Sirenički Eskimi

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Sirenički Eskimi
Chukotka-2008.jpg
Providenski rejon (broj 4) južna obala Čukotskog mora, domovina Sirenikaca
Ukupna populacija
 Rusija Asimilirani u druge eskimske zajednice
Jezici
Juitski jezici (čaplinski jezik), ruski jezik, sirenički jezik, čukčijski jezik
Religija
Rusko pravoslavstvo, Šamanizam

Sirenički Eskimi ili Sirenikci (рус. Сиреникцы, Сиреникские Эскимосы, енгл. Sirenik Eskimos) su jedna od podgrupa Juita (Eskima u Sibiru), koja je upotrebljavala sirenički, veoma neobičan eskimski jezik, pre nego što je prešla na čaplinski jezik, što je dovelo do njegovog nestanka. Osobenost ovog eskimskog jezika je bila tolika da su ga neki lingvisti smatrali trećom i zasebnom granom eskimskih jezika (pored inuitskih i jupičkih jezika). Izumiranjem jezika, kao osobene zaostavštine ovih Eskima, značilo je da se njihov kulturni identitet održava preko drugih stvari i aspekata kulture: diskretne dijalektičke razlike prisvojenog čaplinskog jezika,[1] koji je jedan od jupičkih eskimskih jezika; osećaja za prostor,[2] uključujući i poznavanje davne istorije njihovog naselja Sirenika.[1]

Lokacija[уреди]

Selo Sireniki na poluostrvu Čukotka

S početkom 20. veka, govornici sireničkog eskimskog jezika su naseljavali selo Sireniki, Imtuk i malu grupu sela koja su se pružala zapadno od Sirenika duž jugoistočne obale Čukotskog poluostrva.[1] Već, 1895. godine, Imtuk je postao naselje sa mešanom populacijom Sireničkih Eskima i Ungazigmita[3] (Ungazigmiti ili Čaplinci su podgrupa Juita).

Jezik[уреди]

Populacija Eskima u naselju Sireniki je u prošlosti komunicirala sireničkim eskimskim jezikom sa više osobenosti, ne samo među jezicima Eskima, već i jezicima Aleuta. Na primer, dvojina nije poznata kod Sireničkih Eskima, dok većina eskimsko-aleutskih jezika ima dvojinu,[4] uključujući i srodni, komšijski jezik Juita.[5] Specifičnost ovog jezika je i u tome da se pripadnici sireničko-eskimskog jezičkog govornog područja ne mogu razumeti sa srodnim Juitima čiji je jezik najsrodniji njihovom. Sireničko-eskimski se sada smatra izumrlim jezikom.

Jezičke razlike su značile da Sirenici moraju govoriti ili čaplinski jezik (jednim od juitskih jezika) ili nesrodnim, Čukčijskim jezikom, kako bi se sporazumevali sa svojim sunarodnicima, Juitima.[6] Ovo su bili odvojeni, međusobno nerazumljivi jezici, ne dijalekti.[7]

Lingvistička klasifikacija sireničkog jezika je još uvek nepoznata.[8] Ponekad se smatra trećom granom eskimskih jezika (pored inuitskih i jupičkih jezika),[8][9][10] ali se ponekad smatra samo jupičkim jezikom.[11][12]

Poslednji govornik siriničkog jezika, Vije (Valentina Vije) (rus. Выйе) umrla je januara 1997.[1][9][13] Tako je jezik nestao, a Sirenici govore ili čaplinskim ili ruskim jezikom.

Istorija[уреди]

Malo je poznata istorija Sireničkih Eskima. Postoje neke pretpostavke dobijene na osnovu lingističkog razmatranja. Kultura Sirenikaca je možda bila pod uticajem Čukčija (vidi se na osnovu folklornih, narativnih motiva)[14]).

