Sva jutra sveta

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Sva jutra sveta
678 fr tous les matins du monde 1329128081518.jpg
Izvorni naslov франц. Tous les matins du monde
Režija Alan Korno
Scenario Paskal Kinjar
Alan Korno
Producent Žan-Luj Livi
Glavne uloge Žan-Pjer Mariel
Žerar Depardje
An Brošet
Gijom Depardje
Muzika Đordi Saval
Sainte-Colombe
Marin Marais
Montaža Marija-Žozef Jojot
Izdavačka kuća Koch-Lorber Films (1992)
Godina 1991.
Trajanje 115 minuta
Zemlja  Француска
Jezik francuski
Budžet dolara3,089,497
IMDb veza

Sva jutra sveta (franc. Tous les matins du monde) je francuski film iz 1991. godine zasnovan na istoimenoj knjizi Paskala Kinjara [1][2] (franc. Pascal Quignard). Radnja je smeštena za vreme vladavine Luja XIV. Film pokazuje renomiranog muzičara Marinа Maraisа koji se osvrće na svoju mladost. Naslov filma je objašnjen rečenicom: "Tous les matins du monde sont sans retour" („Sva jutra sveta se ne mogu vratiti”) koju je izgovorio Marais u 16. poglavlju Kinjarove novele kada je čuo za Madleninu smrt.

Pozadina[уреди]

Iste godine kada je knjiga izašla, Paskal Kinjar, zajedno sa piscem Alanom Kornoom, prilagodili su roman filmu u kojem su glumili Žan-Pjer Mariel, Žerar Depardje, An Brošet (franc. Anne Brochet) i Gijom Depardje (franc. Guillaume Depardieu). Film je distribuiran od strane Koch-Lorber Films.

Radnja filma se dešava oko kasnog 17. i ranog 18. veka, kompozitora Marin Marais i njegovog života kao muzičara, njegovog mentora Gospodinom de Sent Kolombom (franc. Monsier de Saint Colombe), i Sent Kolombove ćerke. Sredovečni Marais, koga igra Žerar Depardje, priča priču, dok njegov sin Gijom Depardje igra ulogu mladog Maraisa. Očaravajuća melodija njegovog instrumenta viol (viola da gamba),koju svira Đordi Saval, čuje se tokom celog filma i igra glavnu ulogu u podizanju raspoloženja. Mada je izmišljena, priča je zasnovana na istorijskim likovima, i ono malo što se zna o njihovim životima je tačno prikazano.[3] Scene filma postavljene u salonu Luja XV snimljene su u zlatnoj galeriji Francuske banke.

Sinopsis[уреди]

Applications-multimedia.svgUPOZORENJE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

Sredovečni kompozitor Marin Marais, violinista iz 17—18. veka, priseća se uspomene na mladost i svog bivšeg nastavnika i nedostižnog svirača viole, jansenistu Gospodina de Sent Kolomba i njegove dve ćerke Madlene (franc. Madeleiene) i Toanete (franc. Toinette). Sent Kolomb se posvetio muzici nakon smrti svoje zene, vaspitavanju svoje dve ćerke. Uprkos tome što živi povučeno od sveta, poznat je po svojoj virtuoznosti i po svojim tehnickim inovacijama. O njegovom umeću se čulo do dvora Luja XIV. Kralj je poslao izaslanika, Kenjea (franc. Caigneta), da trazi od njega da svira na dvoru, ali Sent Kolomb je to odbio i zatvorio se u kućici u svome dvorištu da bi mogao da usavrši sviranje viole.

Godine 1673. u selu blizu Pariza, Marin Marais , 17.-godišnji dečak, dolazi do Sent Kolomba, majstora sviranja viole, poznatog po svojoj strogosti, i traži mu da ga podučava. Sent Kolomb je odbio da ga primi među svoje učenike. Njegova starija ćerka, Madlena je bila tužna jer se zaljubila u Maraisa i pomaže mu da tajno sluša muziku njegovog oca.

Ona ostaje trudna, ali se dete rađa mrtvo i Madlena se teško razboli. Marais je napušta i odlazi da svira na dvor posle Kenjeove smrti. Sent Kolomb ga poziva u kuću pošto bolesna Madlena želi da čuje kako njen ljubavnik svira pesmu koju je napisao za nju "Sanjar" (franc. "La reveuse"). Kada je Marais otišao ona se obesila. Stari Marais uviđa svoje greške, dok Sent Kolomb prepoznaje svoju muzikalnost.

Glumci[уреди]

Muzika[уреди]

  • Sent Kolomb: Les pleurs; Gavotte du tendre; "Le retour"
  • Marin Marais: Improvisation sur les Folies d'Espagne; L'arabesque; Le Badinage; La rêveuse
  • Lully: Marche pour la cérémonie des Turcs
  • Fransoa Kupren: Troisième leçon de Ténèbres
  • Savall: Prélude pour Monsieur Vauquelin; Une jeune fillette, d’après une mélodie populaire; Fantaisie en mi mineur, d’après un anonyme du XVIIème

Nagrade i nominacije[уреди]

  • Nagrada Cezar (Francuska)
    • Osvojeno: Najbolja glumica —sporedna uloga (An Brošet)[4]
    • Osvojeno: Najbolja fotografija (Iv Angelo)
    • Osvojeno: Najbolja kostimografija (Korin Jori)
    • Osvojeno: Najbolja režija (Alan Korno)
    • Osvojeno: Najbolji film
    • Osvojeno: Najbolja muzika (Đordi Saval)
    • Osvojeno: Najbolja pesma (An Kampion, Pjer Gamet, Žerar Lamp i Pjer Verani)
    • Nominovani: Najbolji glumac— Glavna uloga (Žan-Pjer Mariel)
    • Nominovani: Najbolja montaža (Marija-Žozef Jojot)
    • Nominovani: Najbolji pisac (Alan Korno and Paskal Kinjar)
    • Nominovani: Najperspektivniji glumac (Gijom Depardje)

Reference[уреди]

  1. ^ British Film Institute page about Tous les Matins du Monde
  2. ^ http://www.knjizara.com/ Paskal Kinjar: Sva jutra sveta Prevod: Jovan Popov, Izdavač: Geopoetika, Pristupljeno: 18.05.2016.
  3. ^ Medieval Music & Arts Foundation - Tous les matins du monde : The Historical Evidence accessed 10 April 2014.
  4. ^ Lanzoni, Rémi Fournier (2004). French Cinema: From Its Beginnings to the Present. A&C Black. стр. 388. ISBN 978-0-8264-1600-1. 
  5. ^ „Berlinale: 1992 Programme”. berlinale.de. Приступљено 24. 5. 2011. 

Spoljašnje veze[уреди]