Студентски културни центар Београд

Студентски културни центар Београд (скраћено СКЦБ). Налази се у улици Краља Милана (бивша Српских владара и Маршала Тита) у броју 48. Зграда у којој се налази СКЦ је изграђена 1895. године и била је позната као Официрски дом, пројектовао је Јован Илкић. Зграда је уступљена Београдском универзитету, односно студентима после великих студентских протеста 1968. године.

Од тада па наовамо, СКЦ је био и остао значајно место београдске младости и авангарде из којег су изашли многи значајни аутори у свим областима уметности.^[1]

Током социјалистичке владавине, када су сви остали простори били затворени за аутентичну и критичку мисао, у СКЦ-у су били представљани млади, храбри и бунтовни. Тако је једино ту игран Александар Поповић који је био у немилости власти^{[тражи се извор]}.

Током деведесетих година XX века, СКЦ је био познат по томе што се на тротоару испред њега налазила пијаца на којој су се продавала илегална (пиратска) музичка издања.

Поставангарда је такође ту нашла свој простор одакле се даље ширила. У СКЦ-у има много сцена, али је најпопуларнија концертна.

Једно од култних места Београда деведесетих је била и „Срећна галерија“ СКЦ-а, у којој су своје радове излагали млади и напредни уметници. Као саставни део СКЦ-а, од 2004. делује његов архивско-библиотечки центар под називом АБеЦеда, у коме се чувају материјали и документи о догађајима који су се овде дешавали.

Данас Студентски културни центар има пет галерија: В. И. П. Арт Галерија, Циркус Галерија, Арт@Арт Галерија, Галерија СКЦ-а и Срећна Галерија. Као и редакције за музички и позоришни програм.

Студентски културни центар је 1972. започео фестивал под називом Априлски Сусрети, као фестивал проширених и нових медија, који се прекидима коначно успоставио 2002. и постао традиционална манифестација од тада. Од 2003. у СКЦ-у се сваке године одржава Међународни салон стрипа.