Списак суверених држава и зависних територија у Европи

Постоји 50 независних европских држава у географским оквирима које представља континент Европе. Поред независних држава на Европском континенту постоје и зависне територије као и делимично непризнате територије од међународне заједнице.

Границе Европе[уреди | уреди извор]

Географске границе Европе су дефинисане по одређеним географским појмовима. Најкомпликованија граница је према Азији. У Русији граница се протеже планином Урал све до Каспијског језера, а онда Кавказом до Црног мора. Затим је граница преко водених површина Црног мора, Босфорског мореуза, Мраморног мора све до Медитерана. Средоземним морем није прецизно дефинисана граница али готово сва острва припадају Европи. Затим граница иде преко Гибралтара до Атлантског океана. Обухватајући Исланд враћа се ка Свалбарду и поново преко Северног леденог океана враћа у Русију.

Независне државе[уреди | уреди извор]

Од 49 независних држава које се налазе на старом континенту, неколико се налази и на другим континентима; чак 6 главних градова тих држава се не налазе у Европи. Кипар је географски доста удаљен у дубини Медитерана али се из историјских разлога сматра да је у оквирима Европе. Све државе осим Ватикана су чланице Уједињених нација. Такође, све државе осим Ватикана, Белорусије и Казахстана су чланице Савета Европе^[1]. 27 земаља су чланице Европске уније.

*	= Чланице Европске уније^[2]

