Spisak proizvođača svemirskih letelica

С Википедије, слободне енциклопедије

Istorija[уреди | уреди извор]

Tokom prvih godina svemirskih letova samo su nacionalne države imale resurse za razvoj i lansiranje svemirskih letelica. I američki svemirski program i sovjetski svemirski program su vođeni koristeći uglavnom vojne pilote kao astronaute. Tokom ovog perioda, nijedno komercijalno lansiranje u svemir nije bilo dostupno privatnim operaterima, pa zbog toga nijedna privatna organizacija nije bila u mogućnosti da ponudi lansiranja u svemir.

Osamdesetih godina prošlog veka, Evropska svemirska agencija je stvorila Arianespace, prvu svetsku komercijalnu kompaniju za svemirski transport, a nakon katastrofe Čelendžera, američka vlada je deregulisala i američko tržište svemirskog transporta. Tokom 1990-ih ruska vlada je prodala svoj većinski udeo u RSC Energia privatnim investitorima (pa je ponovo renacionalizovala ruski svemirski sektor 2013–2014.[1]) Ovi događaji su po prvi put omogućili privatnim organizacijama da kupuju i razvijaju usluge lansiranja u svemir; započevši period privatnih svemirskih letova krajem 1980-ih i početkom 1990-ih.

Proizvođači satelita[уреди | уреди извор]

Postoji 10 velikih kompanija koje grade velike, komercijalne, geosinhrone satelitske platforme:

Kompanija Lokacija Broj lansiranih satelita Komentari
Airbus Defence and Space Evropa (Francuska/Nemačka/Španija/Ujedinjeno Kraljevstvo) ranije Astrium
OHB SE Evropa (Nemačka/Italija/Luksemburg/Švedska/Francuska/Belgija)
Boeing Defense, Space & Security SAD ranije Boeing Integrated Defense Systems
INVAP Argentina 6 INVAP razvija nove satelite ARSAT-3 SAOCOM SABIA-Mar
JSC Information Satellite Systems Rusija 1200[2] bivši NPO PM
Lockheed Martin Space SAD
Northrop Grumman SAD ranije Orbital ATK
Raytheon SAD Jedan od najvećih svetskih dobavljača svemirskih senzora.
Maxar Space SAD 285[3][4] ranije Space Systems Loral, formalno SSL, pridružnica kompanije Maxar Technologies
Thales Alenia Space Evropa (Francuska/Italija/Ujedinjeno Kraljevstvo/Španija/Belgija/Nemačka/Poljska) ranije Alcatel Alenia Space

Pored navedenih, sledeće kompanije su uspešno izgradile i lansirale (manje) satelitske platforme:

