Standardbred

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Standardbred
Meaulnes du Corta.jpg
Standardbred je najpoznatiji kao vučna trkačka pasmina.
Druga imenakasač
trkač
Zemlja poreklaSjedinjene Države
Svojstva
Prepoznatljive odlikeDobro mišićavo, dugo telo, malo teže od čistokrvniog konja, čvrstih nogu i snažnih ramena i stražnjeg dela; sposoban da kasa ili brzo trči u trkama.
Standardi rase

Standardbred je američka konjska pasmina najbolje poznata po svojim sposobnostima u trkama čezama, u kojima se pripadnici ove pasmine takmiče u kasu ili pejsingu. Razvijen u Severnoj Americi, standardbred je priznat širom sveta, a pasmina može da prati svoje krvne loze do engleskih konja iz 18. veka. Oni su čvrsti, dobro građeni konji dobre dispozicije. Pored trka čezama, standardbred konji se koriste za razne konjičke aktivnosti, uključujući konjičke predstave i jahanje radi užitaka, posebno u Srednjem zapadu i Istočnim Sjedinjenim Državama i Južnom Ontariju.

Istorija[уреди | уреди извор]

Hambletonijan 10

U 17. veku su se u Americi održavale prve kasačke trke, obično na poljima na osedlanim konjima. Do sredine 18. veka, trke su se održavale na zvaničnim stazama, a konji su bili u amovima. Pasmine koje su doprinele formiranju pasmine Standardbred obuhvatale su naraganset pejser, kanadski konj, čistokrvni konj, norfočki kasač, hakni i morgan.

Osnove krvne loze standardbreda potiču do čistokrvnog konja oždrebljenog u Engleskoj 1780. godine, zvanog Mesindžer.[1] On je bio sivi pastuv koji je uvezen u Sjedinjene Države 1788. On je bio otac nekoliko trkaćih konja, ali je najpoznatiji po svom unuku Hambltonijanu 10, poznatom i kao Rajsdajkov Hambltonijan, koji je oždrebljen 1849. godine i koji se smatrao osnivačkim pastuvom pasmine i od koga svi standardbred konji potiču.[2] Kobilu i ždrebe kupio je Vilijam Rajsdajk, farmerski pomoćnik iz države Njujork, koji se uspešno naticao sa trogodišnjim ždrebcom protiv drugih konja. Taj konj je kasnike kao pastuv ostavio 1.331 potomka, od kojih je 40 kasalo milju za manje od 2 minuta i 30 sekundi.[3]

Još jedan uticajni pastuv bio je čistokrvni Diomed, rođen 1777. godine. Diomedov unuk Američka zvezda, oždrebljen 1822. godine, bio je uticajan u razvoju pasmine kroz kobile njegovog potomstva, pri čemu je Američka zvezda 14 ukrštena sa Hambltonijanom 10.[4][5][6][7] Kada je sport počeo da dobija na popularnosti, selektivniji uzgoj je izvršen da bi se proizveo brži kasač.

Dan Pač, značajni standardbred pejsing pastuv, oko 1900

Registar pasmine standardbred formiran je u Sjedinjenim Državama 1879. godine po inicijativi Nacionalnog udruženja uzgajivača kasačkih konja.[3] Ime je nastalo zbog „standarda” potrebnog za uzgoj stoka, kako bi mogli da u određenom vremenskom roku odkasaju ili pejsiraju milju.[1] Svaki standardbred morao je da pređe milju za manje od dva minuta i 30 sekundi.[8] U današnje vreme su mnogi standardbred konji brži od ovog originalnog standarda,[9] pri čemu pojedini konji pejsiraju milji za 1 min, 50 sec, a kasači su samo nekoliko sekundi sporiji od pejsera. Donekle drugačije krvne loze su prisutne kod kasačaa u odnosu na pejsere, mada obe vode poreklo od Hambltonijana 10.