Име и званичан назив ^[3]^[4]^[5]	На локалном језику ^[3]^[4]	Главни град ^[5]^[6]^[7]	Број становника ^[8]	Површина ^[9]
Албанија Република Албанија	алб. Shqipëri / Shqipëria — Republika e Shqipërisë	Тирана алб. Tiranë	3,002,859	28.748 km² (11.100 sq mi)
Андора Кнежевина Андора	кат. Andorra — Principat d'Andorra	Андора ла Вела кат. Andorra la Vella	85,082	468 km² (181 sq mi)
Аустрија* Република Аустрија	нем. Österreich — Republik Österreich	Беч нем. Wien	8,219,743	83.871 km² (32.383 sq mi)
Азербејџан Република Азербејџан	азер. Azərbaycan — Azǝrbaycan Respublikası	Баку азер. Bakı	9,493,600	86.600 km² (33.436 sq mi)
Белорусија Република Белорусија	блр. Беларусь — Рэспубліка Беларусь (Bielaruś — Respublika Bielaruś) рус. Беларусь — Республика Беларусь (Belarus' — Respublika Belarus')	Минск блр. Мінск (Minsk) рус. Минск (Minsk)	9,643,566	207.600 km² (80.155 sq mi)
Белгија* Краљевина Белгија	хол. België — Koninkrijk België франц. Belgique — Royaume de Belgique нем. Belgien — Königreich Belgien	Брисел хол. Brussel франц. Bruxelles нем. Brüssel	11,154,709	30.528 km² (11.787 sq mi)
Босна и Херцеговина	Bosna i Hercegovina Босна и Херцеговина	Сарајево Sarajevo Сарајево	3,879,296	51.197 km² (19.767 sq mi)
Бугарска* Република Бугарска	буг. България — Република България (Bǎlgarija — Republika Bǎlgarija)	Софија буг. София (Sofia)	7,037,935	110.879 km² (42.811 sq mi)
Хрватска* Република Хрватска	хрв. Hrvatska — Republika Hrvatska	Загреб хрв. Zagreb	4,480,043	56.594 km² (21.851 sq mi)
Кипар* Република Кипар	грч. Κύπρος — Κυπριακή Δημοκρατία (Kýpros — Kypriakí Dimokratía) тур. Kıbrıs — Kıbrıs Cumhuriyeti	Никозија грч. Λευκωσία (Lefkosía) тур. Lefkoşa	1,138,071	9.251 km² (3.572 sq mi)
Чешка* Чешка Република	чеш. Česko — Česká republika	Праг Praha	10,513,209	78.867 km² (30.451 sq mi)
Данска* Краљевина Данска	Kongeriget Danmark	Копенхаген København	5,543,453	43.094 km² (16.639 sq mi)
Естонија* Република Естонија	Eesti — Eesti Vabariik	Талин Таllinn	1,274,709	45.228 km² (17.463 sq mi)
Финска* Република Финска	Suomen tasavalta Republiken Finland	Хелсинки Helsinki Helsingfors	5,262,930	338.145 km² (130.559 sq mi)
Француска* Француска Република	франц. La France — République française	Париз франц. Paris	65,630,692	643.427 km² (248.429 sq mi)
Грузија	груз. საქართველო (Sak'art'velo)	Тбилиси / T'bilisi груз. თბილისი (T'bilisi)	4,570,934	69.700 km² (26.911 sq mi)
Немачка* Федерална Република Немачка	нем. Deutschland — Bundesrepublik Deutschland	Берлин нем. Berlin	81,305,856	357.022 km² (137.847 sq mi)
Грчка* Република Грчка	грч. Ελλάς — Ελληνική Δημοκρατία (Ellás — Ellinikí Dimokratía)	Атина грч. Αθήνα (Athína)	10,767,827	131.957 km² (50.949 sq mi)
Мађарска*	мађ. Magyarország	Будимпешта мађ. Budapest	9,958,453	93.028 km² (35.918 sq mi)
Исланд Република Исланд	Lýðveldið Ísland	Рејкјавик Reykjavík	313,183	103.000 km² (39.769 sq mi)
Ирска* Република Ирска	енгл. Ireland Éire	Даблин енгл. Dublin Baile Átha Cliath	4,722,028	70.273 km² (27.133 sq mi)
Италија* Италијанска Република	Repubblica Italiana	Рим Roma	61,261,254	301.340 km² (116.348 sq mi)
Казахстан Република Казахстан	каз. Қазақстан — Қазақстан Республикасы (Qazaqstan — Qazaqstan Respūblīkasy) рус. Казахстан — Республика Казахстан (Kazahstan — Respublika Kazahstan)	Астана каз. Астана (Astana) рус. Астана (Astana)	17,522,010	2.724.900 km² (1.052.090 sq mi)
Летонија* Република Летонија	Latvijas Republika	Рига Rīga	2,191,580	64.589 km² (24.938 sq mi)
Лихтенштајн Кнежевина Лихтенштајн	нем. Liechtenstein — Fürstentum Liechtenstein	Вадуз нем. Vaduz	36,713	160 km² (62 sq mi)
Литванија* Република Литванија	Lietuvos Respublika	Вилњус Vilnius	3,525,761	65.300 km² (25.212 sq mi)
Луксембург* Велико Војводство Луксембург	нем. Luxemburg — Großherzogtum Luxemburg Grand-Duché de Luxembourg Lëtzebuerg	Луксембург нем. Luxemburg Luxembourg Lëtzebuerg	509,074	2.586 km² (998 sq mi)
Северна Македонија Република Северна Македонија	мкд. Северна Македонија — Република Северна Македонија (Severna Makedonija — Republika Severna Makedonija)	Скопље мкд. Скопје (Skopje)	2,082,370	25.713 km² (9.928 sq mi)
Малта* Република Малта	енгл. Malta — Republic of Malta Repubblika ta' Malta	Валета енгл. Valletta Valletta	409,836	316 km² (122 sq mi)
Молдавија Република Молдавија	рум. Moldova — Republica Moldova	Кишињев рум. Chişinău	3,656,843	33.851 km² (13.070 sq mi)
Монако Кнежевина Монако	Principauté de Monaco	Монако Monaco	30,510	2 km² (0,8 sq mi)
Црна Гора	Црна Гора Crna Gora	Подгорица Подгорица Podgorica	657,394	13.812 km² (5.333 sq mi)
Холандија Краљевина Холандија	Koninkrijk der Nederlanden	Амстердам (главни град) Хаг (седиште владе) Amsterdam Den Haag	16,730,632	41.543 km² (16.040 sq mi)
Норвешка Краљевина Норвешка	Norge — Kongeriket Norge Noreg — Kongeriket Noreg	Осло Oslo	5,042,402	323.802 km² (125.021 sq mi)
Пољска* Република Пољска	Rzeczpospolita Polska	Варшава Warszawa	38,415,284	312.685 km² (120.728 sq mi)
Португалија* Поргугалска Република	порт. Portugal — República Portuguesa	Лисабон порт. Lisboa	10,781,459	92.090 km² (35.556 sq mi)
Румунија*	рум. România	Букурешт рум. București	21,848,504	238.391 km² (92.043 sq mi)
Русија Руска Федерација	рус. Росси́я — Российская Федерация (Rossija — Rossijskaja Federacija)	Москва рус. Москва (Moskva)	142,517,670	17.098.242 km² (6.601.668 sq mi)
Сан Марино Република Сан Марино		Сан Марино	32,140	61 km² (24 sq mi)
Србија Република Србија	Србија — Република Србија Srbija — Republika Srbija	Београд Београд Beograd	7,189,604	88.361 km² (34.116 sq mi)
Словачка* Словачка Република		Братислава	5,483,088	49.035 km² (18.933 sq mi)
Словенија* Република Словенија		Љубљана	1,996,617	20.273 km² (7.827 sq mi)
Шпанија* Краљевина Шпанија	шп. España — Reino de España	Мадрид шп. Madrid	47,042,984	505.370 km² (195.124 sq mi)
Шведска* Краљевина Шведска		Стокхолм	9,514,406	450.295 km² (173.860 sq mi)
Швајцарска Швајцарска Конфедерација	нем. Schweiz — Schweizerische Eidgenossenschaft франц. Suisse — Confédération suisse итал. Svizzera — Confederazione Svizzera ромн. Svizra — Confederaziun svizra	Берн нем. Bern франц. Berne итал. Berna	7,925,517	41.277 km² (15.937 sq mi)
Турска Република Турска		Анкара	79,749,461	783.562 km² (302.535 sq mi)
Украјина	укр. Украïна (Ukraina)	Кијев укр. Київ (Kyiv)	44,854,065	603.550 km² (233.032 sq mi)
Уједињено Краљевство* Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске	енгл. United Kingdom — United Kingdom of Great Britain and Northern Ireland	Лондон енгл. London	63,047,162	243.610 km² (94.058 sq mi)
Ватикан Град-држава Ватикан	лат. Sancta Sedes^[10]	Ватикан	836	0,44 km² (0,17 sq mi)

