Sojino mleko
.jpg) Sojino mleko | |||||||
| Regije ili država | Kina | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 33 kcal (138 kJ) | |||||||
| |||||||
 Medija: Sojino mleko | |||||||
Sojino mleko i je biljno piće proizvedeno namakanjem i mlevenjem soje, kuvanjem smese i filtriranjem preostalih čestica. To je stabilna emulzija ulja, vode i proteina. Njegov originalni oblik je prirodni nusproizvod proizvodnje tofua. Postao je uobičajen napitak u Evropi i Severnoj Americi u kasnijoj polovini 20. veka, posebno zato što su se proizvodne tehnike razvijale kako bi joj dali ukus i konzistentnost, što više podseća na mlečno mleko. Zajedno sa sličnim "mlekom" na bazi povrća, kao što je bademovo i pirinčano mleko, sojino mleko se može koristiti kao zamena za mleko od strane osoba koji su intolerante na laktozu ili vegani.[1]
Istorija[уреди | уреди извор]
Soja je nastala u severoistočnoj Kini i čini se da je pripitomljena oko 11. veka pne, ali njena upotreba u supama i pićima je krenula tek kasnije. Sojina kaša je prvi put zabeležena u 3. veku pne,sojino vino u 4. veku[2], i bujon tofu (doufujiang) . 1365 usred kolapsa Mongolskog juana,kao doujiang, ovo piće ostaje uobičajena vodena forma sojinog mleka u Kini, obično pripremljena od sveže soje. Njegova popularnost se povećala tokom dinastije King očigledno zbog otkrića da lagano zagrevanje doujiang-a najmanje 90 minuta hidrolizuje svoju rafinozu i stahiozu, oligosaharide koji mogu izazvati nadutost i probavni bol među odraslim osobama koje ne podnose laktozu. Do 18. veka, bilo je dovoljno popularno da su ga ulični prodavači lovili, u 19., takođe je bilo uobičajeno da se kupi u tofu prodavnicama da bi dobili vruće, sveži doujiang za doručak.
Energetska vrednost[уреди | уреди извор]
| Nutritivni sadržaj kravljeg, sojinog i bademovog mleka | |||
|---|---|---|---|
| Kravlje mleko (celo, vitamin D dodat)[3] |
Sojino mleko (nezaslađeno; kalcijum, vitamini A i D dodati)[4] |
Bademova mleko (nezaslađeno)[5] | |
| Kalorija (šolja, 243 g) | 149 | 80 | 39 |
| Protein (g) | 7,69 | 6,95 | 1,55 |
| Mast (g) | 7,93 | 3,91 | 2,88 |
| Zasićena mast (g) | 4,55 | 0,5 | 0 |
| Ugljeni hidrati (g) | 11,71 | 4,23 | 1,52 |
| Vlakna (g) | 0 | 1.2 | 0 |
| Šećeri (g) | 12,32 | 1 | 0 |
| Kalcijum (mg) | 276 | 301 | 516 |
| Kalijum (mg) | 322 | 292 | 176 |
| Natrijum (mg) | 105 | 90 | 186 |
| Vitamin B12 (µg) | 1,10 | 2,70 | 0 |
| Vitamin A (IU) | 395 | 503 | 372 |
| Vitamin D (IU) | 124 | 119 | 110 |
| Holesterol (mg) | 24 | 0 | 0 |
Šolja (243 ml) nezaslađenog sojinog mleka sadrži 80 kalorija iz 4 g ugljenih hidrata (uključujući 1 g šećera), 4 g masti i 7 g proteina.[4] Ovo prerađeno sojino mleko sadrži značajne količine vitamina A, vitamina B i vitamina D u rasponu od 10 do 45%.[4]
Ukus[уреди | уреди извор]
Kvalitet ukusa sojinog mleka razlikuje se u zavisnosti od sorte soje koja se koristi u njenoj proizvodnji. Čak i u Kini, poželjne senzorne osobine su osećaj u ustima, boja (bela) i izgled (kremast) sličan mleku. Ove osobine - zajedno sa prijatnom aromom - su u pozitivnoj korelaciji sa sadržajem proteina, rastvorljivih čvrstih materija i ulja iz sojinog mleka. U Sjedinjenim Američkim Državama, testiranje sugeriše da potrošači preferiraju viskozno sojino mleko sa slatkim aromatičnim ukusima kao što je vanila.[6]
Ekološki uticaj[уреди | уреди извор]
Korišćenje soje za proizvodnju sojinog mleka umesto podizanja krava može biti ekološki povoljno.[7] Krave zahtevaju mnogo više energije za proizvodnju mleka, jer farmer mora da hrani životinju koja može konzumirati do 24 kg (53 lb) hrane u na bazi suve materije i 90 do 180 l vode na dan, proizvodeći u proseku 40 kg (88 lb) mleka na dan. Mahunarke, uključujući i sojine biljke, takođe obnavljaju azotni sadržaj zemljišta na kome se uzgajaju.
