguis Jovis, što znači krv Jova, odnosno krv boga Jupitera. Danas je sorta rasprostranjena i po drugim regionima centralne Italije.

Tip vina[уреди | уреди извор]

Raznovrsnost stilova vina proizvedenih od sanđiovezea čini ovu sortu neverovatno uzbudljivom. Vina mogu biti jednostavna, lagana i sveža, kada je vinifikacija[5] jednostavna, ali i veoma bogata i kompleksna kada dolaze sa najboljih terena od najboljih proizvođača. U supertoskanskim kupažama izraženiji je internacionalni stil vina, za razliku od sortnih sanđiovezea. Takođe, ova sorta koristi se i u proizvodnji suvih roze vina.

Vino sanđoveze

Boja i opis[уреди | уреди извор]

Sanđioveze ima relativno tanku pokožicu i ne mora da bude jako obojen, pa kod ove sorte ne treba uvek očekivati intenzivnu i tamnu rubin crvenu boju. Međutim, vina poput brunella su velika, snažna i veoma dobro obojena tamnom granitnom bojom, koja tokom sazrevanja često dobija i ton lukovine, koji se primećuje na rubu čaše. Sortna vina su voćna, sa umerenim do visokim kiselinama, srednje punog do punog tela. Međutim, naići ćete i na robusnija i ekstraktivnija vina, nekada i sa dozom gorčine. U zavisnosti od geoklimatskih uslova u kojima je sazrevalo grožđe, aromatski kompleks vina mogu činiti karakteristične note višnje, jagode, borovnice, šljive, floralni tonovi ijubičice, pa i zemljani tonovi.

Sazrevanje vina[уреди | уреди извор]

Za odležavanje sanđiovezea u Toskani koriste burad i bačve od slavonskog i francuskog hrasta različitih dimenzija, a odležavanjem vina dobijaju na kompleksnosti aroma, mekoći tanina, punoći i balansu. U sazrelim vinima, pored sortnih prisutne su i arome vanile, cimeta, karanfilića, kafe, slatkaste arome hrasta, dima. U supertoskanskim kupažama procenti drugih sorti su znatno veći, pa su takva vina jače strukture i bolje podnose hrastovinu, što omogućava duže odležavanje. Najcenjenija vina Toskane mogu da budu na vrhuncu svoje zrelosti posle deset godina odležavanja u flaši, a neki primerci čak i posle nekoliko decenija.

Vin Santo

Slaganje sa hranom[уреди | уреди извор]

Sanđioveze ispoljava najbolje karakteristike tek u kombinaciji sa hranom, dok sam ponekad može da stvori utisak vina koje je u blagom disbalansu. Italijani ga često spajaju sa pastama, picama na bazi paradajza, što i ne mora da bude najbolje slaganje ukusa, zbog izraženih kiselina paradajza i vina. Lakše varijante sanđovezea dobro se slažu sa grilovanom ribom, jače strukture, mesom peradi ili teletinom, pripremljenim sa malo maslinovog ulja, belim lukom i malo mediteranskih začina. Puniji sanđioveze dobro se slaže uz biftek, paprikaš, ćufte, zatim uz meso divlje svinje, začinjena jela i uz tvrđe, starije sireve poput parmezana.

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Sangiovese - definition of Sangiovese in English from the Oxford dictionary”. OxfordDictionaries.com. Приступљено 2016-01-20. 
  2. ^ Robinson, J (1986). Vines, Grapes & Wines. Mitchell Beazley. стр. 150—152. ISBN 1-85732-999-6. 
  3. ^ Robinson, J (ed) (2006). The Oxford Companion to Wine (3 изд.). Oxford University Press. стр. 606—607. ISBN 0-19-860990-6. 
  4. ^ „Sorte za visokokvalitetna vina” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 28. 04. 2016. Приступљено 12. 12. 2016. 
  5. ^ „Vinifikacija” (PDF). Приступљено 13. 12. 2016. [мртва веза]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]