Зависне територије[уреди | уреди извор]

На Европском континенту постоје 6 зависних територија.

*	= део Европске уније

Име и званичан назив	Статус	Локални назив	Главни град	Становништво	Површина
Акротири и Декелија Суверене базне области Акротири и Декелија	Британске прекоморске територије	енгл. Akrotiri and Dhekelia — Sovereign Base Areas of Akrotiri and Dhekelia	Епископи Контонмент енгл. Episkopi Cantonment	15,700	254 km² (98 sq mi)
Фарска Острва	Конституивна земља Краљевине Данске	фск. Føroyar дан. Færøerne	Торшавн фск. Tórshavn дан. Thorshavn	49,267	1.393 km² (538 sq mi)
Гибралтар*	Британске прекоморске територије	енгл. Gibraltar	Гибралтар енгл. Gibraltar	28,956	6,5 km² (2,5 sq mi)
Гернзи Бејливик Гернзи	Крунски посед који није у саставу Уједињеног Краљевства	енгл. Guernsey — Bailiwick of Guernsey Guernesey — Bailliage de Guernesey Guernesey — Bailliage de Guernesey	Сент Питер Порт енгл. Saint Peter Port Saint Pierre Port	65,068	78 km² (30 sq mi)
Острво Мен	Крунски посед који није у саставу Уједињеног Краљевства	енгл. Isle of Man Mannin — Ellan Vannin	Даглас енгл. Douglas	84,655	572 km² (221 sq mi)
Џерзи Бејливик Џерзи	Крунски посед који није у саставу Уједињеног Краљевства	енгл. Jersey — Bailiwick of Jersey Jèrri — Bailliage de Jèrri 'Jèrri — Bailliage de Jèrri	Сент Хелије енгл. Saint Helier Saint-Hélier Saint Hélyi	94,161	116 km² (45 sq mi)

Ентитети са ограниченим признањем[уреди | уреди извор]

На подручју европског континента се налази 6 територија које имају де факто статус независних држава, али дејуре немају пуно међународно признање, нити их Савет Европе сматра незавсним државама.

