Sijan Kaan
| Sijan Kaan | |
|---|---|
IUCN kategorija Ia (strogi rezervat prirode) | |
 Sian Ka'an | |
  Lokacija u Meksiku | |
| Lokacija | Tulum, Quintana Roo, Mexico |
| Koordinate | 19° 30′ С; 87° 45′ З / 19.5° С; 87.75° ЗКоординате: 19° 30′ С; 87° 45′ З / 19.5° С; 87.75° З |
| Površina | 2.797 km2 (1.080 sq mi)[1] |
| Osnovan | 1986 |
| Tip | Prirodno dobro |
| Kriteriji | vii, x |
| Označen | 1987 (11th session) |
| Referenca br. | 410 |
| Država potpisnica | Meksiko |
| Region | Latinska Amerika i Karibi |
| Označen | 27. 11. 2003. |
| Referenca br. | 1329[2] |
Sijan Kaan (majanski za „Kolijevka neba”) je rezervat biosfere koji je osnovala neprofitna i nedržavna grupa za zaštitu životne sredine u opštini Tulum, u meksičkoj saveznoj državi Kintana Ro, na istočnoj obali Jukatana, s ciljem zaštite njegove bioraznolikosti. Od 1986. godine je postao nacionalni park, a na Uneskov Spisak mesta svetske baštine u Americi je upisan odmah 1987. godine kao izuzetno bogato životno stanište velike bioraznolikosti.[3] Ovaj kompleksni hidrološki sistem tropskih šuma, mangrova i močvaraa ispresecanih koralnim grebenima obiluje pomorskom florom i faunom s više od 300 vrsta ptica koje žive zajedno s velikim brojem karakterističnih kopnenih kičmenjaka.[4]
Estetika i lepota Sijan Kaana proizlaze iz relativno nenarušenog interfejsa mora i kopna duž dobro očuvane obale. Mozaik elemenata pejzaža je raznovrstan u oblicima, formama i bojama, i pruža intrigantne poglede i impresije. Značajni i retki prirodni fenomeni uključuju „kenote”, vodom ispunjene prirodne vrtače u kojima su smeštene specijalizovane zajednice života i „petenesi”, ostrva od stabla koja izranjaju iz močvare. Oba su povezana podzemnim slatkovodnim sistemima, koji zajedno formiraju dragoceno i krhko blago za buduće generacije.
Odlike[уреди | уреди извор]
Sijan Kaan leži na delom potopljenoj krečnjačkoj dolini koja čini deo dugog koralnog grebena istočne obale Srednje Amerike, ulavnom nastalog toekom pleistocena. Ono je delom na kopnu, a delom u Karipskom moru, te pokriva površinu od oko 5,280 km², ograničenu koralnim grebenom koji je smešten oko 50 m istočno od obale, močvarama i polu-zimzelenom šumom na jugoistoku i uščima reka Četumal i Espiritu Santo na jugu. Severnu i severozapadnu granicu mu čine poljoprivredni posedi seoskih zadruga.
Na području Sijan Kaana nalaze se i brojne prirodne jame (cenotes), karakteristične za Jukatan i Floridsko poluostrvo. Geološki rasedi takođe presecaju rezervat u pravcu severoistok-jugozapad. Zbog toga je malo slatke vode na površini, jer se ona u ovom složenom hidrološkom kompleksu vrlo brzo filtrira kroz brojne plićake, rendzine i saskab (granulirni belkasti i lomljivi krečnjak), te na kraju nestaje u brojnim podzemnim kanalima. Zbog tvrdoće tla, vode rezervata su neobično bistre, a tlo je nepovoljno za poljoprivredu.
U nepopljavljenim područjima raste polu-zimzelena šuma s mnogo palmi, dok u popljavljenima područjima niska mangrova šuma čini pojedinačna „ostrva” (petenes) na delićima crne zemlje. Trava se može naći samo između mangrova, na severnim i južnim područjima niskog saliniteta. Pešćane dine se protežu 64 km u dužinu, gde je uzgoj uvedenog kokosa zamenio autohtoni mahagoni, crveni i beli kedar sa oko 60%.
