Пређи на садржај

Silent Hill (видео-игра)

С Википедије, слободне енциклопедије
Silent Hill
Омот видео-игре; САД издање.
Девелопер(и)Team Silent
Издавач(и)Konami
СеријаSilent Hill
ПлатформеPlayStation
Излазак
  • NA: фебруар 23, 1999[1]
  • JP: март 4, 1999
  • EU: јул 16, 1999[2]
Жанр(ови)хорор, преживљавање
Модификацијеза једног играча
Режисер(и)Кеичиро Тојама
Продуцент(и)Гозо Китао
Програмер(и)Акиро Имамура
НаследникSilent Hill 2

Silent Hill је хорор видео-игра из 1999. године коју је развио Team Silent, група унутар Konami Computer Entertainment Tokyo, а објавио Konami за PlayStation. То је први део серије видео-игара Silent Hill. Silent Hill користи приказ из трећег лица са рендеровањем 3D окружења у реалном времену. Да би ублажили ограничења хардвера конзоле, програмери су користили маглу и таму у даљини како би заклонили графику и сакрили искачуће прозоре, што је, заузврат, помогло да се успостави атмосфера и мистерија игре. За разлику од ранијих игара хорора које су се фокусирале на протагонисте са борбеном обуком, лик играча у Silent Hill-у је „обичан човек“.[3]

Игра прати Харија Мејсона док тражи своју несталу усвојену ћерку у истоименом измишљеном америчком граду Сајлент Хил. Наилазећи на култ који спроводи обред оживљавања божанства, он открива њено право порекло. Могуће је добити један од пет завршетака игре, у зависности од акција које играч предузме, укључујући и један који је смешан.

Silent Hill је добио позитивне критике након објављивања и био је комерцијално успешан. Многи сматрају да је једна од најбољих видео-игара икада направљених, као и дефинишућим насловом у жанру хорора преживљавања, удаљавајући се од елемената хорора Б филмова ка психолошком хорор стилу, наглашавајући атмосферу.[3] Објављене су разне адаптације Silent Hill-а, укључујући визуелни роман из 2001. године, играни филм Silent Hill из 2006. године и реинтерпретацију игре из 2009. године под називом Silent Hill: Shattered Memories. Након игре уследили су Silent Hill 2 из 2001. године и директан наставак, Silent Hill 3, из 2003. године.

Гејмплеј

[уреди | уреди извор]

Циљ играча је да води главног протагонисту, Харија Мејсона, кроз град пун чудовишта док он тражи своју изгубљену ћерку, Шерил. Играње у Silent Hill-у се састоји од борбе, истраживања и решавања загонетки.[4] Игра користи поглед из трећег лица, при чему камера повремено прелази у друге углове ради драматичног ефекта у унапред дефинисаним областима. Овај приступ се разликује од старијих survival horror игара, које су се често мењале кроз различите углове камере користећи унапред рендероване позадине. Пошто Silent Hill нема хедс-ап дисплеј, играч мора да консултује посебан мени да би проверио Харијево „здравље“ у сличним карактеристикама раних Resident Evil наслова.[5]

Хари се суочава са чудовиштима у свакој области користећи и оружје за блиску борбу и ватрено оружје. Будући да је обичан човек, Хари не може да издржи много удараца од непријатеља и отежано дише након спринта.[6] Његово неискуство са ватреним оружјем значи да је његово нишањење, а самим тим и играчево циљање непријатеља, често нестабилно.[7] Преносиви радио сакупљен на почетку игре упозорава Харија на присуство оближњих створења помоћу налета статичког електрицитета, иако играчи могу да изаберу да искључе радио ако то желе.[6]

