Sarkozin

Из Википедије, слободне енциклопедије
Sarkozin
Skeletal formula of sarcosine
Nazivi
IUPAC naziv
2-(Metilamino)sirćetna kiselina[1]
Identifikacija
3D model (Jmol)
3DMet B01190
Bajlštajn 1699442
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.003.217
EC broj 203-538-6
Gmelin Referenca 2018
KEGG[2]
UNII
Svojstva
C3H7NO2
Molarna masa 89,09 g·mol−1
Agregatno stanje Beli kristali
Miris Bez mirisa
89,09 g L−1 (na 20 °C)
log P 0,599
Kiselost (pKa) 2,36
Baznost (pKb) 11,64
λmax 260 nm
Apsorbancija 0,05
Termohemija
Specifični toplotni kapacitet, C 128,9 J K−1 mol−1
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298 −513,50 – 512.98 kJ mol−1
Std entalpija
sagorevanja
ΔcHo298
−1667,84 – 1667.54 kJ mol−1
Srodna jedinjenja
Srodne alkanoinske kiseline
Srodna jedinjenja
Dimetilacetamid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Sarkozin (N-metilglicin) je intermedijer i nusproizvod u sintezi i degradaciji glicina. Sarkozin se metaboliše do glicina enzimom sarkozin dehidrogenaza, kod glicin-N-metil transferaza generariše sarkozin iz glicina. Sarkozin je prirodna aminokiselina prisutna u mišićnim i drugim telesnim tkivima. U laboratoriji se može sintetisati iz hlorosirćetne kiseline i metilamina. Sarkozin ima sladak ukus i rastvara se u vodi. On se koristi u proizvodnji biorazgradivih surfaktanata i pasti za zube, i za niz drugih oblika primena.

Sarkozin je sveptisutan u biološkim materijalima i u hrani poput žumanceta, ćuretine, šunke, povrća, mahuna, etc. Sarkozin se formira iz holina unesenog hranom i metabolizmom metionina. On se brzo razlaže do glicina. Koncentracija sarkozina u krvnom serum prosečne osobe je 1,59 ± 1,08 nM.[5]

Reference[уреди]

  1. „Sarcosine - Compound Summary”. PubChem Compound. USA: National Center for Biotechnology Information. 16. 9. 2004. Identification. Приступљено 21. 4. 2012. 
  2. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  3. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  4. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  5. Allen, RH; Stabler, SP; Lindenbaum, J (1993). „Serum betaine, N,N-dimethylglycine and N-methylglycine levels in patients with cobalamin and folate deficiency and related inborn errors of metabolism”. Metabolism: clinical and experimental. 42 (11): 1448—60. PMID 7694037. doi:10.1016/0026-0495(93)90198-W. 

Vidi još[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]