Tahikininski receptor 3

Из Википедије, слободне енциклопедије
Tahikininski receptor 3
Identifikatori
Simboli TACR3; MGC148060; MGC148061; NK3R; TAC3RL
Vanjski ID OMIM162332 MGI892968 HomoloGene824 IUPHAR: NK3 GeneCards: TACR3 Gene
Pregled RNK izražavanja
PBB GE TACR3 208183 at tn.png
podaci
Ortolozi
Vrsta Čovek Miš
Entrez 6870 21338
Ensembl ENSG00000169836 ENSMUSG00000028172
UniProt P29371 Q6NXX1
RefSeq (mRNA) NM_001059 NM_021382
RefSeq (protein) NP_001050 NP_067357
Lokacija (UCSC) Chr 4:
104.73 - 104.86 Mb
Chr 3:
134.77 - 134.87 Mb
PubMed pretraga [1] [2]

Tahikininski receptor 3, ili TACR3, je protein koji je kod čoveka kodiran TACR3 genom.[1][2]

Funkcija[уреди]

Ovaj gen pripada familiji gena koji dejstvuju kao receptori za tahikinine. Receptorski afiniteti su određeni varijacijama 5'-kraja sekvence. Receptori iz ove familije su interaguju sa G proteinima i sadrže 7 hidrofobnih transmembranskih regiona. Ovaj gen kodira receptor za tahikinin neurokinin 3, koji je takođe poznat kao neurokinin B.[2]

Selektivni ligandi[уреди]

Nekoliko selektivnih liganda je dostupno za NK3, pri čemu su dva jedinjenja: osanetant i talnetant u kliničkim ispitivanjima za lečenje šizofrenije i drugih indikacija.[3]

Agonisti[уреди]

  • Senktid - 7-aminokiselinski polipeptid, NK3 selektivan

Antagonisti[уреди]

  • Osanetant
  • Talnetant
  • SB-222,200 - potentan i selektivan antagonist, Ki = 4.4 nM, 3-Metil-2-fenil-N-[(1S)-1-fenilpropil]-4-hinolinkarboksamid
  • SB-218,795 - selektivniji od SB-222,200, Ki = 13 nM, (R)-[(2-fenil-4-hinolinilkarbonil)amino]-metil ester benzensirčetna kiselina

Vidi još[уреди]

Literatura[уреди]

  1. Huang RR, Cheung AH, Mazina KE, Strader CD, Fong TM (1992). „cDNA sequence and heterologous expression of the human neurokinin-3 receptor”. Biochem. Biophys. Res. Commun. 184 (2): 966—72. PMID 1374246. doi:10.1016/0006-291X(92)90685-E. 
  2. 2,0 2,1 „Entrez Gene: TACR3 tachykinin receptor 3”. 
  3. Quartara L, Altamura M (2006). „Tachykinin receptors antagonists: from research to clinic”. Curr Drug Targets. 7 (8): 975—92. PMID 16918326. doi:10.2174/138945006778019381. 

Dodatna literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]