Mesto[уреди]

Sireniki je staro naselje. Veruje se da postoji makar 2.500 godina. To je jedino selo u Sibiru koje nije moralo da se premešta, čak ni za vreme intenzivne asimilacije etničkih grupa Rusije u ruski etnos. Ova činjenica je razlog za uspostavljanje kulturnog identiteta Sirenikaca poslednjih godina.[1]

Dijahronična lingvistika[уреди]

Malo je poznata istorija sireničko-eskimskog jezika. Osobenosti ovog jezika se ogledaju u dugoj izolaciji od jezika ostalih eskimskih etničkih grupa,[15][16] i kontakta sa jezicima drugih, neeskimskih etničkih grupa. Uticaj čukčijskog jezika je očigledan.[6]

Veruje se da je ovaj mali jezik ima dve tetirorije na kojima se koristio, istorijske dijalekte, mada je broj onih koji su govorili ovim jezikom bio mali, čak i u 19. veku.[1]

Kulturni identitet[уреди]

Izumiranje jezika, kao osobene zaostavštine ovih Eskima, znači da se njihov kulturni identitet održava preko drugih stvari i aspekata kulture:[1]

  • Neki od ovih aspekata su lingvističke prirode. Tokom lingvističke tranzicije Sirenika na jezik Ungazigmita (jedne od varijanta jezika Juita) i prihvatanja njihovog jezika, oni su krenuli da menjaju juitski jezik, praveći novi dijalekat.[1]
  • Mlađe generacije ne pričaju ni jedan eskimski jezik (čak ni pripadnici Ungazigmita), sporazumevaju se samo ruskim. No, kulturni identitet se ne održava samo kroz jezik,[1] već i kroz osećaj prostora oko njihovog sela.[2] Sireniki je jedino sibirsko naselje koje nije premešteno,[1][17] i tako je održalo svoju 2.500 godišnju dugovečnost.[1]

Kulturni identitet drugih etničkih grupa naselja Sireniki je takođe istraživan.[18]

Spiritualnost i kultura[уреди]

Jedno vreme, tradicionalno praktikovanje spiritualnih obreda su bili zabranjeni, mada, neka znanja o ovih običajima su do danas sačuvana.[19] POlsednji šaman u Sireniki umro je oko 1990. godine. Od tada nema šamana u selu.[20] Naučnici su istraživali šamanske običaje Sirenikaca do ranog 20. veka.[21] Priče iz folklora opisuju gozbe koje imaju šamanske rituale.[22]

Folklor[уреди]

Životinje[уреди]

U njihovom folkloru nailazimo na usmene motive u obliku dobronamernih paukova:

  • U mnogim pričama, pauk spašava protagoniste od nekog zla pomoću svoje mreže. On osobu paučinom podiže visoko na nebo.[23] Isti motiv je prisutan u folkloru Juita.[24][25]
  • Pauk je dobornamerno biće u još jednoj Sireničkoj priči. On (personifikovan kao starija žena) žudi za poklonom koji će podariti večni život ljudima: starost koju prati podmlađivanje. U ovoj priči, pauk raspravlja sa bubom (otelotvorenje zlonamernog bića) kako se treba završtiti život (smrt/reinkarnacija) i kasnije biva dogovoreno da se život završava smrću, a ne reinkarnacijom ili podmlađivanjem.[26]

Takođe se u folkloru mogu naći životinje koje pomažu ljudima: severni gnjurci, lisica, vuk, miš, irvas. Za zlobne sile, demoni (/tunʁaki/) predstavljaju veliku opasnost, jer se mogu javiti u obliku ljudi, životinja ili mitskih bića. Kao što su napomenute, bube su zlokobna bića i donose nesreću ljudima.[14] U folkloru se opisuje i borba čoveka sa velikim crvom.[27]

Prostor i vreme[уреди]

Mitologija ove kulture može otkriti neka verovanja o vremenu i prostoru.[28]

Motiv vremenskog usporavanja[уреди]

Postoji motivi u nekim Paleoazijskim kulturama: lutajući ljudi koji posle dužeg odsustva shvataju da su zadržali svoju mladolikost u poređenju sa svojom decom koja su ostala kući. Sirenički Eskimi imaju takođe slične priče: protagonista priče posle dugog izostanka od kuće mora se suočiti sa činjenicom da je njegov sin postao starac (a on ostao mlad).[28]

Slični motivi u folkolu, koji prezentuju takvu vremensku dilataciju, se sreću u delima Urašima Taroa i Rip Van Winklea.

