Starosna piramida

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Starosna piramida je grafička ilustracija koja prikazuje podelu raznovrsnih starosnih grupa u populaciji (tipične za državu ili region sveta), formira oblik piramide kada stanovnistvo raste.[1] Ova ilustracija piramide može biti korišćena da prikaže razliku između polova i godina između pripadnika populacije.[2] Takođe se koristi u ekologiji da definiše globalno starenje populacije; indikator reproduktivne mogućnosti i verovatnoću daljeg razvitka vrsta.

Starosna piramida često sadrži hiskograme. Veličina populacije je prikazana na x-osi (horizontalnoj), a starosne grupe na y-osi (vertikalnoj).[3] Muškarci su obično prikazani na levoj strani, a žene na desnoj, oni mogu biti izmereni sirovim brojem ili kao procenat cele populacije.

Starosne piramide su često predstavljale najefektivniji način da se grafički opiše razlika između godina i pola populacije, većinski zbog veoma jasne slike koje te piramide predstavljaju.[4]

Veliki deo informacija o populaciji sveden na starost i pol može biti pročitan sa piramide o populaciji, a ovo baca senku na stepen razvijenosti i druge aspekte populacije. Takođe, starosna piramida govori o tome koliko ljudi različitog starosnog doba žive u određenom predelu. Postoje tvrdnje da je više žena nego muškaraca u starijim starosnim grupama, zbog toga što žene imaju duži životni vek.

Starosna piramida daje jasnu sliku kako usled promena u državi stopa fertiliteta ide od više ka nižoj. Starosna piramida ukazuje na treću etapu demografskie promene. Široka baza piramide predstavlja važan položaj u populaciji za decu od 0 do 14 godina, što nam govori da je stopa fertiliteta u državi visoka i da se nalazi iznad ukupne stope fertiliteta. Postoji više onih koji nisu u stalnom radnom odnosu a pripadnici su mlađe populacije. Povrh toga, manje je starije populacije zbog kraćeg životnog iskustva, koje je do oko 60 godina. [5]

Tipovi starosnih piramida[уреди]

Svaka država će imati različitu ili jedinstvenu starosnu piramidu. Međutim, većina starosnih piramida će biti podeljena po sledećem: stacionarna, ekspanzivna i konstruktivna. Ovi tipovi su podeljeni po stopi rasta fertiliteta i mortaliteta u državi..[6]

"Stacionarna" piramida
Piramida može biti opisana kao stacionarna ako procenat populacije (godine i pol) ostane konstantan vremenom. Stacionarna populacija predsavlja jednak iznos nataliteta i mortaliteta.[7] Stationary population is when a population contains equal birth rates and death rates[7]
"Ekspanzivna" piramida
Starosna piramida koja je veoma siroka kod mlađih uzrasta, karakteristična za države sa visokom stopom rođenih i niskim životim očekivanjima. Populacija brzo raste, i veličina rođenja svakog kohorta je veća nego prethodne godine.[6] The population is said to be fast-growing, and the size of each birth cohort gets larger than the size of the previous year.[8]
"Konstruktivna" piramida
Konstruktivna piramida je sužena na dnu. Populacija je uglavnom starija od proseka, dok države imaju veća životna očekivanja, nisku stopu smrtnosti, ali takođe i nizak nivo rođenih. Međutim, procenat mlađe populacije je preterano nizak, to može izazvati probleme sa stopom razmere populacije. Ova piramida je opštija kada se uračunaju i imigranti. Ovo je tipičan obrazac za veoma razvijene zemlje koje imaju visok nivo obrazovanja, lak pristup podsicaja kontroli rađanja, dobru zdravstvenu zaštitu i po neki negativan faktor okruženja.[9]

Fenomen mladih[уреди]

Medijana starosti u zemlji. Isturena omladina je najčeše u Africi, a u manjoj meri u Zapadnoj Aziji, Južnoj Aziji, Jugoistočnoj Aziji i Centralnoj Americi.
Mapa sveta koja prikazuje države prema rastu fertiliteta, prema CIA World Factbook iz 2015 .

