Taeniura lymma

С Википедије, слободне енциклопедије

Taeniura lymma
Photo of a flattened, disc-shaped fish with a greenish-yellow body covered in neon blue spots, and two neon blue stripes along the tail, lying on coral debris
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Chondrichthyes
Ред: Myliobatiformes
Породица: Dasyatidae
Род: Taeniura
Врста:
T. lymma
Биномно име
Taeniura lymma
(Питер Форскај, 1775)
World map with blue coloring all around the periphery of the Indian Ocean from South Africa to northern Australia, and through Southeast Asia including the Philippines and New Guinea
Распрострањеност врсте Taeniura lymma на мапи света
Синоними

Raja lymma Форскај, 1775
Trygon ornatus Греј, 1830

Taeniura lymma је врста раже из породице Dasyatidae. Настањује воде дубине од 30 м и уобичајена је врста у тропским пределима Индијског океана и западним водама Тихог океана, као и у околним стаништима повезаним са коралним гребенима. Ова врста нарасте не више од 35 цм, има избочене очи и релативно кратак и дебео реп. Може се лако разликовати од других ража по плавим тачкама на телу, жутоплавој боји и по правим пругама на репу.[2]

Ноћу, током пораста плиме Taeniura lymma је активна и укопава се у пешчано дно, а када се вода повуче, ова врста се повлачи у склониште на гребене.[3] Женка рађа до седам потомака. Ова врста може наудити људима, али је забележено да је доста плашљива и да избегава контакт. Доста је популарна у акваристици.[4][5]

Међународна унија за заштиту природе је ову врсту означила као мало угрожену, јер се суочава са деградацијом станишта и интезивном притиску риболоваца широм подручја која настањује.[6][7]

Таксономија и и станиште[уреди | уреди извор]

Ова врста први пут је описана као Raja lymma од стране шведског природњака Питера Форсала 1775. године у књизи Descriptiones Animalium quae in itinere ad maris australis terras per annos 1772, 1773, et 1774 suscepto collegit, observavit, et delineavit .[8][9][10] Ипак Форсал није одредио род ове врсте. Немачки биолози Милер и Хенле створили су род Taeniura за ову врсту, што је уједно данас и синоним за њу. Морфолошко испитивање доказало је да је Taeniura lymma повезана са врстама H. pacifica и H. schmardae.[11][12]

Taeniura lymma широко је распрострањена у тропским водама индо-пафицичког региона, а такође настањује воде око Индијског океана до јужне Африке, преко Арапског полуострва до југоисточне Азије, укључујући Мадагаскар, Маурицијус, Занзибар, Сејшеле, Шри Ланку и Малдиве.[13][14] Ретка је у Персијском и Оманском заливу.[15] У Тихом океану, ова врста се налази од Филипина до северне Аустралије, као и око бројних малезијских и полинезијских острва, све до истока Соломонових острва.[16][17] Ретка је на дубинама већима од 30 м, а често живи на дну и посећује коралне гребене.[18] Такође се сусреће у интертидалној зони и плићим деловима, а примећена је и у близини предела где има доста морске траве.[19][20][21]

Биологија и екологија[уреди | уреди извор]

Taeniura lymma једна је од најзаступљенијих ража која обитава на индо-пацифичким гребенима, а дан проводи скривена у пећинама или унутар коралних гребена, често и у олупинама бродова.[14][22] Ноћу се окупља у групе и плива у плићим водама како нашла извор хране.[1][6] За разлику од других ража, ова често копа рупе у песку, у потрази за мекушцима, црвима, шкампима и правим кошљорибама. Размножавање ове врсте догађа се од краја пролећа до лета, мужјак се удвара тако што прати женку и гризе је. Мужјаци одраслих примерака ове врсте окупљају се у плиткој води.[23][24]

