Пређи на садржај

Soul Eater

С Википедије, слободне енциклопедије
Soul Eater
Srpsko izdanje prvog toma mange
ソウルイーター
Žanr
Манга
АуторAcuši Okubo
ИздавачЈапан Square Enix
Србија Najkula
Циљна групаŠonen
ШтампаGangan Comics
ЧасописMonthly Shōnen Gangan
Прво излажење12. мај 2004. — 12. август 2013.
Томови25 (списак томова)
ТВ аниме
Режисер Takuja Igaraši
Продуцент
  • Aja Jošino
  • Taihej Jamaniši
  • Jošihiro Ojabu
Сценариста Akacuki Jamatoja
Композитор Taku Ivasaki
Студио Bones
Мрежа TXN
Премијерно приказивање 7. април 2008. – 30. март 2009.
Епизоде 51
Spinof
  • Soul Eater Not! (2011–14)
Portal Strip

Soul Eater (јап. ソウルイーター) je manga koju je napisao i ilustrovao Acuši Okubo. Smeštena u "Akademiji majstora smrtonosnog oružja", serija se vrti oko tri tima, od kojih svaki sadrži majstora oružja i najmanje jednog čoveka koji se može transformisati u oružje. Trudeći se da od ovog drugog naprave "Kosu smrti" i tako ga pogode za upotrebu od strane direktora akademije, Šinigamija, personifikacije smrti, moraju sakupiti duše 99 zlih ljudi i jedne veštice, tim redosledom; u suprotnom, moraće da počnu sve ispočetka.

Manga je nastala nakon tri jednokratne priče koje su objavljene 2003. godine; prve dve su objavljene u specijalnom izdanju magazina Gangan Powered a poslednja u magazinu Gangan Wing. Manga se regularno serijalizovala od maja 2004. do avgusta 2013. godine u magazinu Monthly Shōnen Gangan. Poglavlja su sakupljena u 25 tankobona. Anime adaptacija od 51 epizode koju je animirao studio Bones se emitovala u Japanu od aprila 2008. do marta 2009. godine. Serija je takođe proizvela drama CD, knjigu sa ilustracijama i tri video igre. Spinof manga serija, Soul Eater Not!, je serijalizovana u magazinu Monthly Shōnen Gangan od januara 2011. do novembra 2014. godine.

Manga ima preko 20 miliona kopija u cirkulaciji.

U Srbiji, izdavačka kuća Najkula prevodi mangu na srpski jezik od 2024. godine.

Radnja

[уреди | уреди извор]

Maka i Soul se bore protiv veštice Meduze, koja primorava Kronu, njeno dete i majstora demonskog mača Ragnarok, da sakuplja dobre ljudske duše i da se na kraju transformiše u kišina, zlog boga. Meduza i njene pristalice napadaju školu kako bi oživeli Asuru, prvog kišina koji je skoro gurnuo ceo svet u ludilo pre nego što ga je Šinigami zarobio ispod škole. Uprkos zajedničkim naporima Make, Stara i Kida, Meduzina grupa uspešno oživljava Asuru, koji odlazi da širi haos po svetu nakon kratke bitke sa Šinigamijem. Meduzu navodno ubija majstor i učitelj Franken Štajn, dok se Krona predaje školi i upisuje se tamo.

Kao rezultat Asurinog širenja ludila, Meduzina sestra Arakne izlazi iz skrivališta i reformiše svoju organizaciju, Araknofobiju, koja predstavlja ozbiljnu pretnju za školu. Šinigami poziva Kose Smrti iz celog sveta da pomognu u borbi protiv Arahnofobije. Tokom ovog vremena, Meduza se ponovo pojavljuje sa dušom koja opseda telo mlade devojke i sklapa primirje sa školom kako bi zajedno mogli da unište Arahnofobiju. Studenti i Meduzina pratnja infiltriraju se u sedište Arakne, gde Maka ubija Araknu, samo da bi Meduza izdala školu, opsedla Araknino telo i isprala mozak Kroni da bi joj se ponovo pridružila. U međuvremenu, Kida zarobljava Noje, veštačka konstrukcija stvorena iz Knjige Eibona. Nakon toga, Maka koristi Arakninu dušu da pretvori Soula u Kosu Smrti. Njih dvoje postaju deo novoformirane majstorske jedinice Spartoi zajedno sa svojim prijateljima, koji spasavaju Kida i pobeđuju Noju.