Geri Fuler (1995) je opisao omladinu kao vrstu ekspanzivne piramide. Ganer Henison tvrdi da neumerenost pogotovo muške omladine nedvosmisleno vodi ka socijalnom nemiru, ratu i terorizmu, kao sto "treći i četvrti sin" nisu našli svoju cenjenu poziciju u postojećem društvu pronalazeći svoj podsticaj za dokazivanje u religijskoj ili političkoj ideologiji.

Henison tvrdi da većini istorijskih perioda socijalnog nemira nedostaje spoljni okidač (kao što su klimatske promene ili druge prirodne katastrofe) i većina genocida moze biti lako objašnjena kao rezultat agresivne omladine uključujući Evropski kolonijalizam, Fašizam iz 20 tog veka, uspon komunizma tokom hladnog rata , i prateći konflikti kao što je onaj u Darfuru i terorizam.[10] Ovaj faktor se takođe može koristiti i kao opis za Arapsko prolece. Ekonomska recesija kao što je velika depresija (kriza) iz 1930. godine i recesija krajem 2000. su takođe objasnjenje zašto veliki broj mladih ljudi ne moze da pronađe posao.[11] Ova mlada izbočina se moze smatrati jednim od faktora u objasnjenju ovog socijalnog nemira i neprijatnosti u društvu.[12] Studija iz 2016. godine pokazuje da su kod omladine povećane šanse za ne etnički građanski rat.[13]

Veliki deo populacije adolescenata koji ulaze u radnu snagu i glasačko telo, zateže se na šavovima ekonomije i politike osmišljene za manju populaciju. Ovo stvara nezaposlenost i otuđenje, osim ukoliko se nove mogućnosti ne naprave dovoljno brzo- u tom slučaju nastaje 'demografska dividenda' jer ima više produktivnih radnika od mladih i starih zavisnih ljudi. I dalje, starost između 16 i 30 godina je povezana sa riskiranjem, posebno među muškarcima. Uglavnom, deo mladih u zemljama u razvoju su povezani sa višim stepenom nezaposlenosti i kao rezultat toga, povećan je rizik nasilja i političke nestabilnosti.[14][15] Za Cincotta i Doces (2011), tranzicija u zrelije starosne strukture je skoro sine qua non za demokratizaciju.[16]

Kako bi se smanjili efekti omladine, prioriteti bi trebalo da budu određene polise poput stvaranja više radnih mesta.[17]

Bliski Istok i Severna Afrika[уреди]

Bliski Istok i Severna Afrika trenutno doživljavaju to da im se omladina ističe. Države Bliskog Istoka su doživele porast u broju mlađe populacije tokom poslednje decenije. Danas, skoro 111 miliona ljudi u starosti između 15 do 29 godina koji žive tu čine skoro 27% populacije.[18] Strukturne promene u pružanju usluga, posebno briga o zdravlju počevši od šezdesetih godina prošlog veka stvorili su uslove za demografsku eksploziju, što je rezultiralo stanovništvom koje se uglavnom sastojalo od mlađih ljudi.Procenjuje se da je oko 65% regionalnog stanovništva mlađe od 30 godina.[19]

Bliski Istok je investirao više novca u edukaciju, uključujući i religioznu edukaciju, nego u druge religije kako bi edukacija bila dostupna većini dece.[20] Ipak, ta edukacija nije dovrla do većeg nivoa zaposlenih i broj mladih nezaposlenih je trenutno 25%, najveći procenat u bilo kom pojedinačnom regionu.[21] Od 25% više od polovine su prvi polaznici na tržištu zaposlenja.[22]

Ogroman broj nezaposlenih na Bliskom Istoku i Severnoj Africi je često upoređivan sa onim iz Istočne Azije koji je nagomilo ljudski kapital i dosegnuo ogroman ekonomski porast poslednjih decenija.[23] Broj mladih nezaposlenih je nazvan Mladež Bliskog Istoka kao demografski dar koji, ukoliko je adekvatno upotrebljen, može da bude pogon religionalnom ekonomskom porasrtu i razvoju.[24] Dok je prisutan porast mlade populacije, on predstavlja pritisak na resurse edukativnog sistema i radnog tržišta. Takođe znači da se porast poretka ukupne populacije sastoji od onih koji smatraju da su dostigli godine za rad i zato ne zavise od ekonomskih aktivnosti drugih. Sa druge strane ovaj pad u odnosu na zavisnost može da ostavi pozitivan uticaj na celokupni ekonomski porast, stvarajući demografiju podeljenom. Spopobnost jedne ekonomije da sjedini njenu podeljenost ipak zavisi od njene mogućnosti da obezbedi zapošljavanje radno sposobne populacije u produktivno ekonomske aktivnosti i da stvori poslove neophodne za porast radne snage.