Као и остале врсте ража, Taeniura lymma је прилично живахна и свој плод одржава жуманцем, а касније се он храни материчним млеком које садржи слуз, масти и протеине, које производи женка.[25] Период гестације је неизвестан, сматра се да траје између четири и дванаест месеци.[23] Женке роде до седам младих, а сваки од потомака након што се излегне има од 13 до 14 цм. Мужјаци достижу полну зрелост када буду дужине од 20 до 21 цм, а није познато када сазревају женке.[23][26][27][28]

Овом врстом хране се делфини и други велики сисари. Познати паразити ове врсте су Aberrapex manjajiae, Anthobothrium taeniuri, Cephalobothrium taeniurai, Echinobothrium elegans, E. helmymohamedi, Kotorelliella jonesi, Polypocephalus saoudi, Rhinebothrium ghardaguensis, R. taeniuri, Decacotyle lymmae, Empruthotrema quindecima, Entobdella australis, Pseudohexabothrium taeniurae, Pedunculacetabulum ghardaguensis, Anaporrhutum albidum, Mawsonascaris australis, Sheina orri и Trypanosoma taeniurae.[28][29][30][31]

Контакт са људима[уреди | уреди извор]

Ова врста може да повреди човека, али је због мале величине углавном је безопасна и популарна у трговинама за акваристику.[24] У заточеништву тешко опстаје, многи примерци одбијају да једу у акваријуму, а неке наизглед здраве јединке често необјашњиво умиру.[32]

Јавни акваријуми постигли су већен степен узгоја за ову врсту, а узгојни пројекат који одржава Европска асоцијација зоо вртова и акварија брине о овој врсти. Такође, Taeniura lymma је присутна у јавним акваријумима у Африци, југоисточној Азији и Аустралији. Лови се на мреже, парангал или уз помоћ копља.

