Spomenik Stjepanu Filipoviću (Opuzen)

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије

Spomenik Stjepanu Filipoviću bio je spomenik posvećen istoimenom narodnom heroju u Opuzenu, Hrvatska, inače Filipovićevom rodnom mestu. Otkriven 1978. godine, rad je vajara Mira Vuce i Stjepana Gračana. Spomenik je miniran 1991. godine i od tad nije obnavljan.

Istorijat[уреди | уреди извор]

Znamenita fotografija Stjepana Filipovića na vešalima 1942. godine u Valjevu;

Spomenik je svečano otkriven 26. oktobra 1978. godine u okviru proslave 34-godišnjice od oslobođenja opštine Metković[а], na prostranoj zaravni gde se u Jadransku magistralu uključuje put iz Mostara i Sarajeva. Autori su mladi zagrebački vajari Miro Vuco i Stjepan Gračan. Skulptura spomenika je bila visoka 5,30 metara i izlivena u bronzi, na postamentu visine 4,50 metara.[2][3] Uzor skulptorima za spomenik je bila čuvena fotografija Filipovića pod vešalima u Valjevu 22. maja 1942. godine.[4][5] Prema pisanju „Slobodne Dalmacije“ spomenik je podignut na inicijativu don Ante Salacana i admirala Stanka Parmača.[6][7] Spomenik je otkrio sekretar Izvršnog biroa Predsedništva CK SKJ Stane Dolanc.[2] Prema svedočenju Krešimira Sršena, jednog od govornika na otkrivanju spomenika, na istom je prisustvovalo oko 25 hiljada ljudi.[8]

Spomenik je miniran u noći između 17. i 18. jula 1991. godine.[1][9][б] Dok je postolje spomenika i na njemu klupa na kojoj je stajala figura Filipovića, inače reminiscencija na klupu na kojoj je narodni heroj stajao dok je držao govor pod vešalima, ostala na svom mestu, Filipovićeva figura je prekinuta od ostatka spomenika. Oštećenu figuru su od rezanja i iskorištavanja kao sekundarne sirovine preuzeli i sačuvali privatni građani Opuzena, koji su je smestili u skladište nadomak grada.[10] Inače se u javnosti i medijima često spominjalo da je poznato ko su počinioci koji su minirali spomenika, no unatoč tome nadležne institucije od devedesetih godina do današnjice (zaključno sa martom 2018), ništa po tom pitanju nisu preduzele.[4][8][11]

Od miniranja devedesetih na ovamo je bilo više inicijativa i pokušaja da se spomenik obnovi.[6][10] Jedna od njih je bila i da se umesto na prvobitnu lokaciju, spomenik postavi u centar grada Opuzena[12][13], no od toga se na kraju odustalo. Prema pisanju i obraćanjima antifašističkih udruženja i drugih zainteresovanih strana za obnovu, glavna prepreka tome je lokalna HDZ-ova vlast, ali i nezainteresovanost viših nivoa vlasti — županijske i državne. Nakon apela Saveza antifašističkih boraca i antifašista Republike Hrvatske za obnovu sedam kapitalnih spomenika NOB, među koje je uvršten i spomenik Stjepanu Filipoviću, a koji je potpisalo oko sto pedeset uglednih ličnosti počev od Predsednika RH, Ministarstvo kulture je odgovorilo da je osnovana posebna radna grupa za utvrđivanje prioriteta obnove.[14] Međutim, u međuvremenu septembra meseca 2010. godine lokalne gradske vlasti su porušile ostali postament spomenika, zbog izgradnje ekonomske zone i šoping centra na njoj između ostalog,[8][11][15][16][17][9] koji je par godina kasnije otišao u stečaj.[4][18] U međuvremenu su na incijativu par zaintereosvanih građana, ostaci figure spomenika iz skladišta pored Opuzena prebačena u livnicu umetnina „Ujević“ pokraj Zagreba, u nameri da sa autorom spomenika dogovore restauraciju dela.[19][20] Zaključno sa martom 2018. godine, spomenik nije obnovljen.[8][21]

Međunarodni „Opuzen film festival“ (OFF), prvi koji je održan leta 2011. godine, je kao nagradu publike osvajačima dotične dodeljivao nagradu u vidu statue „Stjepan Filipović“, rad vajara Davora Popovića.[22][23] Spomenik Stjepanu Filipoviću kraj Opuzena se našao i u dokumentracu „Neželjena baština“ mlade hrvatske autorke Irene Škorić, posvećenom srušenim antifašističkim spomenicima u Hrvatskoj, iz 2016. godine, a koji je i međunarodno nagrađivan.[24][25][26]

Spomenik Stjepanu Filipoviću je, do miniranja, zajedno sa istoimenim spomenikom u Valjevu u Srbiji vajara Vojina Bakića, bio jedna od dve spomeničke parafraze slavne slike Filipovića pod vešalima 1942. godine.[5]

Napomene[уреди | уреди извор]

