Selektivni inhibitor preuzimanja serotonina

Из Википедије, слободне енциклопедије
Selektivni inhibitor preuzimanja serotonina
Klasa leka
Upotreba Depresija
Biološki cilj Serotonski transporter
ATC kod N06AB
Spoljašnje veze
MeSH D017367
AHFS/Drugs.com Klase lekova
Potrošački izveštaji Best Buy Drugs

Selektivni inhibitor preuzimanja serotonina (specifični inhibitor preuzimanja serotonina)[1] (SSRI) su klasa jedinjenja koja se tipično koriste kao antidepresivi u tretmanu kliničke depresije, anksioznog poremećaja, i niza poremećaja ličnosti.

SSRI ligandi povećavaju ekstracelularni nivo neurotransmitera serotonina inhibicijom njegovog preuzimanja u presinaptičke ćelije. Time se povišava nivo serotonina u sinaptičkom rascepu dostupnog za vezivanje na postsinaptičke receptore. Oni imaju varijabilne stepene selektivitnosti za druge monoaminske transportere, pri čemu čisti SSRI ligandi imaju mali afinitet za noradrenalinski i dopaminski transporter.

Efikasnot SSRI liganda u blagim ili umerenim slučajevima je bila osporavana. Jedna metaanaliza iz 2010. navodi da "Magnituda koristi antidepresivnog leka u poređenju sa placebom ... može da bude minimalna ili nepostojeća, u proseku, kod pacijenta sa blagim ili umerenim simptomima. Kod pacijenta sa veoma jakom depresijom, korist od leka u odnosu na placebo je znatna."[2][3] It toga proizilazi da je druga generacija antidepresiva jednako efektivna/neefektivna.[4][5]

SSRI ligandi su prva klasa psihotropnih lekova otkrivenih koristeći proces racionalnog dizajna lekova. Taj proces u kome se počinje od specifičnog biološkog cilja i zatim se kreiraju molekuli dizajnirani da deluju na njega.[6][6]

Galerija[уреди]

Selektivni inhibitor preuzimanja serotonina
Citalopram structure.svg

Citalopram

Dapoxetine Structural Formulae V.1.svg

Dapoksetin

Escitalopram.svg

Escitalopram

Fluoxetine-2D-skeletal.svg

Fluoksetin

Fluvoxamine.png

Fluvoksamin

Indalpine.png

Indalpin

Paroxetine-2D-skeletal.svg

Paroksetin

Sertraline Structural Formulae.png

Sertralin

Zimelidine Structural Formulae V.1.svg

Zimelidin

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. Barlow, David; H. Durand; V. Mark (2009). Abnormal Psychology: An Integrative Approach; Chapter 7: Mood Disorders and Suicide (Fifth изд.). Belmont, CA: Wadsworth Cengage Learning. стр. 239. OCLC 192055408. ISBN 0-495-09556-7. 
  2. Jay C. Fournier; Robert J. DeRubeis; Steven D. Hollon; Sona Dimidjian; Jay D. Amsterdam; Richard C. Shelton; Jan Fawcett (2010). „Antidepressant Drug Effects and Depression Severity”. The Journal of the American Medical Association. 303 (1): 47—53. PMID 20051569. doi:10.1001/jama.2009.1943. 
  3. John Kelley (2. 3. 2010). „Antidepressants: Do They "Work" or Don't They?”. Scientific American. 
  4. „Annals of Internal Medicine, Comparative Benefits and Harms of Second-Generation Antidepressants for Treating Major Depressive Disorder: An Updated Meta-analysis”. Annals.org. doi:10.1059/0003-4819-155-11-201112060-00009. Приступљено 23. 9. 2012. 
  5. Kramer, Peter (7. 9. 2011). „In Defense of Antidepressants”. The New York Times. Приступљено 13. 7. 2011. 
  6. 6,0 6,1 Preskorn SH, Ross R, Stanga CY (2004). „Selective Serotonin Reuptake Inhibitors”. Ур.: Sheldon H. Preskorn, Hohn P. Feighner, Christina Y. Stanga, Ruth Ross. Antidepressants: Past, Present and Future. Berlin: Springer. стр. 241—62. ISBN 978-3-540-43054-4. 

Литература[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]