Међународна унија за очување природе оценила је да је ова врста близу претње да постане угрожена.[32] Иако је уобичајена и широко распрострањена, суочава се са сталном деградацијом станишта односно коралних гребена широм свог опсега и масовног риболова, понекад помоћу динамита.[17][29][33] Популација је под великим притиском због спортског и комерцијаног риболова, као и због локалног прикупљања за трговину у акваристици.[16][34][35]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Compagno, L.J.V. (2005). „Taeniura lymma”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2005: e.T39412A10229354. doi:10.2305/IUCN.UK.2005.RLTS.T39412A10229354.en Слободан приступ. 
  2. ^ Saoud, M.F.A. (1963). „On a new cestode, Anthobothrium taeniuri n. sp. (Tetraphyllidea) from the Red Sea Sting Ray and the relationship between Anthobothrium van Beneden, 1850, Rhodobothrium Linton, 1889 and Inermiphyllidium Riser, 1955”. Journal of Helminthology. 37 (1–2): 135—144. PMID 13976441. doi:10.1017/S0022149X00019696. 
  3. ^ Agrawal, N., L.A. Chisholm and I.D. Whittington (фебруар 1996). „Pseudohexabothrium taeniurae n. sp. (Monogenea: Hexabothriidae) from the gills of Taeniura lymma (Dasyatididae) from the Great Barrier Reef, Australia”. The Journal of Parasitology. 82 (1): 131—136. JSTOR 3284128. PMID 8627482. doi:10.2307/3284128. 
  4. ^ Saoud, M.F.A. & M.M. Ramadan (1984). „Two trematodes of genus Pedunculacetabulum Yamaguti, 1934 from Red Sea fishes”. Journal of the Egyptian Society of Parasitology. 14 (2): 321—328. PMID 6512282. 
  5. ^ Razarihelisoa, M. (1959). „Sur quelques trematodes digenes de poissons de Nossibe (Madagascar)”. Bulletin de la Société Zoologique de France. 84: 421—434. 
  6. ^ а б Ferrari, A. & A. Ferrari (2002). SharksНеопходна слободна регистрација. Firefly Books. стр. 214–215. ISBN 978-1-55209-629-1. 
  7. ^ Sprent, J.F.A. (1990). „Some ascaridoid nematodes of fishes: Paranisakis and Mawsonascaris n. g”. Systematic Parasitology. 15 (1): 41—63. doi:10.1007/bf00009917. 
  8. ^ Bester, C. Biological Profiles: Bluespotted Ribbontail Ray Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јануар 2016). Florida Museum of Natural History Ichthyology Department. Retrieved on November 13, 2009.
  9. ^ Ferreira, A.S. (2013), Breeding and juvenile growth of the ribbontail stingray Taeniura lymma at Oceanário de Lisboa (PDF), University of Lisbon 
  10. ^ Michael, S.W. (1993). Reef Sharks and Rays of the World – A Guide To Their Identification, Behavior and Ecology. Sea Challengers. стр. 107. ISBN 978-0-930118-18-1. 
  11. ^ Burreson, E.M. (1989). „Haematozoa of fishes from Heron I., Australia, with the description of two new species of Trypanosoma”. Australian Journal of Zoology. 37 (1): 15—23. doi:10.1071/ZO9890015. 
  12. ^ Kornicker, L.S. (1986). „Redescription of Sheina orri Harding, 1966, a myodocopid ostracode collected on fishes off Queensland, Australia”. Proceedings of the Biological Society of Washington. 99 (4): 639—646. 
  13. ^ Jensen, K. (јун 2006). „A new species of Aberrapex Jensen, 2001 (Cestoda: Lecanicephalidea) from Taeniura lymma (Forsskal) (Myliobatiformes: Dasyatidae) from off Sabah, Malaysia”. Systematic Parasitology. 64 (2): 117—123. PMID 16612652. doi:10.1007/s11230-005-9026-2. 
  14. ^ а б Heemstra, P. & E. Heemstra (2004). Coastal Fishes of Southern Africa. NISC and SAIAB. стр. 84. ISBN 978-1-920033-01-9. 
  15. ^ Burgess, W.E., H.R. Axelrod and R.E. Hunziker (2000). Dr. Burgess's Atlas of Marine Aquarium Fishes (third изд.). T.F.H. Publications. стр. 676. ISBN 978-0-7938-0575-4. 
  16. ^ а б Randall, J.E. & J.P. Hoover (1995). Coastal Fishes of Oman. University of Hawaii Press. стр. 47. ISBN 978-0-8248-1808-1. 