Играч се подстиче да што пре пронађе и сакупи мапе сваке области. Ове мапе, стилски сличне туристичким мапама, олакшавају навигацију кроз свет игре. Доступне из менија и читљиве само када је довољно светлости, свака мапа је означена занимљивим местима. Видљивост је углавном ниска због магле[4] и мрака; ово последње је преовлађује у „Другом свету“.[8] Играч проналази батеријску лампу на почетку игре, која осветљава само кратку удаљеност. Као и радио, играч може да изабере да искључи батеријску лампу, што чини игру тамнијом, али отежава чудовиштима да пронађу играча.[6] Навигација кроз Сајлент Хил захтева од играча да пронађе кључеве и реши загонетке.[4]

Пријем

[уреди | уреди извор]
Критички пријем
Оцена агрегатора
АгрегаторОцена
Metacritic86/100[9]
Оцене рецензената
ПубликацијаОцена
AllGame4.5/5[10]
Edge8/10
Famitsu34/40[11]
GamePro4.5/5[5]
Game RevolutionB+[4]
GameSpot8.2/10[6]
Hyper90%[12]
IGN9/10[7]
PSM10/10[14]
PlayStation Magazine10/10[15]
Награда
ПубликацијаНаграда
EdgeGameplay Innovation (runner-up)[16]

Silent Hill је добио „генерално повољне критике“ на веб-сајту за рецензије Metacritic.[9] Игра је продата у преко два милиона примерака,[17] што је Silent Hill-у обезбедило место на америчкој листи највећих хитова за PlayStation, буџетски доступних издања.[18] У новембру 1999. године, Verband der Unterhaltungssoftware Deutschland (VUD) је доделио „златни“ сертификат,[19] што указује на продају од најмање 100.000 јединица широм Немачке, Аустрије и Швајцарске.[20]