Nebeski motivi[уреди]

Postoji priča koja nebo predstavlja kao gornji svet. Tamo ljudi odlaze i vraćaju se posle serije čudnih događaja:[29] razgovora sa nekim nebeskim ljudima,[30] ubistva velikog crva[27], posmatranja Zemlje odogzo kroz malu rupu,[31] do povratka nazad na Zemlju.[32]

Magija[уреди]

Neki Eskimi imaju verovanja u korišćenje amajlija, formula (čarolija, vradžbina).[33] Šta više, neki izolovani eskimi doživljavaju prirodne fenomene na ličnom nivou. Veruju u postojanje bića koja podsećaju na ljude, ali su ipak vrlo drugačija.[34] U jednoj od priča Sireničkih Eskima, nailazi se na motiv aktivnog traženja pomoći od prirodnog fenomena, kako bi protagonist prevazišao opasnost: orao proganja ljude na ledu, a žena za to vreme priziva vetar i hladnoću koja dovodi do trenutnog zamrzavanja reke, zajedno sa orlom na njoj.[35]

Primeri priča[уреди]

Samo njihovi sažeci. Navodnicima se ne označavaju citati iz priča, već služe za razdvajanje priča.

Kormorani[уреди]

Priča o životinja koja se događa na litici blizu ivice novoformiranog leda na moru.[36] Protagonisti su kormoranska i gavranova porodica. Gavran želi da na prevaru ukrade i pojede mladunce kormoranskog para, ali je jedan od kormorana prozreo namere gavrana i podmeće mu njegove mladunce. Gavran na kraju jede svoje mlade bez ikakve predstave o tome.[37]

Jari[уреди]

Priča pokazuje uticaj Čukčija, mada ovo može biti i pozajmljena priča od njih. Radi se o pripitomljenom irvasu, koji demonstrira konflikte među različim etničkim grupama, kroz međusobnu krađu krda irvasa. Priča takođe uključuje i magijska bića koja se pojavljuju kao pomoćnici: (vuk i severni gnjurci).[38]

Jednostavnost plača severnog gnjurca je samo ilustracija
Rođaci[уреди]

Priče Čukčija sadrže gotovo iste serije motiva (izuzev incesta i čedomorstva na početku priča). Priče Čukčija počinju sa devojčicama koje pronalaze lobanje. Pored toga, u pričama Čukčija, devojčica, nakon što biva napuštena od strane svojih roditelja, počinje da optužuje lobanju i ubeđuje da je ona kriva za odlazak njenih roditelja, stalno odguravajući lobanju nogom. Po povratku njenih roditelja, ona im navodno oprašta, ali na ih na prevaru potom ubija.[41]

Slične priče se nađene kod Ungazigmita. Slično kao kod Sirenikaca, ungazigmitske priče počinju sa incestom rođaka i potonjim čedomorstvom. Razlika je u tome da otac devojčice, koji želi da ubije svoju kćerku, u razgovoru sa ocem dečaka, dogovara da treba ubiti dečaka. Na kraju priče devojčica ne pokazuje znake osvetoljubivosti, već je dečak taj koji inicira nešto što skameni (bukvalno) roditelje.[42]

Čovek sa dve žene[уреди]

Ovde je glavni motiv vremenska dilatacija (zaustavljanje vremana). To je prisutno kod većeg broja paleoazijskih naroda.[28] Sam tekst priča ne sadrži direktno termin usporavanja vremena. Ono je prouzrokovano putovanjem ili odsustvom: protagonista zadržava mladost kao rezultat njegove blagoslovenosti, koju dobija od starca koga protagonist spašava.[43]

