Srebro hlorid

Из Википедије, слободне енциклопедије
Srebro hlorid
IUPAC ime
Drugi nazivi kerargirit
hlorargirit
Identifikacija
CAS registarski broj 7783-90-6 ДаY
ChemSpider[1] 22967 ДаY
UNII MWB0804EO7 ДаY
ChEBI 30341
RTECS VW3563000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula AgCl
Molarna masa 143.32 g mol−1
Agregatno stanje beli prah
Gustina 5.56 g cm−3
Tačka topljenja

455 °C, 728 K, 851 °F

Tačka ključanja

1547 °C, 1820 K, 2817 °F

Rastvorljivost u vodi 520 μg/100 g na 50 °C
Rastvorljivost nerastvoran u alkoholu, razblaženoj kiselini
rastvoran u amonijaku, koncentrovanoj sumpornoj kiselini, baznom cijanidu, NH4CO3, KBr, natrijum tiosulfatu
Indeks refrakcije (nD) 2.071
Struktura
Kristalna rešetka/struktura halit
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298 −127,01 kJ mol−1
Standardna molarna entropija So298 96,25 J mol−1 K−1
Hazardi
Bezbednosni spisak Salt Lake Metals
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni
srebro(I) fluorid, srebro bromid, srebro jodid

 ДаY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Srebro hlorid je hemijsko jedinjenje sa hemijskom formulom AgCl. Ova bela kristalna materije je dobro poznata po njenog niskoj rastvorljivosti u vodi (ovo ponašanje podseća na hloride Tl+ i Pb2+). Nakon osvetljavanja ili zagrevanja, srebro hlorid se pretvara u srebro (i hlor), što je označeno sivkastim ili ljubičastim obojenjem uzorka. AgCl se prirodno javlja kao mineral kerargirit.

Priprema[уреди]

Srebro hlorid se obično sintetiše kombinovanjem vodenog rastvora srebro nitrata i natrijum hlorida.[2][3]

AgNO3(aq) + NaCl(aq) → AgCl(s) + NaNO3(aq)

Struktura i reakcije[уреди]

Kristali srebro hlorida

Čvrsto srebro hlorid poprima fcc NaCl strukturu, u kojoj je svaki Ag+ jon okružen sa oktaedrom od šest hloridnih liganda. AgF i AgBr formiraju slične kristale.[4] Međutim, tip kristala zavisi od uslova kristalizacije, primarno koncentracije slobodnih jona srebra, kao što je prikazano na slici (sivi i metalični kristali su posledica prisustva delimično redukovanog srebra). AgCl se rastvara u rastvorima koji sadrže ligande, kao što su hlorid, cijanid, trifenilfosfin, tiosulfat, tiocokanat o amonijak. Srebro hlorid reaguje sa tim ligandima na sledeći način:

AgCl(s) + Cl(aq) → AgCl2(aq)
AgCl(s) + 2S2O32−(aq) → [Ag(S2O3)2]3−(aq) + Cl(aq)
AgCl(s) + 2NH3(aq) → [Ag(NH3)2]+(aq) + Cl(aq)

Većina kompleksa izvedenih iz AgCl su dvo-, tri-, i, u retkim slučajevima, četiri - koordinatni.

Референце[уреди]

  1. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform. 2 (1): 3. doi:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  2. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  3. Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 
  4. Wells, A.F. (1984) Structural Inorganic Chemistry, Oxford: Clarendon Press. ISBN 0-19-855370-6.

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]