Kompanija Lokacija Broj lansiranih satelita Komentari
AeroAstro, Inc. SAD Zatvoreno [5]
Argotec Italija CubeSats i mali sateliti
British Aerospace Velika Britanija kupio je Marconi Electronic Systems, da bi formirao BAE Systems
CBERS Brazil, Kina 5
EnduroSat Evropa (Bugarska) CubeSats i nanosateliti
Fairchild Space and Electronics Division SAD prodat kompaniji Matra Marconi Space, a zatim ponovo prodat kompaniji Orbital Sciences Corporation
Fokker Space & Systems Holandija tada Dutch Space, a sada EADS Astrium Satellites
GAUSS Srl Italija 9 CubeSats i mali sateliti (<50 kg)
General Electric SAD spojena u Martin Marietta, a sada deo Lockheed Martin
Hawker Siddeley Dynamics Velika Britanija sada deo EADS Astrium Satellites
Dhruva Space[6] Indija Nano sateliti (>8 to <35 kg)
GomSpace[7] Danska, Luksemburg, Švedska Nano i mikro sateliti (1—50 kg (2,2—110,2 lb)) za globalno praćenje i posmatranje Zemlje, za nauku, komunikacije, sazvežđa, internet stvari, odbranu i bezbednost i misije u dubokom svemiru.
Hughes Aircraft SAD kupio je Boeing
IHI Corporation Japan
In-Space Missions[8] Velika Britanija Lansiranje prvog satelita u drugom kvartalu 2020
Inovativna rešenja u svemiru[9] Holandija 490 CubeSats
Fondacija Libre Space [10] Grčka 3 CubeSats, PocketQubes
NPO Lavochkin Rusija
Mitsubishi Heavy Industries Japan
Northrop Grumman Space Technology SAD
NanoAvionics SAD 90 CubeSats i Small Sats
Pumpkin, Inc.[11] SAD CubeSat Kit
OneWeb Velika Britanija 394[12] OneWeb satellite constellation
Planet Labs SAD 298[13] Sazvežđe satelita za posmatranje Zemlje
Philco Ford SAD ranije Ford Aerospace, sada Space Systems/Loral
QinetiQ Space N.V. Belgija 3 Verhaert Space
Rockwell SAD kupio je Boeing
RKK Energiya Rusija proizvodi Sputnik 1
Satrec Initiative Koreja 5
SPAR Aerospace Kanada 8 kupio MacDonald Dettwiler
Sierra Space SAD ranije SpaceDev, sada u vlasništvu Sierra Space
SpaceX SAD 1848[14] najveći komercijalni operater satelitske konstelacije na svetu sa sazvežđem Starlink [15]
Spectrum Astro SAD kupio je General Dynamics
Surrey Satellite Technology Ltd Velika Britanija sada deo Airbus Defence & Space
Swales Aerospace SAD kupio je Alliant Techsystems, sada Orbital ATK
TRANSPACE Technologies[16] Indija Izrada, testiranje i analiza pouzdanosti satelitskih sistema na vozilu
TRW SAD skoro 200 [17] sada deo Northrop Grumman Space Technology
TsSKB-Progress Rusija proizvođač Bion-M, Foton-M, Resurs-P i Persona
Xovian[18] Indija Nanosat i usluge
York Space Systems SAD 1[19] Usluge proizvodnje i lansiranja svemirskih letelica do 250 kg (550 lb) [20]
Yuzhnoye Design Bureau Ukrajina

Proizvođači lansirnih vozila i pružaoci usluga trećih strana[уреди | уреди извор]

Kompanija Lokacija Broj lansiranih satelita Komentari
Arianespace Evropa (Francuska/Nemačka/Italija/Belgija/Švajcarska/Švedska/Španija/Holandija/Norveška/Danska) 244/256 Ariane (rocket family)
Delft Aerospace Rocket Engineering Holandija Suborbitalne sondažne rakete koje su napravili studenti
ISRO Indija 65/72 PSLV, GSLV, GSLV III
COSMOS International Rusija/Nemačka komercijalizuje lanser Kosmos-3M
Eurockot Launch Services Evropa (Nemačka/Francuska/Velika Britanija/Španija/Holandija/Rusija) 29/31[21] u vlasništvu EADS Astrium
International Launch Services SAD
Rusija 		97/100
Iranian Space Agency[22] Iran 4/15
ISC Kosmotras Rusija/Ukrajina/Kazahstan
Mitsubishi Heavy Industries Japan 81/85
Northrop Grumman SAD 81/90 proizvođač Antares, Minotaur i Pegasus
PLD Space Spain proizvođač Miura 1 i Miura 5
Rocket Lab Novi Zeland/SAD 20/23 proizvođač rakete-nosača Elektron
SpaceX SAD 199/204 Falcon 1, Falcon 9 i Falcon Heavy
Sea Launch SAD/Rusija/Ukrajina/Norveška 32/36 pružalac uslug Sea Launch i Land Launch
Makeyev Rocket Design Bureau Rusija komercijalizuje lansere Volna i Shtil'
NPO Mashinostroyeniya Rusija komercijalizuje lansere Strela
Starsem Evropa (Nemačka/Francuska/Velika Britanija/Španija/Holandija/Italija/Belgija/Švajcarska/Švedska/Norveška/Danska/ i Rusija) komercijalizuje lansere Soyuz
The Spaceship Company SAD Svemirski brod za višekratnu upotrebu lansiran iz aviona White Knight (Beli vitez) za svemirski turizam i eksperimentisanje
TsSKB-Progress Rusija proizvođač rakete- nosača Soyuz
United Launch Alliance SAD 147/148
Vaya Space SAD ranije poznat kao Rocket Crafters, proizvođač Dauntless[23]
United Start Launch SAD
Rusija 		komercijalizuje lanser Start-1 [24]
Virgin Galactic SAD Svemirski turizam pomoću svemirske letelice kompanije Spaceship Company spacecraft
Virgin Orbit SAD / Velika Britanija 3/4[25] proizvođač lansirne rakete LauncherOne sa vazdušnim lansiranjem
Blue Origin SAD proizvođač suborbitalne rakete New Shepard i New Glenn
Independence-X Aerospace Malezija proizvođač DNLV lansirne rakete
Borneo SubOrbitals Malezija proizvođač neimenovane suborbitalne rakete
Space Philic Private Limited Indija proizvođač rakete-nosača

