Stevan Koprivica
| Stevan Koprivica | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 29. novembar 1959. |
| Mesto rođenja | Kotor FNR Jugoslavija |
Stevan Koprivica (Kotor, 29. novembar 1959) srpski i crnogorski je dramski pisac, dramaturg, scenarista i univerzitetski profesor.
Biografija
[уреди | уреди извор]Rođen 29. novembra 1959. godine u Kotoru, odrastao je i školovao se u Herceg Novom.[1] Završio je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu[2] u klasi profesora Ratka Đurovića. Živi i radi u Beogradu i Herceg Novom.
Napisao je preko trideset izvedenih pozorišnih komada, a scenarista je i više filmova i TV serija.
Jedan je od osnivača Festivala pozorišta za djecu u Kotoru.[3] Bio je dugogodišnji upravnik Malog pozorišta „Duško Radović“, a sada je predsednik Upravnog odbora pozorišta „Boško Buha“.[3]
On je redovni profesor dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti[4] Univerziteta umetnosti u Beogradu i Fakultetu dramskih umjetnosti na Cetinju.[5]
Sa suprugom Ljubicom ima kćerku Stanislavu Koprivicu, koja je pozorišni reditelj.[6]
Nagrade
[уреди | уреди извор]- Sterijina nagrada za dramatizaciju Bašta sljezove boje[7]
- Sterijina nagrada za dramski tekst Bokeški D-mol[7]
- Nagrada za najbolju komediju Mi čekamo bebu na Festivalu Dani komedije u Jagodini[7]
- Nagrada Festivala pozorišta za decu u Kotoru za komad Novela od ljubavi[7]
- Nagrada „Zmajevih dečjih igara“ za predstavu Moj prvi razred[7]
- Nagrada Udruženja dramskih pisaca Srbije za dramu Dobro jutro admirale[7]
- Nagrada za tekst Bokeški D-mol na Festivalu mediteranskog teatra „Purgatorije“ 2006. godine[7]
- Nagrada za najbolju predstavu Providenca na Festivalu mediteranskog teatra „Purgatorije“ 2014. godine[7]
Dela
[уреди | уреди извор]Teatrografija
[уреди | уреди извор]- Dugo putovanje u Jevropu (Beogradsko dramsko pozorište (BDP), režija: E. Savin)[8]
- Jugo nokturno (BDP)[8]
- Tri čekića, o srpu da i ne govorimo (Srpsko narodno pozorište)[8]
- Oružje zbogom (BDP, režija: N. Janjetović)[8]
- U pola cene[8] (BDP, režija: S. Koprivica)
- M(j)ešoviti brak (Atelje 212, režija: M. Karadžić)[8]
- Ratna kuhinja (Atelje 212, režija: M. Karadžić)[8]
- Anđela (Zvezdara teatar, režija: M. Karadžić)
- Navala (Zvezdara teatar, režija: E. Savin)[8]
- Tre sorelle (Zvezdara teatar, režija: M. Karadžić)[8]
- Talični Tom i Daltoni (Malo pozorište „Duško Radović”, režija: M. Karadžić)[8]
- Viđenje Isusa Krista u kasarni VP 2507 (Pozorište Boško Buha)[8]
- Mi čekamo bebu (Malo pozorište „Duško Radović”, režija: M. Karadžić)
- Bajkovizija (Malo pozorište „Duško Radović”, u sopstvenoj režiji)[8]
- Deveta defanziva (Kruševačko pozorište)[8]
- Oružje zbogom (Beogradsko dramsko pozorište)[8]
- Zbogom oružje (Narodno pozorište Timočke krajine - Centar za kulturu Zoran Radmilović)[8]
- Novogodišnja avantura Taličnog Toma (Malo pozorište „Duško Radović”)[8]
- Bašta sljezove boje - dramatizacija (Malo pozorište „Duško Radović”, režija: M. Karadžić)[8]
- Mali Radojica i Kraljević Marko (Pozorište Boško Buha, režija: M. Karadžić)[8]
- Kad porasteš bićeš ja (Pozorište Boško Buha)[8]
- Deda Mrazov bajkodrom (Pozorište Boško Buha)[8]
- Tajna plave ptice (Pozorište Slavija)[8]
- Anđela (Zvezdara tatar)[8]
- Legenda o postanku (Budva Grad teatar)[8]
- Žaklina Bandeka (Kult teatar)[8]
- Divan dan (FaVi)[8]
- Plastika (Teatar Vuk)[8]
- Sa druge strane jastuka (Pozorište na Terazijama)[8]
- Tri musketara (Pozorište Boško Buha, režija: M. Karadžić)[8]
- Lepotica i zver (Pozorište Boško Buha, režija: M. Karadžić)[8]