Трајна популарност игре као прве у серијалу препозната је дуго након њеног објављивања. Листа најбољих PlayStation игара из 2000. године коју је објавио IGN рангирала ју је као 14. најбољу,[21] док је чланак GameSpy-ја из 2005. о најбољим PlayStation играма поставио Silent Hill као 15. најбољу игру произведену за конзолу.[22] У видеу GameTrailers из 2006. године, Silent Hill је рангиран као број један на њиховој листи десет најстрашнијих игара свих времена.[23] Године 2005, игри је приписано признање за померање жанра survival horror од елемената хорора Б филмова ка психолошком стилу виђеном у уметничким и јапанским хорор филмовима,[24] због фокуса на узнемирујућу атмосферу, а не на висцерални хорор.[25] У новембру 2012. године, Time ју је прогласио једном од 100 најбољих видео игара свих времена.[26]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „KONAMI OF AMERICA INTRODUCES GAMERS TO TERROR-FILLED TOWN OF SILENT HILL”. Konami of America official website. 23. 2. 1999. Архивирано из оригинала 1999-05-02. г. Приступљено 26. 1. 2025. 
  2. ^ Computer and Video Games issue 213 (August 1999), p.48-49, quote: "16th July: Silent Hill - Complicated horror story screams and kicks its way into the shops today".
  3. ^ а б Fahs, Travis (30. 10. 2009). „IGN Presents the History of Survival Horror”. IGN. стр. 5. Архивирано из оригинала 29. 6. 2010. г. Приступљено 30. 12. 2010. 
  4. ^ а б в г Baldric (1. 3. 1999). „Silent Hill Review for the PS”. Game Revolution. AtomicOnline, LLC. Архивирано из оригинала 9. 5. 2008. г. Приступљено 5. 11. 2008. 
  5. ^ а б Fatt, Bobba (24. 11. 2000). „Silent Hill Review”. GamePro. GamePro Media, Inc. Архивирано из оригинала 27. 12. 2008. г. Приступљено 5. 11. 2008. 
  6. ^ а б в г Fielder, Joe (23. 2. 1999). „Silent Hill Review for PlayStation”. GameSpot. CBS Interactive Inc. Архивирано из оригинала 17. 10. 2007. г. Приступљено 5. 1. 2011. 
  7. ^ а б Reyes, Francesca (24. 2. 1999). „Silent Hill – PlayStation Review”. IGN. Архивирано из оригинала 29. 9. 2008. г. Приступљено 5. 11. 2008. 
  8. ^ Konami Computer Entertainment Tokyo, Inc (31. 1. 1999). Silent Hill. PlayStation. Konami of America, Inc. „Harry: It's not me. This whole town... it's being invaded by the Otherworld. A world of someone's nightmarish delusions come to life. Little by little, the invasion is spreading. Trying to swallow up everything in darkness. I think I'm finally beginning to understand what that lady was talking about.” 
  9. ^ а б „Silent Hill for PlayStation Reviews”. Metacritic. CBS Interactive Inc. Архивирано из оригинала 26. 11. 2010. г. Приступљено 5. 11. 2008. 
  10. ^ House, Michael L. „Silent Hill - Review”. AllGame. Архивирано из оригинала 15. 11. 2014. г. Приступљено 30. 4. 2021. 
  11. ^ プレイステーション - SILENT HILL. Weekly Famitsu. No.915 Pt.2. Pg.6. June 30, 2006.
  12. ^ „R.I.P. PlayStation: The best of 1995-2001”. Hyper. бр. 90 (April 2001). 28. 2. 2001. стр. 44—51. 
  13. ^ „Finals”. Next Generation. бр. 52. Imagine Media. април 1999. стр. 88—89. 
  14. ^ Official PlayStation Magazine, Future Publishing issue 48, (July 1999)
  15. ^ „PSX Magazine 32” — преко Internet Archive. 
  16. ^ „Edge Awards 2000” (PDF). Edge. бр. 82 (March 2000). 22. 2. 2000. стр. 54—63. Архивирано (PDF) из оригинала 28. 10. 2021. г. Приступљено 28. 10. 2021. 
  17. ^ Sato, Takayoshi. „My Resume”. SatoWorks. Архивирано из оригинала 16. 7. 2011. г. Приступљено 6. 1. 2011. 
  18. ^ „Silent Hill (Greatest Hits)”. Konami Digital Entertainment, Inc. Архивирано из оригинала 12. 2. 2008. г. Приступљено 11. 7. 2007. 
  19. ^ „VUD - Sales-Awards September '99” (Саопштење) (на језику: немачки). Paderborn: Verband der Unterhaltungssoftware Deutschland. 2. 11. 1999. Архивирано из оригинала 26. 5. 2000. г. Приступљено 7. 11. 2020. 
  20. ^ Horn, Andre (14. 1. 2004). „VUD-Gold-Awards 2003”. GamePro Germany (на језику: немачки). Архивирано из оригинала 18. 7. 2018. г. 
  21. ^ Perry, Douglass C.; Zdyrko, Dave; Smith, David (7. 6. 2000). „Top 25 Games of All Time: #11–15”. IGN. Архивирано из оригинала 19. 6. 2007. г. Приступљено 8. 7. 2007. 
  22. ^ Williams, Bryn; Vasconcellos, Eduardo (7. 9. 2005). „Top 25 PSone Games of All-Time”. GameSpy. IGN Entertainment, Inc. Архивирано из оригинала 24. 6. 2007. г. Приступљено 8. 7. 2007. 
  23. ^ „Top Ten Scariest Games”. GameTrailers. MTV Networks. 27. 10. 2006. Архивирано из оригинала 12. 4. 2009. г. Приступљено 23. 11. 2008. 
  24. ^ Hand, Richard J. (2004). „Proliferating Horrors: Survival Horror and the Resident Evil Franchise”. Ур.: Hantke, Steffen. Horror Film: creating and marketing fear. University Press of Mississippi. стр. 117—134. ISBN 1-57806-692-1. 
  25. ^ Baldric (1. 3. 1999). „Silent Hill Review for the PS”. Game Revolution. AtomicOnline, LLC. Архивирано из оригинала 9. 5. 2008. г. Приступљено 5. 11. 2008. 
  26. ^ „All-TIME 100 Video Games”. Time. 15. 11. 2012. Архивирано из оригинала 16. 11. 2012. г. Приступљено 15. 11. 2012. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Silent_Hill_(видео-игра)&oldid=29880952”