Komercijalna krila nacionalnih svemirskih agencija:

Proizvođači lendera, rovera i sondi[уреди | уреди извор]

Kompanija Lokacija Broj lansiranih satelita Komentari
Brown Engineering Company Huntsville, AL United States Rover za Apolo lunarni program
China National Space Administration Kina za program Chang'e 3 u 2013
Deep Space Industries Mountain View, CA United States
Lavochkin Rusija roveri za Lunokhod 1
NASA JPL SAD za lunarne misije ATHLETE, Mars Pathfinder, Opportuniti i Spirit rover
ISRO Indija Chandrayaan-1, Chandrayaan-2, Mars Orbiter Mission
Planetary Resources Redmond, WA United States Arkyd-100 za pretragu asteroida.

Proizvođači komponenti za svemirske letelice[уреди | уреди извор]

Kompanija Lokacija Proizvodnja Napomene
Orbital Machines AS Trondhajm, Norveška i Berlin, Nemačka Električne pogonske pumpe za rakete i svemirske letelice
Astro- und Feinwerktechnik Adlershof GmbH Berlin, Nemačka Dizajn, proizvodnja, montaža, integracija i verifikacija malih satelitskih autobusa (TET-1, lansiran jula 2012). Komponente za kontrolu položaja (žiro sistem, GPS prijemnik, magnetometar)

Dobavljač svemirskih sistema i ISS nosivosti NightPod

Bradford Space Njujork, Njujork Dobavljač zelenih pogonskih sistema, raketnih motora, senzora za sunce, reakcionih točkova, jedinica za merenje ubrzanja i radnih stanica astronauta. Preko 100 potisnika u svemiru
Dynetics Madison, AL United States koristi se na Sundancer i Ares I
Tethers Unlimited, Inc. Seattle, WA United States Uređaji za deorbitiranje, solarni nizovi koji se mogu postaviti, pogonski sistemi, radio komunikacije i robotika
RUAG Space Švajcarska Strukture, oklopi, mehanizmi, opto-elektronika
AB 360 Space SAD proizvođač CLEPS-C100 kombinovanih električnih pogonskih sistema, podesivih potisnih motora za putovanje do Marsa
GAUSS Srl Rim, Italija Kompletne svemirske platforme, nanosatelitske strukture i uređaji, OBDH, EPS, radio komunikacije, solarni paneli i sistemi zemaljskih stanica
GomSpace Danska, Luksemburg, Švedska Platforme i strukture od 1U do 16U, pogonski sistemi, softverski definisani radio, S-/X-/VHF band antene, ADCS paket, sistemi električne energije, solarni paneli, računari na vozilu, zemaljska oprema itd.
Andrews Space Seattle, WA United States
Jena-Optronik[26] Jena, Nemačka Senzori sistema za kontrolu položaja i orbite (AOCS): zvezdani senzori, senzori sunca i senzori za pristajanje; Optički svemirski instrumenti i komponente: multispektralni snimač (npr. JSS 56 za satelitsku konstelaciju RapidEye), efikasan radiometar (npr. METimage), elektronski kao i opto-mehanički podsistemi i komponente za operativno posmatranje Zemlje (npr. za misije Copernicus Sentinel).
Pumpkin, Inc San Francisko, SAD CubeSat Kits[27]
Mynaric Minhen, Nemačka Laserska komunikaciona oprema za vazdušne i svemirske komunikacione mreže, takozvane konstelacije.
Kongsberg Defence & Aerospace[28] Kongsberg, Norveška Kongsberg sklop adaptivnog rotacionog mehanizma [KARMA] u konfiguraciji kao mehanizam za pogon solarne mreže (SADM), koji se koristi na Rosetta (spacecraft), Mars Express, Venus Express, Sentinel 1, Sentinel 3 i BepiColombo MTM.