Званично име	Политички статус	Локални назив	Главни град	Становника	Површина
Абхазија Република Абхазија	Грузија Абхазију сматра аутономном покрајином у свом саставу.^[11]	абх. Аҧсны рус. Абха́зия	Сухуми абх. Аҟəа рус. Сухум	250.000	8.660 km²
Косово Република Косово	Аутономна покрајина у саставу Србије, самопроглашена република од 2008. године.	алб. Republika e Kosovës	Приштина алб. Prishtina, Prishtinë	1.836.529	10.887 km²
Јужна Осетија Република Јужна Осетија	Територија дејуре у саставу Грузије са деломичним међународним признањем.	осет. Хуссар Ирыстон — Республикæ Хуссар Ирыстон рус. Южная Осетия — Республика Южная Осетия	Цхинвали осет. Цхинвал or Чъреба	70.000	3.900 km²
Придњестровље Придњестровска Молдавска Република	Дејуре саставни део Молдавије, дефакто независна држава без међународног признања.	рум. Nistreană — Republica Moldovenească Nistreană рус. Приднестровье — Приднестровская Молдавская Республика укр. Придністров'я — Придністровська Молдавська Республіка	Тираспољ рум. Tiraspol рус. Тира́споль укр. Тирасполь	530.000^[12]	3.500 km²

Подручја са специјалним статусом[уреди | уреди извор]

Наведена подручја се сматрају интегралним деловима припадајућих држава, али уживају висок степен аутономије у складу са међународним уговорима.

*	= Део Европске уније али са специјалним статусом.

Званично име	Правни статус	Локални назив	Главни град	Становника	Површина
Оланди^[13] Оландска Острва*	Аутономна област Финске са шведском етничком већином.^[14]	швед. Åland — Landskapet Åland	Маријехамн^[5] швед. Mariehamn	27.500	6.787 km²
Северна Ирска	Конститутивни субјект Уједињеног Краљевства.^[15]	ир. Tuaisceart Éireann шкот. Norlin Airlann	Белфаст ир. Béal Feirste	1.810.863	14.130 km²
Свалбард	Специјална територија Краљевине Норвешке.	норв. Svalbard	Лонгјир норв. Longyearbyen	2.019	62.045 km²

Види још[уреди | уреди извор]

Списак држава

Референце[уреди | уреди извор]

^ http://www.coe.int/aboutCoe/index.asp?page=quisommesnous&l=en Архивирано на сајту Wayback Machine (11. децембар 2013) Приступљено 27. 01. 2014.
^ „Чланице ЕУ”. Европа. Приступљено 12. 12. 2013. Приступљено 12. 12. 2013.
^ ^а ^б „Имена”. ЦИА. Архивирано из оригинала 25. 12. 2018. г. Приступљено 12. 12. 2013.
^ ^а ^б „Листа имена држава” (PDF). Уједињене нације. 2007. Приступљено 12. 12. 2013.
^ ^а ^б ^в „Листа држава и територија”. Европа. 9. август 2011. Приступљено 12. 12. 2013.
^ „Главни градови”. ЦИА. Архивирано из оригинала 25. 12. 2018. г. Приступљено 12. 12. 2013.
^ „Географска имена”. УН група. 13. 9. 2010. Приступљено 12. 12. 2013.
^ „Становништво”. ЦИА. јул 2012. Архивирано из оригинала 27. 09. 2011. г. Приступљено 12. 12. 2013.
^ „Области”. ЦИА. Архивирано из оригинала 31. 01. 2014. г. Приступљено 12. 12. 2013.
^ „Holy See (Vatican City)”. Cia.gov. Архивирано из оригинала 11. 07. 2010. г. Приступљено 12. 12. 2013.
^ „Tuvalu Retracts Recognition Of Abkhazia, South Ossetia”. Radio Free Europe/Radio Liberty. 31. март 2014.
^ „Trans-Dniester profile”. BBC News.
^ European Commission for Democracy through Law (1996). Local self-government, territorial integrity, and protection of minorities: proceedings of the UniDem Seminar organised in Lausanne on 25–27 April 1996, in co-operation with the Swiss Institute of Comparative Law. Strasbourg: Council of Europe. стр. 32—35. ISBN 92-871-3173-2.
^ „Independence”. Visitaland.com. Архивирано из оригинала 07. јан 2019. г. Приступљено 23. јун 2018. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |archive-date= (помоћ)
^ „Good Friday Agreement”. Encyclopædia Britannica.

