Standardbred

С Википедије, слободне енциклопедије

Standardbred
Standardbred je najpoznatiji kao vučna trkačka pasmina.
Druga imenakasač
trkač
Zemlja poreklaSjedinjene Države
Svojstva
Prepoznatljive odlikeDobro mišićavo, dugo telo, malo teže od čistokrvniog konja, čvrstih nogu i snažnih ramena i stražnjeg dela; sposoban da kasa ili brzo trči u trkama.
Standardi rase

Standardbred je američka konjska pasmina najbolje poznata po svojim sposobnostima u trkama čezama, u kojima se pripadnici ove pasmine takmiče u kasu ili pejsingu. Razvijen u Severnoj Americi, standardbred je priznat širom sveta, a pasmina može da prati svoje krvne loze do engleskih konja iz 18. veka. Oni su čvrsti, dobro građeni konji dobre dispozicije. Pored trka čezama, standardbred konji se koriste za razne konjičke aktivnosti, uključujući konjičke predstave i jahanje radi užitaka, posebno u Srednjem zapadu i Istočnim Sjedinjenim Državama i Južnom Ontariju.

Istorija[уреди | уреди извор]

Hambletonijan 10

U 17. veku su se u Americi održavale prve kasačke trke, obično na poljima na osedlanim konjima. Do sredine 18. veka, trke su se održavale na zvaničnim stazama, a konji su bili u amovima. Pasmine koje su doprinele formiranju pasmine Standardbred obuhvatale su naraganset pejser, kanadski konj, čistokrvni konj, norfočki kasač, hakni i morgan.

Osnove krvne loze standardbreda potiču do čistokrvnog konja oždrebljenog u Engleskoj 1780. godine, zvanog Mesindžer.[1] On je bio sivi pastuv koji je uvezen u Sjedinjene Države 1788. On je bio otac nekoliko trkaćih konja, ali je najpoznatiji po svom unuku Hambltonijanu 10, poznatom i kao Rajsdajkov Hambltonijan, koji je oždrebljen 1849. godine i koji se smatrao osnivačkim pastuvom pasmine i od koga svi standardbred konji potiču.[2] Kobilu i ždrebe kupio je Vilijam Rajsdajk, farmerski pomoćnik iz države Njujork, koji se uspešno naticao sa trogodišnjim ždrebcom protiv drugih konja. Taj konj je kasnike kao pastuv ostavio 1.331 potomka, od kojih je 40 kasalo milju za manje od 2 minuta i 30 sekundi.[3]

Još jedan uticajni pastuv bio je čistokrvni Diomed, rođen 1777. godine. Diomedov unuk Američka zvezda, oždrebljen 1822. godine, bio je uticajan u razvoju pasmine kroz kobile njegovog potomstva, pri čemu je Američka zvezda 14 ukrštena sa Hambltonijanom 10.[4][5][6][7] Kada je sport počeo da dobija na popularnosti, selektivniji uzgoj je izvršen da bi se proizveo brži kasač.

Dan Pač, značajni standardbred pejsing pastuv, oko 1900

Registar pasmine standardbred formiran je u Sjedinjenim Državama 1879. godine po inicijativi Nacionalnog udruženja uzgajivača kasačkih konja.[3] Ime je nastalo zbog „standarda” potrebnog za uzgoj stoka, kako bi mogli da u određenom vremenskom roku odkasaju ili pejsiraju milju.[1] Svaki standardbred morao je da pređe milju za manje od dva minuta i 30 sekundi.[8] U današnje vreme su mnogi standardbred konji brži od ovog originalnog standarda,[9] pri čemu pojedini konji pejsiraju milji za 1 min, 50 sec, a kasači su samo nekoliko sekundi sporiji od pejsera. Donekle drugačije krvne loze su prisutne kod kasačaa u odnosu na pejsere, mada obe vode poreklo od Hambltonijana 10.

Karakteristike[уреди | уреди извор]

Standardbred je teže građe od čistokrvnog konja, ali ipak pokazuje kvalitet i rafiniranost

Standardbred konji su uglavnom mišićaviji i duži od čistokrvnih konja. Takođe su mirnije naravi, što pogoduje konjima čije trke zahtevaju više strategije i veće promene brzine od trka čistokrvnih konja. Standardbred se smatraju konjima orijentisanim prema ljudima, kojis se lako treniraju.