Pogonska elektronika za Sentinel 1 i BepiColombo MTM. Podupirači za pričvršćivanje, uključujući funkciju razdvajanja, za Ariane 5.

Production Corporation Polyot Rusija
Rocketstar Robotics Inc[29] Camarillo, SAD Mehanizmi optičkih zatvarača misije svemirske interferometrije
Sierra Space SAD ranije SpaceDev, sada u vlasništvu Sierra Space
Clyde Space Velika Britanija Elektronika sistema napajanja, baterije, solarni paneli, sistemi za kontrolu stava kupio ÅAC Microtec[30]
Astro Aerospace[31] Carpinteria, SAD Mehanizmi koji se mogu postaviti, strukture svemirskih letelica, AstroMesh pokretni reflektor, nosači za postavljanje, mrežaste reflektorske antene velikog i malog otvora, STEM (Storable Tubular Ektendable Member), šarnirski mehanizmi. Specijalna poslovna jedinica kompanije Northrop Grumman
TRANSPACE Technologies[32] Bangalore, Indija Izrada, testiranje, analiza pouzdanosti i dizajn PCB-a satelitskih podsistema na ploči Odobreni dobavljač za ISRO Satelitski centar, Indija
RadioBro Corporation[33] Huntsville, Alabama, SAD Komunikacije malih svemirskih letelica, testiranje spremnosti za let, usluge obuke[34]
Howco Additive Manufacturing[35] Hjuston, Teksas, SAD 3D štampanje vazduhoplovnih komponenti u In718 i titanijuma
Solar MEMS Technologies[36] Španija Senzori sunca za satelite[37]
kriptonska tehnološka rešenja SAD Komponente malih svemirskih letelica, servisiranje na orbiti, autobusi svemirskih letelica od 1U do 24U.

Proizvođači električne instalacije[уреди | уреди извор]

Naziv firme Država Motor Vrsta motora Komentari
ArianeGroup Lampoldshausen, Nemačka S10, S20, S200, S400

CHT-1N, CHT-20N, CHT-400N

RIT-10, RIT-2x

pogonski i monopogonski potisnici, rešetkasti jonski potisnici Glavni proizvođač pogonskih sistema, opreme i usluga u Evropi, koji opslužuje velike svemirske projekte kao što su ATV, ORION-ESM, ExoMars, JUICE, MTG, GEO i EO sateliti sa Propulsion Solutions.
AB 360 Space Vašington, SAD CLEPS X-100, CLEPS C100 hibridni potisnici, kombinovani tečni električni pogonski sistemi, metan/jonski potisnici kiseonika Koristi električnu i tečnu propulziju istovremeno za svemirski pogon za LEO/MEO satelite [38]
Moog-ISP (pogon u svemiru) Westcott, Buckinghamshire Velika Britanija

Nijagarini vodopadi, SAD

Svi oblici hemijskog pogona uključujući glavne motore Apogee i AOCS potisnike Porodice dvopropelantnih i monopropelantnih proizvoda uključuju: LEROS, MONARC Thruster, LTT Thruster Divizija Moog Inc.
Bradford Space Njujork, Njujork LMP-103s potisnici,

