Sulfatid

Из Википедије, слободне енциклопедије
Sulfatid
Sulfatide.png
Hemijska struktura sulfatida
Identifikacija
3D model (Jmol)
DrugBank
Svojstva
C48H93NO12S
Molarna masa 908,317
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Sulfatidi su klasa sulfatisanih galaktozilceramida koji se prvenstveno sintetišu u oligodendrocitima u centralnom nervnom sistemu. Sulfatidi su tip sulfolipida.[3][4]

Klinički značaj[уреди]

Alteracije sulfatidnog metabolizma, razmena i homeostaza su prisutni u najranijim klinički prepoznatljivim stepenima Alchajmerove bolesti i vezani su za metahromatsku leukodistrofiju (MLD).

Osobine[уреди]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 12
Broj donora vodonika 7
Broj rotacionih veza 43
Particioni koeficijent[5] (ALogP) 12,3
Rastvorljivost[6] (logS, log(mol/L)) -17,2
Polarna površina[7] (PSA, Å2) 220,7

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Michael A Lieberman; Rick Ricer. Lippincott's Illustrated Q&A Review of Biochemistry (1 Pap/Psc ed изд.). Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 978-1-60547-302-4.  Текст „year?2009 ” игнорисан (помоћ)
  4. Huang JQ, Trasler JM, Igdoura S, Michaud J, Hanal N, Gravel RA (1997). „Apoptotic cell death in mouse models of GM2 gangliosidosis and observations on human Tay-Sachs and Sandhoff diseases”. Human molecular genetics. 6 (11): 1879—85. PMID 9302266. doi:10.1093/hmg/6.11.1879. 
  5. Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  6. Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  7. Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Literatura[уреди]

  • Michael A Lieberman; Rick Ricer. Lippincott's Illustrated Q&A Review of Biochemistry (1 Pap/Psc ed изд.). Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 978-1-60547-302-4.  Текст „year?2009 ” игнорисан (помоћ)

Spoljašnje veze[уреди]