Oni su uglavnom nešto teže građe od čistokrvnih konja, ali imaju rafinirane, čvrste noge i moćna ramena i zadnje delove. Standardbred pasmine imaju širok raspon visina, od 14 do 17 šaka (56 do 68 inča, 142 do 173 cm), mada je većina između 15 i 16 šaka (60 i 64 inča, 152 i 163 cm).[10] Oni su najčešće su dorati, smeđi ili crni,[1] iako se vide i druge boje poput kestenjaste. Siva i mrkosiva se takođe javljaju.[10]

Standardbred teži između 360 i 450 kg (800 i 1.000 funti).[1] Glave su im rafinirane i ravne, sa širokim čelom, velikim nosnicama i plitkim ustima. Tipično telo standardbreda je dugačko, sa dobro definisanim hrbatima, jakim ramenima i dugim i teškim mišićima, što pomaže u dugim razdaljinama. Vrat kod standardbreda je mišićav i blago povijen, od srednjeg do dugog raspona. Noge su mišićave i čvrste, sa uglavnom vrlo žilavim i izdržljivim kopitima.

Standardbred koju su ulavnom kasači ili pejseri. Preferentno kretanje kasača je kas, pri čemu se noge konja kreću u dijagonalnim parovima; kada se desna prednja noga pomiče napred, u leva zadnja noga se kreće, i obrnuto. Pejs je dvotaktno lateralno kretanje; prednje noge se kreću u skladu sa zadnjim nogama na istoj strani. Međutim, pasmina isto tako ima sposobnost izvošenja drugih vidova kretanja konja, uključujući i kanter, mada se taj hod kažnjava u trkama čeza.[1]

Sposobnost kasanja i pejsinga ove pasmine povezana je sa mutacijom u jednoj tački gena DMRT3, koja se izražava u I6 potpodeli neurona kičmene moždine; ovo područje je odgovorno za koordinaciju lokomotorne mreže koja kontroliše pokrete udova. Ova jednonukleotidna mutacija uzrokuje rani prekid gena, kodiranjem stop-kodona, menjajući na taj način transkripcioni faktor.[11]

Kas[уреди | уреди извор]

Pejseri i dalje zadržavaju sposobnost kasa i to je regularna pojava; međutim, oni su označeni hodom kojim se trkaju. Pored toga, neki kasači su u stanju da koračaju, ali preferiraju da se trkaju kasom. Današnji standardbredi se trkaju istim hodom tokom cele svoje karijere, sa retkim izuzecima.[12] Iako su hodovi slični, tempo je brži od kasa.[12]

Sposobnost pejsinga je povezana sa mutacijom u jednoj tački u genu DMRT3, koja je izražena u I6 podpodeli neurona kičmene moždine; ovo područje je odgovorno za koordinaciju lokomotorne mreže koja kontroliše pokrete udova. Tačkasta mutacija uzrokuje rani završetak gena kodiranjem za stop kodon, menjajući tako funkciju ovog faktora transkripcije.[11] Jedinstveno, pejsing i kasački američki standardbredi su fiksni za DMRT3 varijantu.[13] Ovo sugeriše da postoji bar jedna dodatna genetska varijanta koja kontroliše kas i pejsing u standardbredima. Međutim, evropske standardne pasmine još uvek nisu fiksirane za ovu DMRT3 varijantu, iako homozigotne jedinke imaju bolje rezultate.[13][14]

Uzgojne prakse[уреди | уреди извор]

Prilikom osnivanja Kasačkog udruženja Sjedinjenih Država 1939. godine, predložena je zatvorena rodoslovna knjiga. Rodna knjiga nije zvanično zatvorena sve do 1973. godine, međutim, verovatno je da je i ranije bila efektivno zatvorena.[15] U 2009. godini, u nastojanju da smanji gubitak genetskog diverziteta unutar pasmine, Kasačko udruženje Sjedinjenih Država ograničilo je rodovnu knjigu za sve nove ždrebce na 140 kobila godišnje.[16][15] Ovo je odmah stupilo na snagu za kasačke pastuve, a postepeno i za hodajuće pastuve.[16][15]

Današnje standardne pasmine se obično uzgajaju prema tipu hodanja, tj. kasači se uzgajaju za kasače, a pejseri se uzgajaju za pejsere.[17] Iako je moguće da kasači proizvedu pejsere, ove prakse uzgoja specifične za hod dovode do toga da se standardne rase diferenciraju u dve podpopulacije na osnovu hoda, više različite od nekih rasa.[17][15]

Zdravlje[уреди | уреди извор]

Osteokondroza (OC), Osteohondroza disekans (OCD), i druge srodne razvojne ortopedske bolesti (DOD) pojavljuju se na visokoj učestalosti u standardbredima.[18] OC/OCD je umereno do visoko nasledno stanje kod standardnih rasa i sličnih rasa, a identifikovani su genetski faktori rizika.[19][20] Ovi nalazi sugerišu da bi promena u praksi uzgoja mogla da smanji prevalenciju unutar rase; međutim, lezije se mogu povući same ili se mogu hirurški korigovati.

