TFT монитор

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
TFT монитор.

TFT монитори (енгл. Thin Film Transistor) спадају у LCD (енгл. Liquid Crystal Display) врсту монитора. Не садрже катодну цев, већ течне кристале између две стаклене плоче, два поларизациона филтера, филтера боје и два слоја за поравнавање. Иза ових слојева се налази позадинско осветљење које се обично састоји од више флуоресцентних лампи. Довођењем напона на слој за поравнавање се ствара електрично поље које поравнава течне кристале, што онемогућава светлости да прође кроз њих, док се укидањем напона омогућава пролаз.

Предности[уреди | уреди извор]

ЦРТ монитори су кабасти, док су ТФТ танки и велики таман колико треба. Потрошња електричне енергије је код ЦРТ монитора око 80 вати за 17 инча док је код ТФТ једва 20 вата. ЦРТ монитори емитују електроне из катодне цеви, који излећу и до 80 cm изван екрана и ако човек седи близу онда га погађају. То се осети при дуготрајном седењу испред монитора на малој удаљености (идеално је 50 cm, али тада смо још у зони зрачења па је препоручљиво на сваких сат урадити паузу од 10-ак минута). Код ТФТ монитора овога нема, тј. електрони не излећу на толику удаљеност, већ на пар цм од стакла. Освежавање ЦРТ монитора је у идеалном случају 120 херца по секунди а већина квалитетних монитора је могла да нам понуди до 100 херца, јефтинији су ишли до 85 (1 херц је једна слика у секунди коју исцрта монитор). Код ТФТ монитора освежавање врши само када је то потребно (када се на слици нешто помера). Брзина савремених ТФТ монитора је 2 мили секунде или 500 слика у секунди за пример узмите монитор од 16 мс је имао нешто више од 50 слика у секунди.

Мане[уреди | уреди извор]

Главни недостатак ТФТ монитора је верност приказа слике, пошто је слика "пластичнија" од оне на ЦРТ-у , што може да засмета графичким дизајнерима, али и то ће брзо да се реши. Постоји низ недостатака у свакој технологији, па тако и у овој, ТФТ технологија није савршена, тако слика није иста при свим угловима гледања, пошто су кристали у некој врсти мреже, они дају идеалну слику када се гледа под углом од 90 степени у односу на екран, у задње време се појављују монитори који су декларисани на угао видљивости од 180 степени, добијамо утисак да је све савршено. Конструкција самог екрана је таква, да се слика деградира приликом гледања са стране. Код јефтинијих монитора је то јако видљиво, а код скупих мање, али ипак постоји деградација. Наравно, ако се монитор користи само за једног корисника, то није проблем, јер је монитор лаган и врло лако се подешава у положај који је за корисника идеалан, проблем је кад више људи гледа нпр. филм, онда они са стране имају лошију слику од оних у центру. Код скупљих монитора је то мање уочљиво.

Врсте[уреди | уреди извор]

Постоје четири врсте ТФТ монитора.

Прва се дели на екран са односом 16:10 и 5:4, сада је у моди 16:10 пошто се филмови за ДВД и биоскоп праве у односу 16:9 а разлог зашто је узет однос 16:10 је тај, што је то компромис између монитора за уживање и рад, познатији су као вајд скрин монитори. Предност је та, што се не приказују оне две црне штрафте на горњем и доњем делу екрана, самим тим се и боље искоришћава расположиви простор. 5:4 су монитори на које смо навикли. Ови монитори су јефтинији за производњу од 5:4, јер се од једне плоче стакла мање баци као шкарт, тј. више се стакла искористи. Мана, мањи размак између горње и доње границе нас наводи да уместо 17 инча купимо 19, јер управо та дијагонала одговара величини од 17 инча 5:4 монитора, али добијамо на ширини. Овај однос се користи и при новијим генерацијама лаптоп рачунара, а пошто је лаптоп шири, добија се простор који се користи за убацивање нумеричке тастатуре, што је још један плус.

Друга је пивот модел, тј. монитор који се окреће око вертикалне осе, погодан је за дизајнере, јер окретањем монитора у вертикалу, дизајнер, нпр. новина, добија простор који омогућава да види целу страницу а4 формата без додатног скроловања, што је још једна предност ових монитора. Наравно, ова функција такође кошта, али онај коме то користи, њему се и исплати.

Трећа врста ТФТ монитора су са уграђеним ТВ Тјунером, тако да монитор може да служи и као ТВ, ти монитори су обично скупљи од телевизора, али гледајући да самим тим штедите на томе да уместо два уређаја купујете један, то је такође предност, како за кућни буџет, тако и за простор.

Четврта врста су монитори са ДВИ улазом илити дигиталним. То су монитори као и сваки други ТФТ, само што користе напреднију везу са рачунаром. Слика преко ДВИ везе је квалитетнија, оштрија и у сваком погледу боља. Код јефтинијих модела је понекад слика лошија у односу на везу преко ВГА конекције, али то је чисто маркетиншки трик. Тако да се при куповини монитора користите старим правилом, колико пара - толико и музике.

Произвођачи[уреди | уреди извор]

Само неки од произвођача су :

Спољашње везе[уреди | уреди извор]