Krona se ponovo pojavljuje u jednom gradu u Rusiji, uništavajući ga i Kosu Smrti koja je tamo boravila, pre nego što je Meduza isprovocira da je ubije i da je ponese ludilo. Maki naređuje Šinigami da pronađe Kronu; dok traga za Kronom svojim moćima, ona nesvesno otkriva Asurinu lokaciju na mesecu u atmosferi. Škola pokreće napad na mesec kako bi porazila Asuru, uz pomoć veštica nakon što ih Kid ubedi da uspostave privremeni savez. Tokom bitke, Krona apsorbuje Asurovo telo pre nego što ga on preuzme nazad. Maka, Star i Kid na kraju vraćaju Kroni razum i pobeđuju Asuru tako što ga zarobe na mesecu njegovom sopstvenom krvlju; Krona dobrovoljno ostaje sa Asurom da ga drži u zatočeništvu, a Maka obećava da će jednog dana spasiti Kronu. Snage škole se vraćaju na zemlju, gde Kid postaje novi Šinigami nakon očeve smrti i uspostavlja mirovni sporazum sa vešticama, a Soul je proglašen poslednjom Kosom Smrti.

Razvoj

[уреди | уреди извор]

Nakon što je 12. maja 2003. godine završio mangu B.Ichi, Acuši Okubo je nacrtao jednokratnu priču pod nazivom Soul Eater. Objavljena je 24. juna 2003. godine i doživela pozitivan prijem.[6] Zbog dobrog odziva, Acuši je napisao još dve priče: Black Star i Death the Kid 22. septembra i 26. novembra iste godine. I ove dve priče su bile uspešne, pa je urednik časopisa predložio Acušiju da napiše mangu zasnovanu na njima.

Acuši je u intervju izjavio da su mu inspiracije za mangu bili radovi Tima Bartona kao i serija knjiga Hari Poter. Postavio je Maku kao glavnu junakinju jer je hteo da vidi više ženskih protagonista u шонен mangama. Iako se glavni muški lik zove Soul "Eater" Evans, naslov mange nije baziran na njemu, već na antagonisti priče koji jede nevine duše.[7] Acuši je i pre serijalizacije smislio mnoge koncepte koji će se kasnije naći u mangi, i predstavio ih svojim urednicima. Odlučio se da svede flešbekove na minimum, jer je želeo da njegova priča ima dobru akciju i tempo, kao i da ima veću slobodu pri pisanju.[8]

Franšiza

[уреди | уреди извор]

Manga

[уреди | уреди извор]
Takođe pogledajte: Spisak tomova serije Soul Eater

Mangu Soul Eater napisao je i ilustrovao Acuši Okubo. Prethode joj tri jednokratne priče. Prva, istoimena priča objavljena je 24. juna 2003. godine u specijalnom izdanju magazina Gangan Powered. Druga priča, Black Star, objavljena je 22. septembra iste godine, takođe u Gangan Powered magazinu.[6][9] Treća, Death the Kid, objavljena je 26. novembra iste godine u magazinu Gangan Wing.[10] Sama manga serijalizovala se od 12. maja 2004,[11] do 12. avgusta 2013. godine u magazinu Monthly Shōnen Gangan.[12][13] Poglavlja su sakupljena u 25 tankobona; prvi je izašao 22. juna 2004.,[14] a poslednji 12. decembra 2013. godine.[15] Poglavlja su prepakovana u 17 kanzenban toma između 12. jula 2019,[16] i 12. marta 2020. године, objavljena kao Soul Eater: Perfect Edition.[17]

U Srbiji, izdavačka kuća Najkula je na promociji serije Solo Leveling, održane 16. maja 2023. godine, najavila da će prevoditi Soul Eater na srpski jezik.[18]

Manga je proizvela spinof pod nazivom Soul Eater Not!. Objavljivao se od 12. januara 2011,[19] do 12. novembra 2014. godine, takođe u Monthly Shōnen Gangan magazinu.[20] Poglavlja su sakupljena u pet toma; prvi je izašao 22. septembra 2011.,[21] a poslednji 22. decembra 2014. godine.[22]

CD drama

[уреди | уреди извор]

Serijal je 31. avgusta 2005. dobio dodatak u vidu CD drame pod nazivom Soul Eater (Vol. 1): Special Social Studies Field Trip.[23] Objavljena je zajedno sa artbukom, i samo je glasovna glumica za Blek Stara, Jumiko Kobajaši, nastavila da tumači lika u nadstojećoj anime adaptaciji.