Karakteristike[уреди | уреди извор]

Standardbred je teže građe od čistokrvnog konja, ali ipak pokazuje kvalitet i rafiniranost

Standardbred konji su uglavnom mišićaviji i duži od čistokrvnih konja. Takođe su mirnije naravi, što pogoduje konjima čije trke zahtevaju više strategije i veće promene brzine od trka čistokrvnih konja. Standardbred se smatraju konjima orijentisanim prema ljudima, kojis se lako treniraju.

Oni su uglavnom nešto teže građe od čistokrvnih konja, ali imaju rafinirane, čvrste noge i moćna ramena i zadnje delove. Standardbred pasmine imaju širok raspon visina, od 14 do 17 šaka (56 do 68 inča, 142 do 173 cm), mada je većina između 15 i 16 šaka (60 i 64 inča, 152 i 163 cm).[10] Oni su najčešće su dorati, smeđi ili crni,[1] iako se vide i druge boje poput kestenjaste. Siva i mrkosiva se takođe javljaju.[10]

Standardbred teži između 360 i 450 kg (800 i 1.000 funti).[1] Glave su im rafinirane i ravne, sa širokim čelom, velikim nosnicama i plitkim ustima. Tipično telo standardbreda je dugačko, sa dobro definisanim hrbatima, jakim ramenima i dugim i teškim mišićima, što pomaže u dugim razdaljinama. Vrat kod standardbreda je mišićav i blago povijen, od srednjeg do dugog raspona. Noge su mišićave i čvrste, sa uglavnom vrlo žilavim i izdržljivim kopitima.

Standardbred koju su ulavnom kasači ili pejseri. Preferentno kretanje kasača je kas, pri čemu se noge konja kreću u dijagonalnim parovima; kada se desna prednja noga pomiče napred, u leva zadnja noga se kreće, i obrnuto. Pejs je dvotaktno lateralno kretanje; prednje noge se kreću u skladu sa zadnjim nogama na istoj strani. Međutim, pasmina isto tako ima sposobnost izvošenja drugih vidova kretanja konja, uključujući i kanter, mada se taj hod kažnjava u trkama čeza.[1]

Sposobnost kasanja i pejsinga ove pasmine povezana je sa mutacijom u jednoj tački gena DMRT3, koja se izražava u I6 potpodeli neurona kičmene moždine; ovo područje je odgovorno za koordinaciju lokomotorne mreže koja kontroliše pokrete udova. Ova jednonukleotidna mutacija uzrokuje rani prekid gena, kodiranjem stop-kodona, menjajući na taj način transkripcioni faktor.[11]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д „Standardbred”. International Museum of the Horse. Приступљено 24. 6. 2014. 
  2. ^ „Messenger”. Thoroughbred Heritage. Приступљено 24. 6. 2014. 
  3. ^ а б „The Golden Age of the Trotting Horse”. International Museum of the Horse. Приступљено 24. 6. 2014. 
  4. ^ American Bloodstock
  5. ^ American Star
  6. ^ Duroc
  7. ^ The Stars
  8. ^ The Stallion Place Архивирано 2010-06-13 на сајту Wayback Machine Retrieved 2010-2-8
  9. ^ „A Day Trip For Sir Taurus”. Standardbred Canada. 19. 6. 2014. Приступљено 24. 6. 2014. 
  10. ^ а б Lynghaug, Official Horse Breed Standards Guide p. 322
  11. ^ Andersson, Lisa; Larhammar (29. 8. 2012). „Mutations in DMRT3 affect locomotion in horses and spinal circuit function in mice”. Nature. 488 (7413): 642—646. PMC 3523687Слободан приступ. PMID 22932389. doi:10.1038/nature11399. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Lynghaug, Fran (2009). The Official Horse Breeds Standards Book: The Complete Guide to the Standards of all North American Equine Breed Associations. Minneapolis, MN: Voyageur Press. ISBN 978-0-7603-3499-7. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]