Čovek[уреди]

Isti ili slični motivi se sreću u pričama Ungazigmita. Šta više, priče Ungazigmita su sa proširenim životima devojčica na nebu, koje su spašene od nevolje od strane dobronamernog pauka i njegove paučine.[45]

Tabu[уреди]

Kao u još nekoliko grupa Eskima, stanovnici Sirenika imaju neka verovanja koja zabranjuju određene aktivnosti, za koje se smatraju da su mana u magijskim obredima. Nošenje nepokrivenog bubnja na ulici priziva olujno vreme. Loše vreme se predskazivalo i lošim gorenjem morske trave.

Šamanizam[уреди]

Kao i same eskimske kulture, šamanizam kod Eskima može da divergira.

Za vreme Staljina i u periodu posle Staljina, šamanizam je bio zvanično zabranjen. Ipak su neka znanja i veštine šamanizma sačuvane.[19] Poslednji šaman Sirenikaca je umro pre 2000. godine i od tada nema šamana u selu.[20] S početkom 20. veka, šamanizam Sirenikaca je bio objekat izučavanja antropologa,[47] a neki tekstovi pominju gozbe na kojima su se mogli videti neki šamanistički rituali.[48]

Skorija istorija i današnje vreme[уреди]

Sirenički Eskimi su zadržali svoje veštine preživljavanja do danas, a pre svega veštinu izrade velikih čamaca od kože irvasa,[49][50] koji su slični čamcima angjapik Juita i umjak čamcima ostalih eskimskih naroda.

Siromaštvo, nezaposlenost i alkoholizam haraju i uništavaju njihova društva. Medicinska nega i potrepštine se neadekvatno i neredovno dostavljaju zajednicama.[20]