Anime

[уреди | уреди извор]

Manga je 2008. godine adaptirana u anime sačinjen od 51 epizode. Režiser je bio Takuja Igaraši, dok je animaciju radio studio Bones. Serija se originalno emitovala od 7. aprila 2008. do 30. marta 2009. godine na japanskom kanalu TV Tokyo.[24] Emitovana su i dva specijala 29. maja i 1. juna 2008. godine.[25]

Video igrice

[уреди | уреди извор]

Serija je prozivela tri video igrice. Prva, Soul Eater: Monotone Princess, je akciona avantura koja sadrži dva originalna lika.[26] Objavljena je 25. septembra 2008. godine za konzolu Wii. Druga igra, Soul Eater: Plot of Medusa, objavljena je 23. oktobra iste godine, ovaj put za konzolu Nintendo DS.[27][28] Treća igra, Soul Eater: Battle Resonance, objavljena je 29. januara 2009. godine za konzole PlayStation 2 i PlayStation Portable. Igrica je borilačkog tipa i prati prvih 24 epizoda anime serije.[29]

Prijem

[уреди | уреди извор]

Zaključno sa februarom 2022. godine, prodato je 20,4 miliona primeraka mange Soul Eater.[16]

Danijela Lej (Comic Book Resources) je u svojoj recenziji napisala za mangu da ima zanimljiv stil i da je zabavna. Poredila je atmosferu sa filmovima Noćna mora pre Božića и Mrtva nevesta, s dodatkom legenede o Džeku Trboseku и Frankenštajnom. Međutim, kritikovala je preterani fanservis.[30] Peni Keni (Manga Life) je mangi dala ocenu „B+,“ hvalivši akcione scene i raznoliki stil, rekavši: „Neke scene podsećaju na Oštricu besmrtnika, a druge na Jugio“.[31] Džulijan Nam (Otaku USA) pohvalio je dinamiku kose i kosača, ali kritikovao fanservis i „tipičnu priču“ koja je „previše kliše otakuima, ali dobra za početnike“.[32] Kris Zimerman (Comic Book Bin) je drugom tomu mange dao ocenu 7.5 od 10. Pohvalio je akciju i dizajn likova, ali kritikovao njihov razvoj kroz priču.[33] Šenon Gareti (About.com) je prvom i drugom tomu dala dve od pet zvezdica. Pohvalila je svet priče, rekavši da je: „Noć veštica uz elemente mangi Kralj šamana, Džodžove bizarne avanture i filma Noćna mora pre Božića“. Međutim, kritikovala je površnost priče i likova. Nikolas Dupri (Anime News Network) je u recenziji prvog toma specijalnog izdanja napisao da manga ima jedinstvenu atmosferu koja ni nakon 15 godina nije izgubila svoj šarm. Međutim, kritikovao je humor priče, kao i preterano korišćenje fanservisa.[34]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Chapman, Paul Thomas (6. 3. 2016). „Soul Eater is Home To Some of the Most Thrilling Action Sequences in Anime”. Otaku USA. Архивирано из оригинала 25. 9. 2017. г. Приступљено 23. 6. 2020. 
  2. ^ Loo, Egan (2008-12-31). „FUNimation Adds Soul Eater Anime from Media Factory”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 22. 1. 2009. г. Приступљено 2008-12-31. 
  3. ^ Solomon, Charles (21. 12. 2010). „Anime Top 10: 'Evangelion,' 'Fullmetal Alchemist' lead 2010's best”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 21. 9. 2015. г. Приступљено 15. 2. 2014. 
  4. ^ Loo, Egan (3. 2. 2013). „Soul Eater Anime to Run on Adult Swim's Toonami Block”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 5. 2. 2013. г. Приступљено 3. 2. 2013. 
  5. ^ Scholes, Sandra (24. 8. 2020). „Soul Eater Part 3 (Advance Review)”. activeAnime. Архивирано из оригинала 19. 3. 2016. г. Приступљено 23. 6. 2020. 
  6. ^ а б ガンガンパワード夏季号 ６月２４日(火)発売！！ (на језику: јапански). Square Enix. Архивирано из оригинала 3. 2. 2006. г. Приступљено 20. 4. 2008. 
  7. ^ „Interview with Atsushi Ohkubo” (на језику: француски). Manga News. 20. 3. 2009. Архивирано из оригинала 7. 11. 2015. г. Приступљено 7. 5. 2017. 
  8. ^ Soul Eater GAIDEN, 20. том
  9. ^ ガンガンパワード秋季号 ９月２２日（月）発売！！ (на језику: јапански). Square Enix. Архивирано из оригинала 4. 12. 2003. г. Приступљено 12. 12. 2019. 