Reference[уреди]

  1. ^ Population pyramids of the world from 1950 to 2050
  2. ^ Weeks, John (2001). Population An introduction to concepts and issues. Wadsworth. стр. 307. 
  3. ^ „population pyramid | sociology”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 29. 03. 2017. 
  4. ^ „Department of Health Home[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 30. 08. 2009. Приступљено 07. 06. 2017.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  5. ^ „From Population Pyramids to Pillars”. www.prb.org. Приступљено 29. 03. 2017. 
  6. 6,0 6,1 http://www.fsl.orst.edu/pnwerc/wrb/Atlas_web_compressed/5.Human_Populations/5h.pyramids_web.pdf Population Pyramids - Oregon State University
  7. 7,0 7,1 Weeks, John (2011). Population An Introduction to concepts and issues. Wadsworth. стр. 309. ISBN 978-1305094505. 
  8. ^ Korenjak-Cˇ erne, Kejžar, Batagelj (2008). „Clustering of Population Pyramids”. Informatica. 32. 
  9. ^ Boucher, Lauren (10. 03. 2016). „What are the different types of population pyramids?”. https://www.populationeducation.org/content/what-are-different-types-population-pyramids. Приступљено 29. 03. 2017.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
  10. ^ „Why a two-state solution doesn't guarantee peace in the Middle East”. Washington Examiner. Приступљено 05. 04. 2017. 
  11. ^ Korotayev A. et al.A Trap At The Escape From The Trap? Demographic-Structural Factors of Political Instability in Modern Africa and West Asia. Cliodynamics 2/2 (2011): 1-28.
  12. ^ The Effects of 'Youth Bulge' on Civil Conflicts - Council on Foreign Relations
  13. ^ Yair, Omer; Miodownik, Dan (01. 02. 2016). „Youth bulge and civil war: Why a country’s share of young adults explains only non-ethnic wars”. Conflict Management and Peace Science (на језику: енглески). 33 (1): 25—44. ISSN 0738-8942. doi:10.1177/0738894214544613. 
  14. ^ Huntington, Samuel P. 1996. The Clash of Civilizations and the Remaking of World Order. New York, NY: Simon and Schuster
  15. ^ Urdal, Henrik. 2006. "A Clash of Generations? Youth Bulges and Political Violence." International Studies Quarterly 50:607-29 doi:10.1111/j.1468-2478.2006.00416.x
  16. ^ Cincotta, Richard, and John Doces. 2011. "The Age-structural Maturity Thesis: The Youth Bulge's Influence on the Advent and Stability of Liberal Democracy?" In Political Demography: identity, conflict and institutions ed. J. A. Goldstone, E. Kaufmann and M. Toft. Boulder, CO: Paradigm Press
  17. 17,0 17,1 „The Effects of ‘Youth Bulge’ on Civil Conflicts”. Council on Foreign Relations (на језику: енглески). Приступљено 05. 04. 2017. 
  18. ^ Hassan, Islam; Dyer, Paul (2017). „The State of Middle Eastern Youth.” (PDF). The Muslim World. 107 (1): 3—12. 
  19. ^ Navtej Dhillon "The Role of the U.S. in the Middle East," Congressional Briefing (May 2008)
  20. ^ Navtej Dhillon, Tarik Yousef. "Inclusion: Meeting the 100 Million Youth Challenge"
  21. ^ Middle East Youth Initiative – Employment
  22. ^ Navtej Dhillon, Tarik Yousef. "Inclusion: Meeting the 100 Million Youth Challenge" (2007)
  23. ^ „Youth – An Undervalued Asset: Towards a New Agenda in the Middle East and North Africa, Progress, Challenges and Way Forward," Middle East and North Africa Region Human Development Department (MNSHD), The World Bank, 2007” (PDF). Приступљено 27. 10. 2011. 
  24. ^ „Middle East Youth Initiative: About: Why Shabab?”. Приступљено 27. 10. 2011. 

Literatura[уреди]