Kultivacija soje u Južnoj Americi je uzrok deforestacije[8] (posebno amanzonskih kišnih šuma) i niza drugih velikih ekoloških šteta.[9] Međutim, veći deo prinosa soje u svetu, a posebno u Južnoj Americi, gde je stočarstvo široko rasprostranjeno, namenjeno je za stočnu hranu umesto za proizvodnju sojinog mleka.[8]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Soy milk (на језику: енглески), 5. 4. 2019, Приступљено 8. 4. 2019
- ^ Wang Xizhi (на језику: енглески), 13. 1. 2019, Приступљено 8. 4. 2019
- ^ "Milk, whole, 3.25% milkfat, with added vitamin D" Архивирано 2018-03-16 на сајту Wayback Machine, United States Department of Agriculture, Agricultural Research Service.
- ^ а б в „Basic Report: 16222, Soymilk (All Flavors), Unsweetened, with Added Calcium, Vitamins A and D”, USDA Food Composition Database, Washington: US Department of Agriculture, Agricultural Research Service, 2016, Архивирано из оригинала на датум 20. 10. 2020, Приступљено 08. 04. 2019.
- ^ "Beverages, almond milk, unsweetened, shelf stable" Архивирано 2017-08-20 на сајту Wayback Machine, United States Department of Agriculture, Agricultural Research Service.
- ^ Lawrence, S. E.; Lopetcharat, K.; Drake, M. A. (2016). „Preference Mapping of Soymilk with Different U.S. Consumers”. Journal of Food Science (на језику: португалски). 81 (2): S463—S476. ISSN 1750-3841. doi:10.1111/1750-3841.13182.
- ^ „Livestock's long shadow – Environmental issues and options; Chapter 2, Livestock in geographic transition” (PDF). United Nations, Food and Agriculture Organization, Rome. 2006.
- ^ а б „Soy is Everywhere”. World Wildlife Fund. Архивирано из оригинала на датум 07. 09. 2015. Приступљено 14. 8. 2015.
- ^ „Environmental & social impacts of soy”. World Wildlife Fund. Архивирано из оригинала на датум 12. 08. 2015. Приступљено 14. 8. 2015.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Lawrence, S.E.; et al. (2016), „Preference Mapping of Soymilk with Different U.S. Consumers”, Journal of Food Science, Vol. 81 (No. 2): S463—76, PMID 26677062, doi:10.1111/1750-3841.13182.
- Shurtleff, William; et al. (2014), History of Soybeans and Soyfoods in China and Taiwan and in Chinese Cookbooks, Restaurants, and Chinese Work with Soyfoods outside China, 1024 BCE to 2014 (PDF), Lafayette: Soyinfo Center.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
| Од животиња |  | |
|---|---|---|
| Од биљака | ||
| Врсте | ||
| Производи | ||
| Теме | ||