  10. ^ ガンガンＷＩＮＧ １月号. Wing Online (на језику: јапански). Square Enix. Архивирано из оригинала 4. 12. 2003. г. Приступљено 9. 6. 2020. 
  11. ^ ６月号 ５月12日(水)発売！！. Square Enix. Архивирано из оригинала 7. 6. 2004. г. Приступљено 12. 12. 2019. 
  12. ^ Loo, Egan (6. 6. 2013). „Soul Eater Manga to End in 2 More Chapters”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 12. 7. 2013. г. Приступљено 1. 7. 2013. 
  13. ^ 「ソウルイーター」約9年の連載に幕！荒川弘らがお祝い. Natalie (на језику: јапански). 12. 8. 2013. Архивирано из оригинала 4. 12. 2020. г. Приступљено 17. 9. 2020. 
  14. ^ ソウルイーター: 第1巻 [Soul Eater: Volume 1] (на језику: јапански). Square Enix. Архивирано из оригинала 15. 10. 2008. г. Приступљено 7. 10. 2008. 
  15. ^ ソウルイーター: 第25巻 [Soul Eater: Volume 25] (на језику: јапански). Square Enix. Архивирано из оригинала 7. 1. 2015. г. Приступљено 12. 12. 2013. 
  16. ^ а б ソウルイーター完全版 1 (на језику: јапански). Square Enix. Архивирано из оригинала 25. 9. 2020. г. Приступљено 12. 7. 2020. 
  17. ^ ソウルイーター完全版 17 (на језику: јапански). Square Enix. Архивирано из оригинала 28. 3. 2020. г. Приступљено 12. 7. 2020. 
  18. ^ „Sinoć je bilo… najkul.”. Instagram. Најкула. 17. 5. 2023. Приступљено 18. 5. 2023. 
  19. ^ „New Soul Eater Manga Series to Launch in January 2011”. Anime News Network. 7. 12. 2010. Архивирано из оригинала 8. 12. 2010. г. Приступљено 7. 12. 2010. 
  20. ^ Nelkin, Sarah (8. 10. 2014). „Soul Eater Not! Manga Ends Next Month”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 6. 11. 2014. г. Приступљено 31. 10. 2014. 
  21. ^ ソウルイーターノット！ 1 (на језику: јапански). Square Enix. Архивирано из оригинала 28. 3. 2020. г. Приступљено 12. 7. 2020. 
  22. ^ ソウルイーターノット！ 5 (на језику: јапански). Square Enix. Архивирано из оригинала 28. 3. 2020. г. Приступљено 12. 7. 2020. 
  23. ^ „Books section at manga's official website” (на језику: јапански). Square Enix. Архивирано из оригинала 23. 3. 2012. г. Приступљено 2008-04-20. 
  24. ^ „SOUL・EATER”. Media Arts Database (на језику: јапански). Agency for Cultural Affairs. Архивирано из оригинала 1. 3. 2022. г. Приступљено 1. 3. 2022. 
  25. ^ „Two Soul Eater Anime Specials to Air in Japan”. Anime News Network. 2008-05-17. Архивирано из оригинала 20. 5. 2008. г. Приступљено 2008-05-17. 
  26. ^ „Soul Eater: Monotone Princess Released Date and Price Confirmed!” (на језику: јапански). ASCII Media Works. 2008-06-20. Архивирано из оригинала 19. 2. 2009. г. Приступљено 2008-06-21. 
  27. ^ „D-pad and Touch Pen Resonance Operation Soul Eater: Plot of Medusa to Be Sold This Autumn” (на језику: јапански). ASCII Media Works. 2008-06-20. Архивирано из оригинала 20. 2. 2009. г. Приступљено 2008-06-20. 
  28. ^ Fletcher, JC (18. 6. 2008). „Soul Eater: Plot of Madusa”. Engadget. Архивирано из оригинала 18. 11. 2016. г. Приступљено 17. 11. 2016. 
  29. ^ „Soul Eater: Battle Resonance”. Play-Asia. Архивирано из оригинала 18. 11. 2016. г. Приступљено 17. 11. 2016. 
  30. ^ Leigh, Danielle (13. 10. 2009). „Danielle Leigh's Reading Diary -- Soul Eater vol 1”. Comic Book Resources. Архивирано из оригинала 25. 6. 2020. г. Приступљено 23. 6. 2020. 
  31. ^ Kenny, Penny (27. 10. 2009). „Soul Eater v1”. Manga Life. Архивирано из оригинала 31. 10. 2009. г. Приступљено 23. 6. 2020. 
  32. ^ Gnam, Julian (1. 2. 2010). „Soul Eater, Volume 1”. Otaku USA. Архивирано из оригинала 26. 6. 2020. г. Приступљено 23. 6. 2020. 
  33. ^ Zimmerman, Chris (23. 3. 2010). „Soul Eater Volume 2”. Comic Book Bin. Архивирано из оригинала 24. 6. 2020. г. Приступљено 23. 6. 2020. 
  34. ^ Dupre, Nicholas (16. 9. 2020). „Soul Eater - The Perfect Edition GN 1 - Review”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 18. 9. 2020. г. Приступљено 17. 9. 2020. 

Spoljašnji izvori

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Soul_Eater&oldid=30731136”