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д „Standardbred”. International Museum of the Horse. Приступљено 24. 6. 2014. 
  2. ^ „Messenger”. Thoroughbred Heritage. Приступљено 24. 6. 2014. 
  3. ^ а б „The Golden Age of the Trotting Horse”. International Museum of the Horse. Приступљено 24. 6. 2014. 
  4. ^ American Bloodstock
  5. ^ „American Star”. Архивирано из оригинала 21. 07. 2020. г. Приступљено 08. 07. 2020. 
  6. ^ Duroc
  7. ^ „The Stars” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 08. 03. 2021. г. Приступљено 08. 07. 2020. 
  8. ^ The Stallion Place Архивирано 2010-06-13 на сајту Wayback Machine Retrieved 2010-2-8
  9. ^ „A Day Trip For Sir Taurus”. Standardbred Canada. 19. 6. 2014. Приступљено 24. 6. 2014. 
  10. ^ а б Lynghaug, Official Horse Breed Standards Guide p. 322
  11. ^ а б Andersson, Lisa; Larhammar (29. 8. 2012). „Mutations in DMRT3 affect locomotion in horses and spinal circuit function in mice”. Nature. 488 (7413): 642—646. PMC 3523687 Слободан приступ. PMID 22932389. doi:10.1038/nature11399. 
  12. ^ а б Mitchell, James B.; Mitchell, John S.; Nolan, Paul M.; Ross, Mike W. (2011-01-01), Ross, Mike W.; Dyson, Sue J., ур., „Chapter 108 - The North American Standardbred”, Diagnosis and Management of Lameness in the Horse (Second Edition) (на језику: енглески), Saint Louis: W.B. Saunders, стр. 1014—1036, ISBN 978-1-4160-6069-7, Приступљено 2022-03-14 
  13. ^ а б Promerová, M.; Andersson, L. S.; Juras, R.; Penedo, M. C. T.; Reissmann, M.; Tozaki, T.; Bellone, R.; Dunner, S.; Hořín, P.; Imsland, F.; Imsland, P. (2014-01-21). „Worldwide frequency distribution of the 'Gait keeper' mutation in theDMRT3gene”. Animal Genetics. 45 (2): 274—282. ISSN 0268-9146. PMID 24444049. doi:10.1111/age.12120. 
  14. ^ Jäderkvist, K.; Andersson, L. S.; Johansson, A. M.; Árnason, T.; Mikko, S.; Eriksson, S.; Andersson, L.; Lindgren, G. (октобар 2014). „The DMRT3 'Gait keeper' mutation affects performance of Nordic and Standardbred trotters”. Journal of Animal Science. 92 (10): 4279—4286. ISSN 1525-3163. PMID 25085403. doi:10.2527/jas.2014-7803. 
  15. ^ а б в г Esdaile, Elizabeth; Avila, Felipe; Bellone, Rebecca R (2021-12-10). „Analysis of Genetic Diversity in the American Standardbred Horse Utilizing Short Tandem Repeats and Single Nucleotide Polymorphisms”. Journal of Heredity. 113 (3): 238—247. ISSN 0022-1503. doi:10.1093/jhered/esab070 Слободан приступ. 
  16. ^ а б „Ten Years Later: How The Stud Book Cap Has Affected Harness Racing - Horse Racing News | Paulick Report”. paulickreport.com. Приступљено 2022-03-14. 
  17. ^ а б COTHRAN, E. G.; MacCLUER, J. W.; WEITKAMP, L. R.; BAILEY, E. (2009-04-24). „Genetic differentiation associated with gait within American Standardbred horses”. Animal Genetics. 18 (4): 285—296. ISSN 0268-9146. PMID 3481678. doi:10.1111/j.1365-2052.1987.tb00772.x. 
  18. ^ LYKKJEN, S.; ROED, K. H.; DOLVIK, N. I. (2011-09-06). „Osteochondrosis and osteochondral fragments in Standardbred trotters: Prevalence and relationships”. Equine Veterinary Journal. 44 (3): 332—338. ISSN 0425-1644. PMID 21895752. doi:10.1111/j.2042-3306.2011.00434.x. 
  19. ^ Lykkjen, S.; Olsen, H. F.; Dolvik, N. I.; Grøndahl, A. M.; Røed, K. H.; Klemetsdal, G. (јануар 2014). „Heritability estimates of tarsocrural osteochondrosis and palmar/plantar first phalanx osteochondral fragments in Standardbred trotters”. Equine Veterinary Journal. 46 (1): 32—37. ISSN 2042-3306. PMID 23448227. doi:10.1111/evj.12058. 
  20. ^ McCoy, Annette M.; Beeson, Samantha K.; Splan, Rebecca K.; Lykkjen, Sigrid; Ralston, Sarah L.; Mickelson, James R.; McCue, Molly E. (2016-01-12). „Identification and validation of risk loci for osteochondrosis in standardbreds”. BMC Genomics. 17 (1): 41. ISSN 1471-2164. PMC 4709891 Слободан приступ. PMID 26753841. doi:10.1186/s12864-016-2385-z. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Standardbred na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Standardbred&oldid=27676994”