  17. ^ а б Last, P.R. & L.J.V. Compagno (1999). „Myliobatiformes: Dasyatidae”. Ур.: Carpenter, K.E. and V.H. Niem. The Living Marine Resources of the Western Central Pacific (Volume 3). Rome: Food and Agricultural Organization of the United Nations. стр. 1479—1505. ISBN 978-92-5-104302-8. 
  18. ^ Cribb, B.W.; Whittington, Ian D. (2004). „Anterior adhesive areas and adjacent secretions in the parasitic flatworms Decacotyle lymmae and D. tetrakordyle (Monogenea: Monocotylidae) from the gills of stingrays”. Invertebrate Biology. 123 (1): 68—77. doi:10.1111/j.1744-7410.2004.tb00142.x. 
  19. ^ Van Der Elst R.; D. King (2006). A Photographic Guide to Sea Fishes of Southern Africa. Struik. стр. 17. ISBN 978-1-77007-345-6. 
  20. ^ Tyler, G.A. (II) (2006). „Tapeworms of elasmobranchs (part II) a monograph on the Diphyllidea (Platyhelminthes, Cestoda)”. Bulletin of the University of Nebraska State Museum. 20: i—viii, 1—142. 
  21. ^ Saoud, M.F.A., M.M. Ramadan and S.I. Hassan (1982). „On Echinobothrium helmymohamedi n. sp. (Cestoda: Diphyllidea): a parasite of the sting ray Taeniura lymma from the Red Sea”. Journal of the Egyptian Society of Parasitology. 12 (1): 199—207. PMID 7086222. 
  22. ^ Whittington, I.D. & B.W. Cribb (април 1998). „Glands associated with the anterior adhesive areas of the monogeneans, Entobdella sp. and Entobdella australis (Capsalidae) from the skin of Himantura fai and Taeniura lymma (Dasyatididae)”. International Journal for Parasitology. 28 (4): 653—665. PMID 9602390. doi:10.1016/S0020-7519(98)00016-2. 
  23. ^ а б в Taeniura lymma
  24. ^ а б Eschmeyer, W.N. and R. Fricke, eds. lymma, Raja Архивирано 2012-02-21 на сајту Wayback Machine. Catalog of Fishes electronic version (January 15, 2010). Retrieved on February 17, 2010.
  25. ^ Ramadan, M.M. (1986). „Cestodes of the genus Cephalobothrium Shipley and Hornel, 1906 (Lecanicephaliidae), with description of C. ghardagense n. sp. and C. taeniurai n. sp. from the Red Sea fishes”. Japanese Journal of Parasitology. 35 (1): 11—15. 
  26. ^ Eschmeyer, W.N. and R. Fricke, eds. Taeniura Архивирано 2012-02-21 на сајту Wayback Machine. Catalog of Fishes electronic version (January 15, 2010). Retrieved on February 17, 2010.
  27. ^ Lovejoy, N.R. (1996). „Systematics of myliobatoid elasmobranchs: with emphasis on the phylogeny and historical biogeography of neotropical freshwater stingrays (Potamotrygonidae: Rajiformes)” (PDF). Zoological Journal of the Linnean Society. 117 (3): 207—257. doi:10.1111/j.1096-3642.1996.tb02189.x. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 03. 2012. г. Приступљено 21. 2. 2010. 
  28. ^ а б Last, P.R. & J.D. Stevens (2009). Sharks and Rays of Australia (second изд.). Harvard University Press. стр. 459–460. ISBN 978-0-674-03411-2. 
  29. ^ а б Miller, J. (2002). Taeniura lymma (On-line). Animal Diversity Web. Retrieved on November 13, 2009.
  30. ^ Hassan, S.H. (децембар 1982). „Polypocephalus saoudi n. sp. Lecanicephalidean cestode from Taeniura lymma in the Red Sea”. Journal of the Egyptian Society of Parasitology. 12 (2): 395—401. PMID 7153551. 
  31. ^ Ramadan, M.M. (1984). „A review of the cestode genus Rhinebothrium Linton, 1889 (Tetraphyllidae), with a description of two new species of the sting ray Taeniura lymma from the Red Sea”. Journal of the Egyptian Society of Parasitology. 14 (1): 85—94. PMID 6736718. 
  32. ^ а б Van der Elst, R. (1993). A Guide to the Common Sea Fishes of Southern Africa (third изд.). Struik. стр. 52. ISBN 978-1-86825-394-4. 
  33. ^ Mann, J. & B. Sargeant (2003). „Like mother, like calf: the ontogeny of foraging traditions in wild Indian Ocean bottlenose dolphins (Tursiops sp.)”. Ур.: Fragaszy, D.M. and S. Perry. The Biology of Traditions: Models and Evidence. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-81597-0. 