Sveukupno u rezervatu obitava 550 kopnenih i 843 vodenih kičmenjaka. Od 103 vrste sisara, tu obitavaju velike mačke: jaguar, puma, ocelot, margaj (Leopardus wiedii) i jaguarundi (Puma yagouaroundi); te drugi sisari kao što su: srednjoamaerički tapir (Tapirus bairdii), karipski lamantin (Trichechus manatus), paukoliki majmun , majmun drekavac (Alouatta), kinkažu (Potos flavus), belorepi jelen (Odocoileus virginianus), belousni pekari (Tayassu pecari), pegava paka (Cuniculus paca), tajra i šareni mravojed (Tamandua tetradactyla), i dr.
Tu žive i brojne morske životinje, kao i veliki broj ptica selica, te 16 vrsta guštera i 42 vrste reptila i vodozemaca (uključujući četiri od šest srednjoameričkih vrsta kornjača, ali i poneki meksički i američki krokodil). Međutim, najveći je broj ptica kao što su: fregati (Fregata), vranci, ružičasta žličarka, ružičasti plamenac i žabiru čaplja (Ephippiorhynchus asiaticus).
Na ovom području nalaze se i 23 arheološka lokaliteta kulture Maja, od kojih je najpoznatiji Mujil (Čunjasče) koji je jedno od najstarijih naselja Maja na Jukatanu (350. pne.-1200). U njegovoj blizini, na severu rezervata, je nedavno otkriveno 24 km drevnih majanskih veštačkih kanala.[5]
Biološke vrste[уреди | уреди извор]
Ovaj spisak obuhvata deo vrsta koje žive u Sijan Kaanu:[6]
- Alouatta pigra (Jukatanski crni drekavac)
- Amazona xantholora (Jukatanski papagaj)
- Ardea herodias (velika plava čaplja)
- Ateles geoffroyi (crnoruki pauk majmun)
- Crocodylus acutus (američki krokodil)
- Crocodylus moreletii (meksički krokodil)
- Ctenosaura similis (crna iguana)
- Cuniculus paca (pegava paka)
- Dasyprocta punctata (srednjoamerički aguti)
- Eira barbara (tajra)
- Fregata magnificens (crni brzan)
- Jabiru mycteria (žabiru)
- Leopardus pardalis (ocelot)
- Leopardus wiedii (margaj)
- Meleagris ocellata (paunastolika ćurka)
- Mycteria americana (američka roda
- Nasua narica (belonosi koati)
- Panthera onca (jaguar)
- Pelecanus occidentalis (smeđi pelikan)
- Phalacrocorax brasilianus (neotropni kormoran)
- Phoenicopterus ruber (američki flamingo)
- Potos flavus (kinkadžu)
- Puma concolor (puma)
- Puma yagouaroundi (jaguarundi)
- Ramphastos sulfuratus (prstenastokljuni tukan)
- Sarcoramphus papa (kraljevski lešinar)
- Tamandua tetradactyla (tamandua)
- Tapirus bairdii (Bejrdov tapir)
- Tayassu pecari (belousni pekari)
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ „Sian Ka'an Core Zone Biosphere Reserve”. Приступљено 15. 6. 2018.
- ^ „Sian Ka'an”. Ramsar Sites Information Service. Приступљено 25. 4. 2018.
- ^ Rezervat biosfere Sian Ka’an Архивирано на сајту Wayback Machine (4. фебруар 2012) - informacije Preuzeto 19. decembra 2011.
- ^ „Amigos de Sian Ka'an/Friends of Sian Ka'an”. Архивирано из оригинала на датум 07. 09. 2011. Приступљено 05. 04. 2019.
- ^ „About Sian Ka'an”. Архивирано из оригинала на датум 4. 2. 2012. Приступљено 2. 2. 2012.
- ^ „Sian Ka'an”. UNESCO. Приступљено 1. 1. 2015.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
- Amigos de Sian Ka'an/Friends of Sian Ka'an (bilingual) conservation group
- Centro Ecologico Sian Ka'an in English and Spanish (dead link)