Potisci na bazi vode

LMP-103s zeleni monopropelantni pogonski sistemi i potisnici,

COMET pogonski sistemi na bazi vode

>100 potisnika na letačkim satelitima
Busek Natick, Massachusetts, SAD BHT-200, BHT-1500, BHT-20k, BET-1, BmP-220, BIT-1, BIT-3, BIT-7, uPPT-3 Hall-effect thruster, Gridded Ion, elektrosprej, mikro impulsna plazma, zeleni monopropelent, elektrotermalni, šuplje katode, katoda za emisiju polja TacSat-2, FalconSat-5, FalconSat-6, ST-7/LISA Pathfinder. Licencirana tehnologija za BPT-4000 na AEHF 1, AEHF 2, AEHF 3. Opcije pogona u rasponu od CubeSats do GEO komunikacionih satelita do svemirskih letelica za preusmeravanje misije na asteroid[39]
Aerojet Rocketdyne Rancho Cordova, Kalifornija, SAD Brojne Tečni raketni motor, čvrsti raketni motor, potisnik sa holovim motorom, potisnik sa rešetkastim jonima.
American Rocket Company SAD hibridna raketa intelektualna svojina koju je stekao SpaceDev
CU Aerospace Champaign, SAD PUC, CHIPS, PPT-11 MCD[40] / Resistojet / PPT[41] Small satellite / CubeSat Pogonski moduli [42]
VIPER raketni motor na tečno gorivo raketni motor za višekratnu upotrebu [43]
Ad Astra Rocket Company Webster, SAD VASIMR magnetoplasma može se koristiti za fbuduće misije na Marsu
Enpulsion GmbH Wiener Neustadt, Austrija Pogonski sistemi za kubesate, male satelite i srednje/velike satelite Field Emission Electric Propulsion Enpulsion komercijalizuje tehnologiju koja je razvijena za naučne misije ESA više od 10 godina.[44]
PLD Space Španija TREPEL porodica koristi se na raketama Miura
Reaction Engines Ltd. Oxfordshire, England, Velika Britanija SABRE kombinovani ciklus prethodno ohlađenog mlaznog motora i raketnog motora zatvorenog ciklusa planirano da se koristi u Skylon
LIA Aerospace Ltd. England, Ujedinjeno Kraljevstvo KX11 Napajanje pod pritiskom, dvopropelentno, zeleno, netoksično regen cooled koristi se u Zonda 1.0
Sierra Space SAD VR35K-A[45] hibridna raketa, tečni raketni motor[46] Podružnica za komercijalni prostor kompanije Sierra Nevada Corporation
SpaceDev Poway, SAD hibridna raketa kupio Sierra Space; koristi se na SpaceShipOne i SpaceShipTwo
SpaceX Hawthorne, Kalifornija, SAD Merlin / Raptor / Draco / Kestrel raketni motor na tečnost koristi se na Falcon raketama
ArianeGroup Vernon, Francuska Vinci / Viking / Vulcain / HM7B raketni motor na tečno gorivo koristi se na raketama Ariane
NPO Energomash Rusija raketni motor na tečno gorivo koristi se na R-7, Molniya, Soyuz, Energia, Zenit, Atlas III, Atlas V, Angara, Antares
KBKhA Rusija raketni motor na tečno gorivo koristi se na Soyuz, Proton, Energia
KBKhM Rusija raketni motor na tečno gorivo koristi se na Vostok, Voskhod, Zenit, Soyuz, Progress, Salyut 1, Salyut 4, Salyut 6, Salyut 7, Mir Core Module, Zvezda, GSLV Mk I
NIIMash Rusija raketni motor na tečno gorivo koristi se na Almaz, Buran, Briz-M
TsNIIMash Rusija koristi se na STEX
Kuznetsov Design Bureau Rusija raketni motor na tečno gorivo koristi se na N1, Soyuz-2-1v, Antares
OKB Fakel Rusija Hall-effect thruster koristi se na SMART-1, LS-1300
Proton-PM Rusija raketni motor na tečno gorivo koristi se na Proton, Angara
Keldysh Research Center Rusija
Voronezh Mechanical Plant Rusija raketni motor na tečno gorivo koristi se na Vostok, Voskhod, Molniya, Soyuz, Proton, Energia, Luna
Yuzhnoye Design Office / Yuzhmash Ukrajina koristi se na
Independence-X Aerospace Malezija ID-1, ID-2, ID-3 i neimenovani 2-stepeni raketni motor za DNLV raketni motor na čvrsto gorivo i aketni motor na tečno gorivo koristi se na ID-1, ID-2 i DNLV raketi
Borneo SubOrbitals Malezija Hibridna raketa koristi se na raketi koja tek treba da bude imenovana
Apollo Fusion SAD ACE, ACE Max Potisnik sa Holovim efektom Koristiće se na Spaceflight, Inc. i Sherpa-LTE space tug[47]
Benchmark Space Systems SAD Starling, Halcyon, Peregrine Topli gasni potisnik, Visokotestirani peroksidni potisnik, Hipergolični potisnik Koristiće se na Spaceflight, Inc.'s Sherpa-LTC space tug[47]
ThrustMe Francuska NPT30, I2T5 Mrežasti jonski potisnik,[48][49] Hladni gasni potisnik[50] prva demonstracija u orbiti električnog pogonskog sistema napajanog jodom[51]