[1] ttp://www.coe.int/aboutCoe/index.asp?page=quisommesnous&l=en Архивирано на сајту Wayback Machine (11. децембар 2013) Приступљено 27. 01. 2014.

[2] „Чланице ЕУ”. Европа. Приступљено 12. 12. 2013. Приступљено 12. 12. 2013.

[CIA_Names-3] а ^б „Имена”. ЦИА. Архивирано из оригинала 25. 12. 2018. г. Приступљено 12. 12. 2013.

[UN_Names-4] а ^б „Листа имена држава” (PDF). Уједињене нације. 2007. Приступљено 12. 12. 2013.

[Europa-5] а ^б ^в „Листа држава и територија”. Европа. 9. август 2011. Приступљено 12. 12. 2013.

[Capital-6] „Главни градови”. ЦИА. Архивирано из оригинала 25. 12. 2018. г. Приступљено 12. 12. 2013.

[7] „Географска имена”. УН група. 13. 9. 2010. Приступљено 12. 12. 2013.

[Population-8] „Становништво”. ЦИА. јул 2012. Архивирано из оригинала 27. 09. 2011. г. Приступљено 12. 12. 2013.

[Area-9] „Области”. ЦИА. Архивирано из оригинала 31. 01. 2014. г. Приступљено 12. 12. 2013.

[10] „Holy See (Vatican City)”. Cia.gov. Архивирано из оригинала 11. 07. 2010. г. Приступљено 12. 12. 2013.

[ABKSO-11] „Tuvalu Retracts Recognition Of Abkhazia, South Ossetia”. Radio Free Europe/Radio Liberty. 31. март 2014.

[Transnistria-12] „Trans-Dniester profile”. BBC News.

[13] European Commission for Democracy through Law (1996). Local self-government, territorial integrity, and protection of minorities: proceedings of the UniDem Seminar organised in Lausanne on 25–27 April 1996, in co-operation with the Swiss Institute of Comparative Law. Strasbourg: Council of Europe. стр. 32—35. ISBN 92-871-3173-2.

[14] „Independence”. Visitaland.com. Архивирано из оригинала 07. јан 2019. г. Приступљено 23. јун 2018. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |archive-date= (помоћ)

[15] „Good Friday Agreement”. Encyclopædia Britannica.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

п р у Државе и територије у Европи
Суверене државе	Азербејџан² Албанија Андора Аустрија Белгија Белорусија Босна и Херцеговина Бугарска Ватикан Грузија¹ Грчка Данска Естонија Ирска Исланд Италија Јерменија² Казахстан¹ Кипар² Краљевина Холандија Холандија Летонија Литванија Лихтенштајн Луксембург Мађарска Малта Молдавија Монако Немачка Норвешка Пољска Португалија Румунија Русија¹ Сан Марино Северна Македонија Словачка Словенија Србија Турска¹ Уједињено Краљевство Украјина Финска Француска Хрватска Црна Гора Чешка Швајцарска Шведска Шпанија
Зависне територије	Грчка Света Гора Данска Фарска Острва Норвешка Јан Мајен Свалбард Португалија Азори Уједињено Краљевство Акротири и Декелија² Гернзи Гибралтар Острво Мен Џерзи Финска Оландска Острва
Непризнате државе	Абхазија³ Јужна Осетија³ Косово³ Придњестровље Северни Кипар^{2, 3}
¹ Делом се налазе у Азији ² Налазе се у Азији, али имају друштвено-политичку повезаност са Европом ³ Делимично призната независност, није члан Уједињених нација