  34. ^ Chisholm, L.A. & I.D. Whittington (1999). „Empruthotrema quindecima sp. n. (Monogenea: Monocotylidae) from the nasal fossae of Taeniura lymma (Dasyatididae) from Heron Island and Lizard Island, Great Barrier Reef, Queensland, Australia”. Folia Parasitologica. 46 (4): 274—278. 
  35. ^ Palm, H.W. & I. Beveridge (мај 2002). „Tentaculariid cestodes of the order Trypanorhyncha (Platyhelminthes) from the Australian region”. Records of the South Australian Museum. 35 (1): 49—78. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Eschmeyer, William N., ed. 1998 Catalog of Fishes Special Publication of the Center for Biodiversity Research and Information, no. 1, vol 1–3. California Academy of Sciences. San Francisco, California, USA. 2905. ISBN 0-940228-47-5.
  • Fish, M.P. and W.H. Mowbray (1970) Sounds of Western North Atlantic fishes. A reference file of biological underwater sounds The Johns Hopkins Press, Baltimore.
  • Flower, S.S. (1935) Further notes on the duration of life in animals. I. Fishes: as determined by otolith and scale-readings and direct observations on living individuals Proc. Zool. Soc. London 2:265-304.
  • Food and Agriculture Organization (1992). FAO yearbook 1990. Fishery statistics. Catches and landings FAO Fish. Ser. (38). FAO Stat. Ser. 70:(105):647 p.
  • Joensen, J.S. and Å. Vedel Tåning (1970) Marine and freshwater fishes. Zoology of the Faroes LXII - LXIII, 241 p. Reprinted from,
  • Jonsson, G. (1992). Islenskir fiskar. Fiolvi, Reykjavik, 568 pp.
  • Kinzer, J. (1983) Aquarium Kiel: Beschreibungen zur Biologie der ausgestellten Tierarten. Institut für Meereskunde an der Universität Kiel. pag. var.
  • Koli, L. (1990) Suomen kalat. [Fishes of Finland] Werner Söderström Osakeyhtiö. Helsinki. 357 p. (in Finnish).
  • Laffaille, P., E. Feunteun and J.C. Lefeuvre (2000) Composition of fish communities in a European macrotidal salt marsh (the Mont Saint-Michel Bay, France) Estuar. Coast. Shelf Sci. 51(4):429-438.
  • Landbrugs -og Fiskeriministeriet. (1995). Fiskeriårbogen 1996 Årbog for den danske fiskerflåde Fiskeriårbogens Forlag ved Iver C. Weilbach & Co A/S, Toldbodgade 35, Postbox 1560, DK-1253 København K, Denmark. p 333–338, 388, 389 (in Danish).
  • Linnaeus, C. (1758) Systema Naturae per Regna Tria Naturae secundum Classes, Ordinus, Genera, Species cum Characteribus, Differentiis Synonymis, Locis 10th ed., Vol. 1. Holmiae Salvii. 824 p.
  • Munroe, Thomas, A. / Collette, Bruce B., and Grace Klein-MacPhee, eds. 2002 Herrings: Family Clupeidae. Bigelow and Schroeder's Fishes of the Gulf of Maine, Third Edition. Smithsonian Institution Press. Washington, DC, USA. 111–160. ISBN 1-56098-951-3.
  • Murdy, Edward O., Ray S. Birdsong, and John A. Musick 1997 Fishes of Chesapeake Bay Smithsonian Institution Press. Washington, DC, USA. xi + 324. ISBN 1-56098-638-7.
  • Muus, B., F. Salomonsen and C. Vibe (1990) Grønlands fauna (Fisk, Fugle, Pattedyr) Gyldendalske Boghandel, Nordisk Forlag A/S København, 464 p. (in Danish).
  • Muus, B.J. and J.G. Nielsen (1999) Sea fish. Scandinavian Fishing Year Book Hedehusene, Denmark. 340 p.
  • Muus, B.J. and P. Dahlström (1974) Collins guide to the sea fishes of Britain and North-Western Europe Collins, London, UK. 244 p.
  • Reid RN, Cargnelli LM, Griesbach SJ, Packer DB, Johnson DL, Zetlin CA, Morse WW and Berrien PL (1999) Atlantic Herring, Clupea harengus, Life History and Habitat Characteristics NOAA Technical Memorandum NMFS-NE-126, NOAA.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Taeniura lymma на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Taeniura_lymma&oldid=27676777”