Reference[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Vakhtin 1998: 162
  2. 2,0 2,1 Binns n.d. Archived 20110813165151 at classes.uleth.ca Error: unknown archive URL: 1
  3. ^ Меновщиков (1964). стр. 7.
  4. ^ Меновщиков (1964). стр. 38.
  5. ^ Меновщиков (1964). стр. 81.
  6. 6,0 6,1 Menovshchikov 1990: 70
  7. ^ Меновщиков (1964). стр. 6–7.
  8. 8,0 8,1 Vakhtin 1998: 161
  9. 9,0 9,1 Linguist List's description about Nikolai Vakhtin's book: The Old Sirinek Language: Texts, Lexicon, Grammatical Notes. The author's untransliterated (original) name is "Н.Б. Вахтин Archived 20070910134859 at www.eu.spb.ru Error: unknown archive URL".
  10. ^ Языки эскимосов. ICC Chukotka (на језику: руски). Inuit Circumpolar Council. 
  11. ^ Ethnologue Report for Eskimo–Aleut
  12. ^ Kaplan 1990: 136
  13. ^ Support for Siberian Indigenous Peoples Rights (Поддержка прав коренных народов Сибири) Archived 20071103005547 at www.nsu.ru Error: unknown archive URL – see the section on Eskimos Archived 20070830162420 at www.nsu.ru Error: unknown archive URL
  14. 14,0 14,1 Меновщиков (1964). стр. 132.
  15. ^ Меновщиков (1962). стр. 11.
  16. ^ Меновщиков (1964). стр. 9.
  17. ^ Aynana, Lyudmila Ivanovna. „"Yupik" Society”. Indigenous Peoples of the Russian North, Siberia and Far East. 
  18. ^ Kerttula (2000)
  19. 19,0 19,1 Berte n.d. Archived 20110813165158 at classes.uleth.ca Error: unknown archive URL: 2
  20. 20,0 20,1 20,2 „York 1999”. Архивирано из оригинала на датум 24. 03. 2012. Приступљено 09. 09. 2017. 
  21. ^ Menovščikov (1968). стр. 68.
  22. ^ Меновщиков 1964: 161, sentence 128
  23. ^ Меновщиков 1964: 161–162, 163 (= 165)
  24. ^ Menovščikov (1968). стр. 440–441.
  25. ^ Рубцова 1954, tale 13, sentences (173)–(235)
  26. ^ Меновщиков (1964). стр. 167.
  27. 27,0 27,1 Меновщиков 1964: № 12 (39)–(43), (64)
  28. 28,0 28,1 28,2 Меновщиков (1964). стр. 153.
  29. ^ Меновщиков (1964). стр. 153.–156 (= № 12)
  30. ^ Меновщиков 1964: № 12 (15)–(40)
  31. ^ Меновщиков 1964: № 12 (73–74)
  32. ^ Меновщиков 1964: № 12 (76)
  33. ^ Kleivan & Sonne (1985). стр. 8.–10, Plate I–III, XII, XLIIIa
  34. ^ Kleivan & Sonne (1985). стр. 6.
  35. ^ Меновщиков (1964). стр. 144. = № 8 (207)–(209)
  36. ^ English-Russian glossary of the sea-ice terms Archived 20120210190615 at web.dmi.dk Error: unknown archive URL: item "fast-ice edge" (= "кромка питая")
  37. ^ Меновщиков (1964). стр. 109.–111 (= № 1, titled /paˈɣɨ l̥ɨˈɣij/ i.e. "cormorants")
  38. ^ Меновщиков (1964). стр. 132. (= № 6 /ˈjari/, footnote)
  39. ^ Меновщиков (1964). стр. 129.–132 (= № 6 /ˈjari/)
  40. ^ Меновщиков (1964). стр. 144.–148 (= № 9, titled /aŋɨl̥xutij/ znači "rođak")
  41. ^ Bogoraz 1910: 28–34
  42. ^ Рубцова (1954). стр. 329.–337 (= tale № 28)
  43. ^ Меновщиков 1964: № 10 (129) (original Sireniki: pp. 150; Russian translation: pp. 153)
  44. ^ Меновщиков (1964). стр. 148.–153 (= № 10, titled /juɣ nuˈkɨʁɨˈl̥ɨx/ i.e. "Man with two wives")
  45. ^ Рубцова (1954). стр. 196.
  46. ^ Меновщиков (1964). стр. 155.–159 (= № 12, titled /juɣ/ i.e. "man")
  47. ^ Menovščikov (1968). стр. 442.
  48. ^ Меновщиков (1964). стр. 161., sentence 128
  49. ^ Callaway 2003 (Slice I): 6
  50. ^ Asiatic Eskimos – Economy

Reference[уреди]

Latiničke[уреди]

Ćirilične[уреди]

  • Меновщиков, Г. А. (1962). Грамматиκа языка азиатских эскимосов. Часть первая. Москва • Ленинград: Академия Наук СССР. Институт языкознания.  The transliteration of author's name, and the rendering of title in English: Menovshchikov, G. A. (1962). Grammar of the language of Asian Eskimos. Vol. I. Moscow • Leningrad: Academy of Sciences of the USSR. 
  • Меновщиков, Г. А. (1964). Язык сиреникских эскимосов. Фонетика, очерк морфологии, тексты и словарь. Москва • Ленинград: Академия Наук СССР. Институт языкознания.  The transliteration of author's name, and the rendering of title in English: Menovshchikov, G. A. (1964). Language of Sireniki Eskimos. Phonetics, morphology, texts and vocabulary. Moscow • Leningrad: Academy of Sciences of the USSR. 
  • Рубцова, Е. С. (1954). Материалы по языку и фольклору эскимосов (чаплинский диалект). Москва • Ленинград: Академия Наук СССР.  The transliteration of author's name, and the rendering of title in English: Rubcova, E. S. (1954). Materials on the Language and Folklore of the Eskimoes, Vol. I, Chaplino Dialect. Moscow • Leningrad: Academy of Sciences of the USSR. 

Spoljašnje veze[уреди]