Simeon Roksandić

Из Википедије, слободне енциклопедије
Simeon Roksandić
Simeon Roksandić, Bista na Kalemegdanu, 01.JPG
Bista Simeona Roksandića na Kalemegdanu
Датум рођења 14. maj 1874.
Место рођења Majske Poljane
Austrougarska
Датум смрти 12. januar 1943.
Место смрти Beograd

Simeon Roksandić, vajar, (Majske Poljane, 14. maj 1874Beograd, 12. januar 1943), pripada najstarijoj generaciji srpskih vajara. On je predstavnik srpskog akademizma, vezan za prve početke razvoja srpske skulpture.

Spomenik oslobodiocima Vranja, popularno znan kao Čika Mitke.

U njegova najznačajnija dela ubrajaju se ženske figure na grobu Sime Matavulja iz 1910. godine, a od kasnijih radova spomenici dr Lazi Paču i Živojinu Mišiću. Simeon Roksandić je autor čuvene skulpture Dečak sa razbijenim krčagom na Čukur česmi i fontane Zlosrećni ribar na Kalemegdanu)

Karijera[уреди]

Bio je predavač u Užičkoj gimnaziji.

Nastupao je 8. maja 1910. u Somboru na prvoj srpskoj umetničkoj, slikarskoj i vajarskoj izložbi u Vojvodini, pod pokroviteljstvom Patrijarha srpskog g.g. Lukijana, a otvorio ju je u županijskom zdanju g.g. Mitrofan Šević. Tri vajara, Đorđe Jovanović, Jovan Konjarek i Simeon Roksandić su izložili 23 skulpture, a ostalih 90 radova je predstavilo 18 slikara:

Radovi[уреди]

Zlosrećni ribar u fontani na Kalemegdanu

Zlosrećni ribar[уреди]

Tu skulpturu je u svom ateljeu u Rimu radio srpski vajar Simeon Roksandić za Balkansku izložbu u Londonu 1907. Postoji zanimljivost vezana za ovu skulpturu. Greškom je obavešten da je brod koji je prevozio skulpturu potonuo pa je od gipsane makete uradio novi odlivak, tako da je na kraju završio sa 2 istovetna rada. Jedan je otkupio grad Beograd 1912. godine, a drugi opština Zagreb i fontanu postavila na Griču.[1]

Dečak koji vadi trn[уреди]

Ova statua završena je 1911. godine, izlivena je u bronzi i nalazi se u Narodnom muzeju u Beogradu.[2]

Čukur česma

Dečak sa razbijenim krčagom[уреди]

Ovaj spomenik je u narodu poznat kao spomenik na Čukur česmi, 1931. U Dobračinoj ulici, bronza 30 cm, ukupna visina 149 cm. Podignuta 1931. Na toj nekadašnjoj česmi, 3. juna 1862. godine, jedan turski vojnik (nizam) udario je srpskog dečaka, šegrta Savu, jer je ovaj protestovao što mu je Turčin sklonio krčag sa česme. Grupa Srba je preteći opkolila turske vojnike koji su se tu zatekli, ali su dragoman (tumač) srpske policije i terdžuman (posrednik kod turskih vlasti) odveli Turke s tog mesta. Međutim, pred zgradom policije Turci su ubili srpskog terdžumana Simu Nešića i smrtno ranili žandara Đorđa Nišliju. Ovi događaji bili su uvod u krvave sukobe između beogradskih Srba i Turaka, i povod za bombardovanje Beograda od strane Turaka 5. juna 1862. U spomen na te događaje, podignut je na tom mestu, iz sredstava Zadužbine trgovca Tome Vanđela, spomenik sa statuom dečaka.

Reference[уреди]