Simeon Roksandić

Из Википедије, слободне енциклопедије
Simeon Roksandić

Пошаљи фотографију

Информације
Датум рођења 14. maj 1874.
Место рођења Majske Poljane (Austrougarska)
Датум смрти 12. januar 1943.
Место смрти Beograd
Дела

Simeon Roksandić vajar, (Majske Poljane, 14. maj 1874Beograd, 12. januar 1943), pripada najstarijoj generaciji srpskih vajara. On je predstavnik srpskog akademizma, vezanim za prve početke razvoja srpske skulpture.

Zlosrećni ribar u fontani na Kalemegdanu

Među najznacajnija dela spadaju ženske figure na grobu Sime Matavulja iz 1910. godine, a od kasnijih radova spomenici dr Lazi Paču i Živojinu Mišiću. Simeon Roksandić je autor cuvene skulpture "Dečak sa razbijenim krčagom" na Čukur česmi i vodoskoka "Zlosrećni ribar" na Kalemegdanu)

Bio je predavač u Užičkoj gimnaziji.

Nastupao je 8. maja 1910. u Somboru na prvoj srpskoj umetničkoj slikarsko i varaskoj izložbi u Vojvodini, pod pokroviteljstvom patrijarha srpskog g.g. Lukijana, a otvorio ju je u županijskom zdanju g.g. Mitrofan Šević. Tri vajara,

a 90 radova je predstavilo 18 slikara:

Radovi[уреди]

Spomenik oslobodiocima Vranja, popularno znan kao Čika Mitke.

Zlosrećni ribar

Tu skulpturu je u svom ateljeu u Rimu radio srpski vajar Simeon Roksandić za Balkansku izložbu u Londonu 1907. Postoji zanimljivost vezana za ovu skulpturu. Greškom je obavešten da je brod koji je prevozio skulpturu potonuo pa je od gipsane makete uradio novi odlivak, tako da je na kraju završio sa 2 istovetna rada. Jedan je otkupio grad Beograd 1912. godine, a drugi opština Zagreb i fontanu postavila na Griču.[1]

"Dečak koji vadi trn" (Simeon Roksandić, 1922).

“Boy Who Walked His Feet Off” 1911, bronze, National Museum, Belgrade

Čukur česma

Чукур чесма, 1931.

U Dobračinoj ulici, bronza 30 cm, ukupna visina 149 cm. Podignuta 1931. Na toj nekadašnjoj česmi, 3. juna 1862. godine, jedan turski vojnik (nizam) udario je srpskog dečaka, šegrta Savu, jer je ovaj protestovao što mu je Turčin sklonio krčag sa česme. Grupa Srba je preteći opkolila turske vojnike koji su se tu zatekli, ali su dragoman (tumač) srpske policije i terdžuman (posrednik kod turskih vlasti) odveli Turke s tog mesta. Međutim, pred zgradom policije Turci su ubili srpskog terdžumana Simu Nešića i smrtno ranili žandara Đorđa Nišliju. Ovi događaji bili su uvod u krvave sukobe između beogradskih Srba i Turaka, i povod za bombardovanje Beograda od strane Turaka 5. juna 1862. U spomen na te događaje, podignut je na tom mestu, iz sredstava Zadužbine trgovca Tome Vanđela, spomenik sa statuom dečaka.

Reference[уреди]