Vidi još[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Messier, Doug (2013-10-09). „Rogozin Outlines Plans for Consolidating Russia's Space Industry”. Parabolic Arc. Архивирано из оригинала 10. 06. 2017. г. Приступљено 2014-07-31. 
  2. ^ „Company overview”. www.iss-reshetnev.com. Приступљено 2022-01-30. 
  3. ^ „About Us”. www.maxar.com. Приступљено 2022-01-30. 
  4. ^ Cook, Kevin. „Bull of the Day: Maxar Technologies (MAXR)”. Entrepreneur (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 31. 01. 2022. г. Приступљено 2022-01-30. 
  5. ^ „Comtech To Shut Down AeroAstro Small-satellite Operation - SpaceNews.com”. Spacenews.com. 16. 7. 2012. Приступљено 11. 8. 2017. 
  6. ^ „Dhruva Space”. Архивирано из оригинала 28. 9. 2013. г. Приступљено 26. 9. 2013. 
  7. ^ „GomSpace”. Приступљено 8. 10. 2021. 
  8. ^ „In-Space”. Приступљено 20. 5. 2020. 
  9. ^ „ISIS”. Приступљено 9. 12. 2013. 
  10. ^ „Libre Space Foundation”. Приступљено 6. 4. 2022. 
  11. ^ Werner, Debra (2012-08-13). „Builder Packing More Capability into Small Satellites”. Space News. Приступљено 26. 9. 2013. 
  12. ^ Clark, Stephen. „OneWeb adds 36 more satellites to internet network – Spaceflight Now” (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-30. 
  13. ^ „Inside Planet Labs' new satellite manufacturing site”. TechCrunch. 2018-09-14. Приступљено 2018-10-26. 
  14. ^ „Jonathan's Space Report | Space Statistics”. planet4589.org. Архивирано из оригинала 21. 04. 2021. г. Приступљено 2022-01-30. 
  15. ^ Patel, Neel. „SpaceX now operates the world's biggest commercial satellite network”. MIT Technology Review. Приступљено 9. 1. 2020. 
  16. ^ „TRANSPACE”. Приступљено 18. 8. 2014. 
  17. ^ „TRW Plays Key Role in Aerospace”. Приступљено 3. 12. 2017. 
  18. ^ „Xovian”. Архивирано из оригинала 20. 03. 2022. г. Приступљено 26. 12. 2014. 
  19. ^ Howell, Elizabeth (16. 5. 2019). „It Only Took A Few Months For This Satellite To Get Ready For Space”. Forbes. Приступљено 9. 6. 2020. 
  20. ^ „YORK SPACE SYSTEMS”. 2018. Приступљено 9. 6. 2020. 
  21. ^ „Missions”. Приступљено 2022-01-30. 
  22. ^ „Iran unveils three new home-made satellites”. Архивирано из оригинала 06. 02. 2010. г. Приступљено 26. 9. 2013. 
  23. ^ „Florida rocket company rebrands, plans bigger rocket”. UPI (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-31. 
  24. ^ „Archived copy”. unitedstartlaunch.com. Архивирано из оригинала 11. 1. 2016. г. Приступљено 12. 1. 2022. 
  25. ^ Wall, Mike (2022-01-14). „Virgin Orbit sends 7 satellites to orbit in fourth mid-air launch”. Space.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-31. 
  26. ^ „BDLI manufacturer for space”. Приступљено 18. 2. 2014. 
  27. ^ „Nanosatellites Take off”. Forbes. 
  28. ^ „Kongsberg Gruppen”. Приступљено 26. 9. 2013. 
  29. ^ „Rocketstar Robotics”. Приступљено 26. 9. 2013. 