- Pomjeranje tla (Crnogorsko narodno pozorište, režija: E. Savin)[9]
- Novela od ljubavi (Gradsko pozorište u Podgorici,[10] režija: M. Karadžić)
- Zauvijek tvoj (Gradsko pozorište u Podgorici], režija: M. Karadžić)[9]
- Bokeški D-moll (Centar za kulturu Tivat,[10] režija: M. Karadžić)
- Innominato (Centar za kulturu Tivat, režija: M. Karadžić)[11]
- Betula u malu valu (Centar za kulturu Tivat, režija: M. Karadžić)[12]
- Boka Hotel (Centar za kulturu Tivat, režija: Đ. Tešić)[13]
- Providenca (Centar za kulturu Tivat, režija: E. Savin)[14]
- Čarobnjak (Kraljevsko pozorište ''Zetski dom'' Cetinje[15], režija: M. Karadžić)
- Noć četiri mjeseca (Hercegnovsko pozorište, režija: S. Koprivica)
- Škola (režija: Darijan Mihajlović)
- Zelena čoja Montenegra (Beogradsko dramsko pozorište, Gradsko pozorište Podgorica, Grad teatar u Budvi; režija: Nikita Milivojević)[16]
TV serije
[уреди | уреди извор]- Kontraš (1996)
- Kod lude ptice (1998)
- M(j)ešoviti brak (2003-2007)
- Premijer (2007)
- To toplo ljeto (2008)
- Budva na pjenu od mora (2012-2013)
- Senke nad Balkanom (2016-2020)
Filmski scenariji i TV drame
[уреди | уреди извор]- Zelena Čoja Montenegra
- Balkanska braća (2005)
- Neka čudna zemlja
- Biće bolje (1994)
- Rat uživo (2000)
- Krojači džinsa (1982)
- Promeni me (2007)
- Čarlston za Ognjenku (2008)
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ „Stevan Koprivica: Vratio sam se u Novi, ali više ne liči na grad iz mog djetinjstva - CdM”. www.cdm.me (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-18.
- ^ http://www.srpskilegat.rs/rodjen-je-dramski-pisac-stevan-koprivica/?pismo=lat
- ^ а б „Direktor”. Gradsko Pozorište (на језику: српски). Приступљено 2021-11-18.
- ^ „Stevan Koprivica | FDU”. fdu.bg.ac.rs. Архивирано из оригинала 18. 11. 2021. г. Приступљено 2021-11-18.
- ^ Gore, Univerzitet Crne. „Univerzitet Crne Gore - O Univerzitetu”. UCG - Univerzitet Crne Gore (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-18.
- ^ Raković, Brankica (2016-08-01). „Staša Koprivica: Vaspitavali su me kao hajduka, ne kao princezu”. Lola (на језику: бошњачки). Приступљено 2021-11-18.
- ^ а б в г д ђ е ж „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2021-11-18.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2021-11-18.
- ^ а б Jadran, Radio. „Stevan Koprivica: U zoni provizorijuma moja ostavka je „scenes a faire“, scena koja se mora izvršiti | Radio Jadran” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 11. 2021. г. Приступљено 2021-11-18.
- ^ а б Gradsko pozorište u Podgorici[мртва веза]
- ^ Pozornica.Me (2020-09-15). „Innominato”. Pozornica.Me | Portal teatra! (на језику: хрватски). Приступљено 2021-11-18.
- ^ „Premijera predstave "Betula u malu valu"”. Radio DUX (на језику: хрватски). 2014-07-24. Приступљено 2021-11-18.
- ^ „Filmska ekranizacija predstave „Boka hotel“”. Radio Tivat (на језику: српски). 2015-04-12. Архивирано из оригинала 18. 11. 2021. г. Приступљено 2021-11-18.
- ^ „Novosađani ispratili “Providencu” desetominutnim ovacijama”. vijesti.me (на језику: српски). Приступљено 2021-11-18.
- ^ „Kraljevsko pozorište Zetski dom Cetinje”. Архивирано из оригинала 16. 12. 2011. г. Приступљено 23. 12. 2011.
- ^ „ИНТЕРВЈУ Никита Миливојевић: Међу нама има још људовања”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2021-11-18.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]- Stevan Koprivica на сајту IMDb (језик: енглески)
- Koprivica - Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