  1. ^ Današnji grad Opuzen se tada nalazio unutar (bivše) opštine Metković[1], današnjeg grada Metkovića.
  2. ^ Prema pisanju autora publikacije „Rušenje antifašističkih spomenika u Hrvatskoj 1990—2000“ u izdanju Saveza antifašističkih boraca Hrvatske, miniranje je izvršila „grupa terorista predvođena ustaškim emigrantom Daiđom, satnikom i kasnije generalom HV.“[1]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Grupa autora (2002). str. 51.
  2. ^ а б Belić-Koročkin-Davidović & Davidović (2012). str. 141.
  3. ^ Jokić (1986). str. 405.
  4. ^ а б в Lasić, Igor (31. 5. 2017). „NEMOGUĆ SLUČAJ: Stjepan Filipović na ruinama šoping centra”. lupiga.com. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  5. ^ а б Jergović, Miljenko (22. 5. 2017). „Stjepan Stevo Filipović, 75 godina”. Vijesti. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  6. ^ а б Kalajdžić, Ahmet (3. 4. 2000). „PONOVNO SPOMENIK STJEPANU FILIPOVIĆU?”. Slobodna Dalmacija. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  7. ^ Babić, Goran (5. 1. 1999). „Rasprave o notornom (10) ADMIRAL”. Časopis Prosvjeta. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  8. ^ а б в г Vuković, Slavica (23. 2. 2018). „Moj rođak Stjepan simbol je hrabrosti u cijelom svijetu, ali ne i u svojoj Hrvatskoj”. Večernji list. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  9. ^ а б Silvija Ivanuš (2015). str. 347.
  10. ^ а б „Spomenik u ilegali”. Radio Slobodna Evropa. 8. 5. 2005. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  11. ^ а б Radanović, Milan (21. 5. 2012). „Stjepan Filipović: heroj radničke i antifašističke borbe: 70 godina od smrti”. starosajmiste.info. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  12. ^ „ŽUPAN ODGOVARA VIJEĆNIKU BRNASU: Spomenik narodnom heroju seli u centar Opuzena”. dubrovniknet.hr. 7. 11. 2010. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  13. ^ Novevski, Davor (21. 2. 2017). „STISNUTIH ŠAKA PRKOSIO PRIJE VJEŠANJA; Jeste li znali da je najpoznatiji narodni heroj i partizan rođen u Opuzenu?”. dubrovackidnevnik.rtl.hr. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  14. ^ Belić-Koročkin-Davidović & Davidović (2012). str. 10—11.
  15. ^ „ZAJEDNICA UDRUGA ANTIFAŠISTIČKIH BORACA DUBROVAČKO-NERETVANSKE ŽUPANIJE: Zbog rušenja spomenika tuže RH sudu za ljudska prava”. dubrovniknet.hr. 3. 10. 2010. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  16. ^ Grošeta, Branko. „Otrgnuto od zaborava – STJEPAN FILIPOVIĆ (27. јануара 1916—22. маја 1942) – NARODNI HEROJ KOJI JE TRI PUTA UBIJEN”. Udruga antifašista Dubrovnik. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  17. ^ Soldo, Stanislav (23. 9. 2010). „Uklonjeni ostaci spomenika narodnom heroju Stjepanu Filipoviću”. Slobodna Dalmacija. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  18. ^ Kalajdžić, Ahmet (25. 5. 2013). „"Vratite spomenik Stjepanu Filipoviću, simbolu hrvatskog antifašizma"”. Slobodna Dalmacija. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  19. ^ Soldo, Stanislav (21. 5. 2017). „Ovo je Stjepan Filipović, hrvatski heroj kojemu se u UN-u klanjaju, ali u rodnom Opuzenu ga ne žele: Svjetski državnici ga veličaju, a ovdje za njega nema mjesta. I spomenik su mu minirali!”. Slobodna Dalmacija. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  20. ^ Obrenović, Mladen (3. 6. 2017). „Narodni heroj priznat u svijetu, ponižen u domovini”. Al Džazira Balkans. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  21. ^ Vujanac, P (22. 5. 2017). „ZABORAVLJENI HEROJ IZ VALJEVA Dignutih pesnica urlao protiv Hitlera čak i sa OMČOM OKO VRATA”. Blic. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  22. ^ Belić-Koročkin-Davidović & Davidović (2012). str. 141;145.
  23. ^ Pilić, Damir (26. 8. 2012). „Heroj Filipović ima počasno mjesto u UN-u, a ‘izbrisan’ je kod kuće”. Slobodna Dalmacija. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  24. ^ Sretenović, Mirjana (18. 8. 2016). „Od spomenika Stevanu Filipoviću ostala samo klupa”. Politika. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  25. ^ Marin, Miljenko (18. 4. 2017). „U Art kinu "Croatia" dokumentarni film "Neželjena baština" Irene Škorić”. novilist.hr. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  26. ^ Dušek, Relja (3. 4. 2017). „Antifašistički spomenici: „Neželjena baština” Hrvatske”. balkaninsight.com. Pristupljeno 21. 3. 2018. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Spomenik_Stjepanu_Filipoviću_(Opuzen)&oldid=27674571”