  30. ^ „Satellite maker Clyde Space acquired by Swedish rival”. BBC News. 22. 12. 2017. 
  31. ^ „Astro Aerospace”. Приступљено 4. 6. 2013. [мртва веза]
  32. ^ „TRANSPACE”. Приступљено 18. 8. 2014. 
  33. ^ „RadioBro”. Приступљено 15. 9. 2014. 
  34. ^ „RadioBro entrepreneurs prep for launch of Cyclone flight test system”. 9. 8. 2016. 
  35. ^ „HowcoAM”. Приступљено 10. 10. 2021. 
  36. ^ „SolarMEMS”. Приступљено 1. 9. 2016. 
  37. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 4. 3. 2017. г. Приступљено 16. 3. 2018. 
  38. ^ „SpaceNews August 2021 Newsletter” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 07. 05. 2023. г. Приступљено 24. 8. 2021. 
  39. ^ „Busek Home Page”. Busek.com. Приступљено 11. 8. 2017. 
  40. ^ Chadenedes, Mark de; Ahern, Drew; Cho, Jin-Hoon; Park, Sung-Jin; Eden, J.; Burton, Rodney; Yoon, Je Kwon; Garrett, Stephen; Sitaraman, Hariswaran; Raja, Laxminarayan; Laystrom-Woodard, Julia; Carroll, David; Benavides, Gabriel (2010). „Advances in Microcavity Discharge Thruster Technology”. 46th AIAA/ASME/SAE/ASEE Joint Propulsion Conference & Exhibit. American Institute of Aeronautics and Astronautics. ISBN 978-1-60086-958-7. doi:10.2514/6.2010-6616. Приступљено 11. 8. 2017. 
  41. ^ Laystrom, Julia; Burton, Rodney; Benavides, Gabriel (2003). Geometric Optimization of a Coaxial Pulsed Plasma Thruster. Arc.aiaa.org. ISBN 978-1-62410-098-7. doi:10.2514/6.2003-5025. Приступљено 11. 8. 2017. 
  42. ^ „CU Aerospace - Small-Satellite Propulsion”. 10. 8. 2014. Архивирано из оригинала 10. 8. 2014. г. Приступљено 11. 8. 2017. 
  43. ^ „A Rocket Engine for the Masses”. 18. 3. 2019. 
  44. ^ „Austrian startup ramping to mass produce tricky electric propulsion thrusters”. 26. 10. 2017. 
  45. ^ „VORTEX® Upper Stage Engine Achieves Critical Design Milestone”. sncorp.com. Sierra Nevada Corporation. 4. 8. 2022. Приступљено 5. 11. 2022. 
  46. ^ „Rocket Engines and Propulsion”. sierraspace.com. Sierra Space. Приступљено 5. 11. 2022. 
  47. ^ а б „Spaceflight announces Sherpa tug with electric propulsion”. 12. 11. 2020. 
  48. ^ Werner, Debra (6. 11. 2020). „Spacety launches satellite to test ThrustMe iodine electric propulsion and constellation technologies”. Space News. Приступљено 1. 9. 2021. 
  49. ^ „French startup demonstrates iodine propulsion in potential boost for space debris mitigation efforts”. Spacenews (на језику: енглески). 2020-03-25. Приступљено 2021-07-26. 
  50. ^ „Iodine Impulse for Smallsats Demo'd On-Orbit by ThrustMe and Spacety”. Smallsat News (на језику: енглески). 2019-11-25. Приступљено 2021-07-26. 
  51. ^ „Iodine thruster could slow space junk accumulation”. esa.int (на језику: енглески). 2021-01-22. Приступљено 2021-07-26. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Spisak_proizvođača_svemirskih_letelica&oldid=27451750”