Svetozar Mašin
Svetozar Mašin | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 1851. |
| Место рођења | Ваљево, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 21. мај 1886. (34/35 год.) |
| Место смрти | Смедерево, Кнежевина Србија |
Svetozar Mašin (češ. Svetozár Mašín;Ваљево 1851 — 21. maj - Смедерево 1886),[1] bio je poznati građevinski inženjer Kraljevine Srbije, češkog porekla.[2]
Biografija[уреди | уреди извор]
Mašin je bio sin Jovana Mašina, lekara kneza Mihajla i kralja Milana Obrenovića, a njegov mlađi brat Aleksandar Mašin bio je jedan od zaverenika u Majskom prevratu, a kasnije i načelnik generalštaba i ministar. Imao je još brata Nikolu i sestre Leposavu i Poleksiju.
Mašin je bio glavni inženjer na izgradnji železničke pruge do Leskovca.[3], radio je kao rudarski inženjer u rudniku Lece, kod Medveđe,[4] na obnovi starog rimskog puta u blizini Petrovca na Mlavi, na trasiranju puta Kraljevo-Raška, a bio je i upravnik Podrinjskih rudnika.[5]
Poznati inženjer bio je prvi muž, kasnije srpske kraljice Drage. Bio je blizak poznanik njenog oca Pantelije-Pante Lunjevice, po čijoj se želji[6] i njome oženio. Poznavao je i kralja Milana Obrenovića. Svetozar i Draga su se venčali u avgustu 1883.[4] godine, u beogradskoj Sabornoj crkvi. Zajedno su živeli u više mesta (Krupanj[5], Leskovac[4], Petrovac na Mlavi[7], Kraljevo), ali brak je potrajao svega tri godine - do Svetozareve smrti. O tome kako je umro postoje različite verzije: Od srca (navodno zbog previše pića), epilepsije,[7] po nekima se radilo o samoubistvu zbog ljubomore[6], a možda i ubistvu[7]. (Svetozarov brat Aleksandar je za njegovu smrt kasnije krivio Dragu, a na kraju je i učestvovao u njenom ubistvu). Sahranjen je na groblju Karaul, u Petrovcu na Mlavi[7]. Draga je nasledila muževljevu penziju a zadržala je i prezime.
Hroničar starog Kraljeva Dragoljub Obradović Kondis[8], je zabeležio, da je 1882. godine, u današnjem Kraljevu (tada Karanovcu) u hotelu "Pariz" u čast kralja Milana Obrenovića priređen bal na kome su mu predstavljeni i inženjer Svetozar Mašin i supruga mu Draga. Mašini su u Kraljevu živeli dok je inženjer radio na trasiranju puta za Rašku. Legenda kaže da se tokom bala kralj grubo našalio s Mašinom na račun krivine Lakat i serpentina na Šaševu, što je inženjera teško pogodilo, pa je pao u depresiju. Jednog dana se čulo da se ubio.
Koristio je državni stan u Smederevu, u kome je Draga nastavila da živi i posle njegove smrti[9].
Porodica[уреди | уреди извор]
Roditelji[уреди | уреди извор]
| ime | slika | datum rođenja | datum smrti |
|---|---|---|---|
| Jovan Mašin |  |
1820. | 24. decembar 1884. |
| Barbora Všeteček |
Supružnik[уреди | уреди извор]
| ime | slika | datum rođenja | datum smrti |
|---|---|---|---|
| Draga Lunjevica |  |
23. septembar 1864. | 11. jun 1903. |
Vidi još[уреди | уреди извор]
- Draga Obrenović - Draga Mašin, rođ. Lunjevica
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ А. Столић, Краљица Драга, Београд 2000, стр. 23.
- ^ „аСрбија | Инфо о општини”. asrbija.com. Приступљено 2024-01-28.
- ^ Leskovac#Saobraćaj
- ^ а б в Draga Mašin – Jorgać… | ЗАВЕТИНЕPress Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јул 2012), Приступљено 28. 3. 2013.
- ^ а б Krupanj#Istorija
- ^ а б Serbian Yellow Pages Inc. | Ljubavno gnezdo kraljice Drage Архивирано на сајту Wayback Machine (5. мај 2014), Приступљено 28. 3. 2013.
- ^ а б в г King Alexander and Queen Draga of Serbia Архивирано на сајту Wayback Machine (11. август 2014), Приступљено 28. 3. 2013.
- ^ Svetla "Pariza" U Srcu Kraljeva - Press Архивирано на сајту Wayback Machine (17. децембар 2009), Приступљено 28. 3. 2013.
- ^ Kraljica Draga ~ Draga Mašin-Obrenović :: Istorija sveta ~ Mitovi i Legende, Приступљено 28. 3. 2013.
